Rihard Jozef Nojtra (nem. Richard Joseph Neutra;[1] Beč, 8. april 1892Vupertal, 16. april 1970) je bio značajan austrijsko-američki arhitekt, pre svega aktivan u južnoj Kaliforniji u SAD, a važi za jednog od najznačajnijih predstavnika moderne arhitekture.[2][3]

Rihard Nojtra
Lični podaci
Datum rođenja(1892-04-08)8. april 1892.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti16. april 1970.(1970-04-16) (78 god.)
Mesto smrtiVupertal, Zapadna Nemačka

Život i delo uredi

 
Zgrada Treetops, koju je započeo Rihard Nojtra a 1980. završio njegov sin Dion
 
Kuća Kaufmanovih u Palm Springsu u Kaliforniji

Rihard Nojtra studirao je na Visokoj tehničkoj školi u Beču kao đak Adolf Losa i bio je pod uticajem Oto Vagnera. Godine 1917. diplomirao je na ovoj školi i otišao u Berlin gde je sarađivao sa arhitektom Erih Mendelsonom. Na svom prvom većem putovanju u inostranstvo koje je preduzeo sa mlađim sinom Zigmund Frojda upoznao je ženu svoga života, pevačicu Celestin Dion Niderman. Bio je fasciniran arhitekturom u SAD a naročito delima Frenka Lojda Rajta i odlučio je se preseli u SAD.

Prvo je otišao u Čikago, zatim u Taljezin da bi se susreo sa Rajtom, ali je video plakat „California Call You!“, koji je na njega ostavio jak utisak, tako da se odlučuje za jug Kalifornije. Godine 1929. dobio je i američko državljanstvo. U Los Anđelesu je važio za predstavnika internacionalnog stila u arhitekturi u SAD. Gradio je vile i privatne kuće koje je uklapao u okolinu i pejzaž.

Nojtra se zainteresovao za pejzažnu arhitekturu i u toku studija je upoznao pejzažnog arhitektu za hortikulturu Gustava Amana s kojim se sprijateljio. Kada je projektovao vile u Švajcarskoj 1960-ih godina, radio je sa pejzažnim arhitektom Ernstom Kramerom koji je bio učenik Gustava Amana.

Među značajne Nojtrine rane radove spada kuća za porodicu Lavel; to je čista skeletna konstrukcija u stilu evropske tradicije čiji je utemeljivač bio Adolf Los.

Od 1949. do 1964. projektovao je, u saradnji sa Robert Aleksandrom, školske zgrade, crkve, poslovne zgrade i muzeje. Od 1960. je započeo saradnju sa sinom Dionom Nojtrom. U projekte škola sa zaobljenim osnovama Nojtra je uključivao i pejzaž. Za njega je karakteristično da o arhitekturi govori kao o primenjenoj fiziologiji. U izboru materijala odlučivao se za prirodne, a najčešće je koristio drvo. Nameštaj za sedenje je prilagođavao oblicima ljudskog tela kao i Alvar Alto, Elijel Sarinen i drugi napredni arhitekti.[4]

U svojim radovima Nojtra je pokazao da je usvojio moderan kalifornijski stil specijalizujući se na uklapanje objekata u pejzaž i bašte i inspirisao se naročito kontrastom geometrijskih formi i prirode i stvorio utisak koji je naročito bio izražen na fotografijama njegovih izvedenih objekata koje je fotografisao Julijus Šulman. U projektima kako Rajta tako i Nojtre značajnu ulogu ima vodena površina. Njegove predstave su se uklapali u zahteve njegovih investitora. Jedna od najpoznatijih Nojtrinih zgrada je zgrada za Edgara Kaufmana („Kaufmann Desert House“) iz 1946. koja je uklopljena u pejzaže u blizinu Palm Springsa u Kaliforniji. Godine 1952. projektovao je „Moore House“ u Ohai („Ojai“) u kome dominira reflektujući mali ribnjak i po rečima njegovog sina Diona zgrada pliva na vodenoj bašti. Rihard Nojtra je preminuo 1970. u Vupeltalu. Njegov rad nastavio je njegov sin Dion, pogotovo u 1990- tim godinama.

Nojtra je počasni građanin Beča i u delu grada koji se naziva Leopoldau postoji ulica sa njegovim imenom.

Izbor iz njegovih dela uredi

  • Lovell House, Los Anđeles, 19271929.
  • Neutra House, Los Angeles, 1933. (pregradnja 1964. )
  • Škola „Corona School“, Bel Kalifornija, 1935.
  • Desert House, Kolorado, 1946.
  • „Case studies“, Kalifornija, 19461950.
  • Kaufmann House, Palm Springs, Kalifornija, 1947.
  • Metodistička crkva Rivera Methodist Curch, Redondo Bič, Kalifornija, 1958.
  • Muzej Lincoln Memorial Museum, Getisburg, Pensilvanija, 1963.
  • Osnovna školaGrundschule, Lemure, Kalifornien, 1964.
  • Naselje Neutra Siedlung, Morfelden- Valdorf, Nemačka, 1964.
  • Haus Rentsch, Berner Oberland, Švajcarska, 1965.- hortikultura Ernst Kramer
  • Haus Bucerius, Tessin, Švajcarska, 1965.- hortikultura Ernst Kramer

Nasleđe uredi

Nojtrin sin Dion je držao kancelarije u Srebrnom jezeru koje je dizajnirao i izgradio njegov otac otvorene kao „Richard and Dion Neutra Architecture” u Los Anđelesu. Poslovna zgrada Nojtra je navedena u Nacionalnom registru istorijskih mesta.[5]

Godine 1980, Nojtrina udovica je donirala Van der Liuv zgradu (VDL istraživačka kuća), tada procenjenu na 207.500 dolara, Državnom politehničkom univerzitetu Kalifornije, Pomona (Kal Poli Pomona) da je koriste profesori i studenti univerzitetskog Koledža za dizajn životne sredine.[6][7] Godine 2011, Kroniš (1954) na 9439 Sanset bulevaru na Beverli Hilsu izrađena po Nojtrinom dizajnu prodata je za 12,8 miliona dolara.[8]

Godine 2009, izložba „Ričard Nojtra, arhitekta: skice i crteži“ u Centralnoj biblioteci Los Anđelesa predstavljala je izbor Nojtrinih putopisnih skica, crteža figura i prikaza zgrada. Izložbu o radu arhitekte u Evropi između 1960. i 1979. godine postavila je MARTa Herford, Nemačka.

Kaufmanovu pustinjsku kuću je obnovila agencija Marmol Radziner + Associates sredinom 1990-ih.[9]

Familija slova Nojtrafejs, koju je dizajnirao Kristijan Švarc za House Industries, zasnovana je na arhitekturi i principima dizajna Ričarda Nojtre.

Godine 1977, posthumno je nagrađen AIA zlatnom medaljom, a 2015. nagrađen je Zlatnom palminom zvezdom na Stazi zvezda u Palm Springsu u Kaliforniji.[10]

Publikacije uredi

  • 1927: Wie Baut Amerika? (How America Builds) (Julius Hoffman)
  • 1930: Amerika: Die Stilbildung des neuen Bauens in den Vereinigten Staaten (Anton Schroll Verlag). New Ways of Building in the World [series], vol. 2. Edited by El Lissitzky.
  • 1935: „New Elementary Schools for America”. Architectural Forum. 65 (1): 25—36. januar 1935. 
  • 1948: Architecture of Social Concern in Regions of Mild Climate (Gerth Todtman)
  • 1951: Mystery and Realities of the Site (Morgan & Morgan)
  • 1954: Survival Through Design (Oxford University Press)
  • 1956: Life and Human Habitat (Alexander Koch Verlag).
  • 1961: Welt und Wohnung (Alexander Kock Verlag)
  • 1962: Life and Shape: an Autobiography (Appleton-Century-Crofts), reprinted 2009 (Atara Press)
  • 1962: Auftrag für morgen (Claassen Verlag)
  • 1962: World and Dwelling (Universe Books)
  • 1970: Naturnahes Bauen (Alexander Koch Verlag)
  • 1971: Building With Nature (Universe Books)
  • 1974: Wasser Steine Licht (Parey Verlag)
  • 1977: Bauen und die Sinneswelt (Verlag der Kunst)
  • 1989: Nature Near: The Late Essays of Richard Neutra (Capra Press)

Reference uredi

  1. ^ Dorsey, Michael (2012). The Oyler House: Richard Neutra's Desert Retreat (Motion picture). First Run Features. 
  2. ^ Bevan, Alex (7. 2. 2019). The Aesthetics of Nostalgia TV: Production Design and the Boomer Era. New York: Bloomsbury Publishing USA (objavljeno 2019). ISBN 9781501331435. Pristupljeno 19. 8. 2022. „[...] Richard Neutra (a Californian prominent modernist architect) [...]. 
  3. ^ Burton, Pamela; Botnick, Marie; Smith, Kathryn (2002). „The Pavilion in the Garden”. Private Landscapes: Modernist Gardens in Southern California. New York: Princeton Architectural Press. str. 11. ISBN 9781568984025. Pristupljeno 19. 8. 2022. „It was because of [Wright] that Schindler and Neutra, two important modern architects, came to Los Angeles. 
  4. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.
  5. ^ Neutra, Dion (2012). „The Neutras Then & Later(Photography by Julius Shulman”. I (I). Triton: Barcelona, Los Angeles. 
  6. ^ „Cal Poly Pomona Given Neutra Research House”. Los Angeles Times. 2. 3. 1980. 
  7. ^ „Architect's Home Given To Cal Poly”. Los Angeles Times. 18. 5. 1980. 
  8. ^ Lauren Beale (October 14, 2011), Richard Neutra-designed Kronish house sells for $12.8 million Los Angeles Times.
  9. ^ Ho, Vivien (October 21, 2020) Modernist architectural marvel made famous by Slim Aarons for sale for $25m. Retrieved October 25, 2020
  10. ^ Palm Springs Walk of Stars official website Arhivirano oktobar 13, 2012 na sajtu Wayback Machine

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi