Rišard Kapušćinjski
Rišard Kapušćinjski (polj. Ryszard Kapuściński; Pinsk, 4. mart 1932 - Varšava, 23. januar 2007) bio je poljski književnik, mislilac, pesnik, predavač faktografske književnosti na evropskim i američkim univerzitetima. Smatra se jednim od najboljih i najuticajnijih autora reportaže i putopisa u poljskoj i evropskoj književnosti.
| Rišard Kapušćinjski | |
|---|---|
 Kapušćinjski (1997) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Peter Ulrih Vajs |
| Datum rođenja | 4. mart 1932. |
| Mesto rođenja | Pinsk, Druga poljska republika |
| Datum smrti | 23. januar 2007. (74 god.) |
| Mesto smrti | Varšava, Poljska |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Još jedan dan života Car Šahinšah |
Studirao je istoriju na Varšavskom univerzitetu i još tada počeo da se bavi novinarstvom. Godine 1956. redakcija časopisa Štandar mlodih poslala ga je na prvo veliko putovanje u Indiju, Avganistan i Pakistan. Pošto su se reportaže dopale publici, u narednom periodu usledila su i mnogobrojna putovanja širom sveta. Bio je jedini poljski dopisnik iz Afrike u vreme njene dekolonizacije, a svoje reportaže slao je i iz Južne Amerike (gde je boravio pet godina) i Azije. U zemljama Trećega sveta bio je svedok dvadeset sedam revolucija i državnih udara, četiri puta osuđen na smrt, često očevidac, a ponekad i učesnik događaja u Aziji i Africi – kao 1975/76. u Angoli, gde je kao jedini reporter obaveštavao svet o ratu za oslobođenje ove zemlje.
Prvu knjigu Buš na poljski način (Busz po polsku), ciklus reportaža s poljskom tematikom, objavio je 1962. Potom je objavio knjigu reportaža o Africi Crne zvezde (Czarne gwiazdy, 1963), a potom su usledile knjige o Latinskoj Americi Zašto je poginuo Karl fon Špreti? (Dlaczego zginął Karl von Spreti?, 1970), Hristos s karabinom na ramenu (Chrystus z karabinem na ramieniu, 1975) i Fudbalski rat (Wojna futbolowa, 1978). O revoluciji u Angoli pisao je u knjizi Još jedan dan života (Jeszcze dzień życia, 1976), a o padu Hajla Selasija, poslednjeg cara Etiopije, pisao je u knjizi Car (Cesarz, 1978).[1] Usledilo je delo Šahinšah (Szachinszach, 1982) u kome je pisao o Iranu, o obaranju vlade Mohameda Reze Pahlavija i pobede Islamske revolucije kojom je rukovodio ajatolah Homeini. Godine 1986. objavio je zbirku pesama Beležnica (Notes), a odmah potom i šest knjiga kratkih zapisa i refleksija o životu Lapidarij (Lapidarium, 1990– 2007). Po povratku iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza napisao je knjigu Imperija (Imperium, 1993). U sledećoj knjizi, Ebanovina (Heban, 1998), vratio se pisanju o afričkim zemljama. Knjiga Putovanja s Herodotom (Podróże z Herodotem, 2004), predstavlja pohvalu zaslugama antičkog istoričara i putnika, ali i autoportret samoga Kapušćinjskog. Poslednje dve knjige, pesme Zakoni prirode (Prawa natury) i eseji/predavanja Taj Drugi (Ten Inny), objavljeni su 2006.[2]
Reference uredi
- ^ Adam Jones (28. 11. 2006). Men of the Global South: A Reader. Zed Books. str. 223—. ISBN 978-1-84277-513-4.
- ^ „KO JE KO”; u časopisu POLjA BR. 522 godina LXV mart-april 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Prikaz knjige Lapidarijum, 2001.
- Snimak intervjua Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), 9. avgust 1984.
- Snimak intervjua Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016), 3. april 1986.
- Kapušćinjski u Bi-Bi-Si Areni, 1988
- Intervju za Pariz rivju, 9. decembar 1991.
- Autobiografski intervju, 1999.