Rako Levajac
Vojvoda Rako Levajac (Ljevaja kod Takova, 1777 — Mojsinje, 17. oktobar (po st. kal.)/29. oktobar 1833) bio je srpski vojvoda koji je ratovao u Prvom i Drugom srpskom ustanku.
Vojvoda Rako Levajac | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1777. |
| Mesto rođenja | Ljevaja, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 29. oktobar 1833. (55/56 god.) |
| Mesto smrti | Mojsinje, Kneževina Srbija |
Biografija
urediRako Levajac rođen je 1777. godine. Nadimak mu je bio Skerla. Majka mu se zvala Jelenka, a ime oca nije zabeleženo zato što je u ranoj mladosti ostao bez njega. Rako je imao dvojicu braće, Panta i Radosava. Od brata Panta vode poreklo Levajci iz Bečnja, a od drugog brata Levajci iz Lađevaca. Rako je zajedno sa braćom došao u selo u kome je proveo najveći deo svog života. Došao je u kontakt sa ličnostima koje su poznate za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka. Bio je trgovački momak Nikole Lunjevice zahvaljujući kome je upoznao Karađorđa, Miloša i Milana Obrenovića. Nikola Lunjevica je odigrao značajnu ulogu u životu vojvode Levajca zbog novčane pomoći zahvaljujući kojoj je Rako počeo samostalno da trguje stokom.[1] Nikada nije zaboravljao siromašne upravo zbog siromaštva iz koga je potekao. O tome svedoči i pismo koje je 23. aprila 1816. godine uputio knezu Milošu povodom zloupotreba Milinka iz Ostre. U pismu je izneo niz činjenica o nametanju globe kmetovima i poštenim ljudima.[2] Prisustvovao je značajnim događajima iz prvih dana ustanka što govori o ugledu koji je uživao u svojoj sredini kao i među ustanicima. Inače, u narodu je bio poznat kao darovit govornik.[3] Bio je učesnik Ostružničke skupštine i Karađorđeve delegacije na pregovorima u Zemunu 1804. Učesnik je svih važnijih bojeva Prvog srpskog ustanka. Bio je u bitkama na Mišaru (1806), Ljubiću i Dublju (1815).[4]
Posle pobede ustanika kod Sjenice i Suvodola, proleća 1809. godine, vojvoda Milan Obrenović i Rako Levajac su sa 3500 Srba prešli preko Kolašina i uputili se ka crnogorskoj granici, prema Vasojevićima.
Vojvoda Levajac
urediZa vojvodu užičke nahije proglasio ga je Karađorđe 1810. godine, ali mu je ta titula oduzeta 1813. Zamerio se Karađorđu jer nije ispunio naređenje da hapsi hajduke u užičkom i sokolskom kraju. Zamerio se i knezu Milošu i protiv njega pripremao bunu 1824. i 1825.[5] godine. Sukobi Raka Levajca sa Karađorđem i Milošem pokazuju kakva je on bio ličnost. Vojvoda je bio osoba od integriteta, nemirnog duha koji je ratovao rame uz rame sa važnim ličnostima.[6]
Smrt
urediRako Levajac je završio život prirodnom smrću što je zaprepašćujuće zbog suprotstavljanja knezu Milošu.[6] Umro je u siromaštvu i sahranjen pored crkve u Mojsinju 1833. godine.
Spomen ploča
urediKada je 1935. u Mojsinju građena nova crkva, njegova nadgrobna ploča je nestala. Potomci su mu 2. maja 2009. podigli novu spomen-ploču u crkvi u Mojsinju koju je tog dana osveštao episkop žički Hrizostom Stolić.[7]
Milan Đ. Milićević ga pominje u svom „Pomeniku“. Jedna ulica u Gornjem Milanovcu nosi njegovo ime. Goran R. Levajac je novembra 2008. u „Večernjim novostima“ objavio feljton „Moravski vojvoda Raka Levajac“ u šest delova.
Reference
uredi- ^ „U senci Vožda”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Strašni Milinko”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Goran V. Levajac: Junak na Mišaru”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Komandant slobodnog Čačka Rako Levajac i njegovo doba”. Čačanski glas. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Prvi na megdanu”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ a b „Izbrisano ime”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Spomen ploča vojvodi Levajcu”. Politika. Pristupljeno 24. 1. 2019.
Spoljašnje veze
uredi- Goran R. Levajac: Moravski vojvoda Raka Levajac (Večernje novosti, feljton, 8-13. novembar 2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2018)
- Potomci osnovali udruženje i postavili spomen-ploču („Kurir“, 4. maj 2009)
- Branio srpsku nejač (Glas javnosti, 5. maj 2009)
