Ото Вагнер

Ото Вагнер
Ото Вагнер
	Ото Вагнер 1904. године
Лични подаци
Датум рођења	13. јул 1841.
Место рођења	Пенцинг, Аустријско царство
Датум смрти	11. април 1918. (76 год.)
Место смрти	Беч, Аустроугарска

Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пенцинг, 13. јул 1841 — Беч, 11. април 1918) је био аустријски архитекта. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Главни је представник бечке сецесије. Био је професор уметничке академије у Бечу.

БиографијаУреди

Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Готфрид Земпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. 1911. године издаје дело "Die Groszstadst" које се фокусира на урбано планирање. Биће веома утицајан и значајан, неки његови ученици су га сматрали „оцем модерне архитектуре“ као на пример Павел Јанак и Рудолф Шиндлер. Међу његовим ученицима су Јозеф Хофман, Јоже Плечник, Ото Шентал, Емил Хопе, Макс Фабијани и други.

Значајнија делаУреди

Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
Синагога у Будимпешти
Вила Вагнер I
Кућа мајолика и Кућа медаљона, Беч (1899)
Црква у Штајнхофу (1903–1907)
Бечка подземна жељежница, станица Карлсплац
Поштанска штедионица у Бечу (1904–1912)
Вила Вагнер II

Од 1860 до 1890Уреди

Синагога у Будимпешти, 1872
Грабенхоф, 1874
Schottenring 23, 1877
Hohenstauffengasse 3, 1883
Stadiongasse 6-8, 1883
Вила Вагнер I, 1888
Hosenträgerhaus, 1888

Од 1890 tдо 1918Уреди

Rennweg 3 (Палата Хојос), 1891
Rennweg 5, 1891
Nussdorfer Wehr- und Schleusenanlage, 1894
Станица, 1894
Ankerhaus, 1895
Свети Јован, 1895
Stadtbahnstation, 1898
Хоф павиљон, 1898
Кућа медаљона, 1898
Кућа мајолика, 1898
Köstlergasse 3, 1899
Станица на Карловом тргу, 1899
Аустријска поштанска штедионица, 1906
Црква у Штајнхофу, 1907
Schützenhaus, 1908
Neustiftgasse 40, 1912
Döblergasse 4, 1912
Вила Вагнер II, 1913
Лупус павиљон, 1913

ЛитератураУреди

PSN ČS Akademie vied, Prag. 1963. ISBN 978-80-8085-079-1.
Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
Wagner, Otto Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) Österreich-Lexikon, biografia
DULLA, M. : Dejiny architektúry 20. stor. Bratislava, Skriptum 2002, 9, 10. ISBN 978-80-8085-079-1.
Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
Wagner, Otto Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) Österreich-Lexikon, biografia

Спољашње везеУреди

Биографија Ота Вагнера