Ričard III Jork

Ričard III (2. oktobar 1452 — 22. avgust 1485), bio je engleski kralj iz dinastije Jork od 1483. do svoje smrti.

Ričard III
Ričard III
Lični podaci
Datum rođenja	(1452-10-02)2. oktobar 1452.
Mesto rođenja	zamak Foteringej, Engleska
Datum smrti	22. avgust 1485.(1485-08-22) (32 god.)
Mesto smrti	Bosvort, Engleska
Porodica
Supružnik	Ana Nevil
Potomstvo	Edward of Middleham, Prince of Wales, John of Gloucester
Roditelji	Ričard Plantagenet, 3. vojvoda od Jorka Sesili Nevil
Dinastija	Jork
Kralj Engleske
Period	26. jun 1483 — 22. avgust 1485.
Prethodnik	Edvard V Jork
Naslednik	Henri VII Tjudor
Potpis

Biografija

Bio je brat engleskog kralja Edvarda IV U mladosti bio je poveren na brigu grofu od Vorika koji je njegovom bratu Edvardu IV pomogao da zadobije krunu, i oženio se njegovom mlađom kćeri, Ana Nevil, koja je bila udovica iza pokojnog Edvarda, sina i naslednika kralja Henrija VI. S njom je imao sina koji je umro kada je imao jedanaest godina.

Tokom bratovljeve vladavine istakao se odanošću, te kao vojni zapovednik, zbog čega ga brat nagrađuje zvanjem vojvode od Glostera i velikim zemljišnim posedima u severnoj Engleskoj. Nakon Edvardove smrti vladao je kratko kao regent s titulom lorda zaštitnika mladog kralja Edvarda V. No Ričard nije iskazivao lojalnost mladom kralju nego je, uz pomoć Henrija Staforda, vojvode od Bakingema (koji je imao lični i porodični sukob sa Edvardovom majkom Elizabetom Vudvil) pred Parlamentom pokrenuo postupak kojim je želio da dokaže da njegov nećak nema legitimitet da nasledi englesku krunu.

Dana 25. juna 1483. godine Parlament je proglasio mladog Edvarda V i njegovog mlađeg brata Ričarda, grofa od Šruzberija (ostala deca bila su bila ženskog pola), nelegitimnim naslednicima krune, jer je dokazano da je Ričardov pokojni brat Edvard IV, pre nego što se oženio sa Elizabet Vudvil već bio oženjen sa ledi Eleonor Batler, pa je stoga brak sa Elizabet bio nevažeći i deca rođena u tom braku nezakonita. Kako su druga Ričardova braća umrla pre pokojnog Edvarda IV, Ričard je bio jedini zakoniti naslednik krune jer nije imao protivkandidata za presto. Mladi kralj Edvard V i njegov brat Ričard od Šruzberija zatočeni su, tobože radi vlastite sigurnosti, u London Tauer i nikada više nisu viđeni. Najverovatnije su ubijeni, a za što se optuživalo Ričarda i vojvodu od Bakingema ali bez dokaza. Ričard se, sledom navedenih događanja, dao 6. jula 1483. krunisati za engleskog kralja pod imenom Ričard III.

Ričard je znan kao pobožan i sposoban vladar, vojnik i organizator, no, niti u jednom trenutku svoje vladavine, nije zadobio poverenje visokog plemstva koje ga nije smatralo legitimno izabranim kraljem. Nakon preuzimanja krune i umorstva mladog kralja Edvarda V i njegovog brata Ričarda od Šruzberija, uklonio je uticaj klana Vudvil (porodice udovice pokojnog Edvarda IV), ali je i dalje bio politički vrlo ranjiv jer je svojim sumnjivim preuzimanjem vlasti podelio do tada ujedinjene pripadnike i pobornike klana Jork.

Tokom Ričardove vladavine dogodilo se nekoliko pobuna njegovih oponenata. Prvu pobunu je poveo klan Vudvil, ali ju je Ričard brzo ugušio.

Druga pobuna, 1483. godine, bila je predvođena Henrijem Strafordom, vojvodom od Bakingema, istim onim koji je Ričardu svesrdno pomogao da se uspne na tron, ali se u međuvremenu s njime politički razišao i okrenuo mu leđa. Ričard je uz pomoć sreće i svojih vojnih sposobnosti uspeo svladati ovu pobunu, te je vojno porazio vojvodu od Bakingema i dao mu odrubiti glavu.

Treća i najvažnija pobuna bila je ona Henrija Tudora, pripadnika velške porodice Tudor iz Penmunuda, čiji se otac Edmund bio oženio Margaret Bofort, naslednicom bočne srodničke linije klana Lankaster. Kako je uspravna srodnička linija klana Lankaster bila prekinuta smrću Henrija VI i njegovog sina Edvarda, sin Edmunda Tudora, Henrik Tudor postao je neočekivani nosilac lankasterskih nadanja u borbi protiv klana Jork. U bici kod Bosvorta 22. avgusta 1485. Henrik Tudor je uz pomoć francuskih snaga napao Ričarda koji je imao vrlo slabu potporu engleskog vodećeg plemstva i zbog toga izdan od preostalog dela plemstva, te ga teško porazio pri čemu je Ričard poginuo na bojnom polju. On je bio poslednji engleski kralj koji je poginuo u borbi, i poslednji kralj iz dinastije Jork i njegovim porazom završili su Ratovi dveju ruža. Kako je Ričardov jedini sin umro sa jedanaest godina, pa isti nije imao naslednika, pobednik u bici kod Bosvorta Henrik Tudor proglasio se 1485. godine (dve godine nakon početka Ričardove vladavine) engleskim kraljem i bio je začetnik engleske kraljevske dinastije Tudor.

Prema predanju, a i tvrdnjama mnogih istoričara, Ričard je upamćen kao zla i vlastohlepna osoba, zaslužna ili barem optuživana za mnoga zlodela kao što su na primer ubistvo Henrija VI; lična egzekucija brata Džordža, koji je bio izdao zajedničkog brata Edvarda IV; ubistvo Edvarda (sina Henrija VI), čijom se udovicom En Nevil naknadno (navodno pod prisilom) oženio; ubistvo te iste supruge, i sumnjivo razvlašćivanje i ubistvo mladog kralja Edvarda V i njegovog brata Ričarda od Šruzberija. No „najzaslužniji“ za lošu reputaciju Ričarda III je Vilijam Šekspir koji je njegovu kratku vladavinu opisao u svojoj istorijskok drami „Ričard III“, a koja je verovatno uticala na mnoge generacije, ne samo istoričara.

Arheolozi su 2012. godine na parkingu u Lesteru iskopali kosti za koje se pretpostavljalo da pripadaju Ričardu III. Na tom mestu je ranije postojala crkva Grejfrajers koja je uništena u vreme reformacije u 16. veku. Poređenjem DNK iz skeleta sa genima danas živih srodnika po materinskoj liniji potvrđeno je poklapanje, to jest autentičnost skeleta Ričarda III. Pronađeni skelet je potvrdio da je Ričard imao značajno deformisanu kičmu (skolioza) i da je poginuo od udarca u zadnji deo lobanje. 22. marta 2015. je sahranjen u katedrali u Lesterširu.

Porodično stablo

16. Edvard III Plantagenet

8. Edmund od Langlija

17. Filipa od Enoa

4. Ričard od Konisburga

18. Pedro I od Kastilje

9. Izabela od Kastilje

19. Maria de Padilla

2. Ričard Plantagenet, 3. vojvoda od Jorka

20. Edmund Mortimer, 3rd Earl of March

10. Rodžer Mortimer, 4. grof od Marta

21. Philippa Plantagenet, 5th Countess of Ulster

5. En Mortimer

22. Tomas Holand, 2. grof od Kenta

11. Eleonora Holandska

23. Alice Fitzalan

1. Ričard III Jork

24. Ralph Neville, 2nd Baron Neville de Raby

12. John Neville, 3rd Baron Neville de Raby

25. Alice Audley

6. Ralf de Nevil, 1. grof od Vestmorlanda

26. Henry de Percy, 2nd Baron Percy of Alnwick

13. Maud Percy

27. Idonea Clifford

3. Sesili Nevil

28. Edvard III Plantagenet (=16)

14. Džon od Genta

29. Filipa od Enoa (=17)

7. Džoan Bofort

30. Paon de Roet

15. Katarina Svinford