Robert Piter Vilijams (engl. Robert Peter Williams,[1] rođen 13. februara 1974) je engleski pevač, autor pesama, koji se povremeno bavi i glumom. Stekao je svetsku slavu kao član pop benda Tejk det, ali je doživeo veći komercijalni uspeh kao solo umetnik.

Robi Vilijams
Vilijams na ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. u Moskvi
Lični podaci
Ime po rođenjuRobert Piter Vilijams
Druga imenaRobi
Datum rođenja( 1974-02-13)13. februar 1974.(50 god.)
Mesto rođenjaStouk na Trentu, Stafordšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
ZanimanjePevač
Muzički rad
Aktivni period1987—trenutno
ŽanrPop
InstrumentVokal, gitara, bas-gitara, sintisajzer, bubnjevi, klavir, violina, harmonika, marimba
Izdavačka kućaAjland, Juniverzal (2011–trenutno)
Virdžin (2009–2010)
Krislis (1996–2008)
Ostalo
Povezani članciTejk det, Gari Barlov
Veb-sajtrobbiewilliams.com

Vilijams se proslavio u prvim koncertima benda u ranim do sredinom 1990-ih. Nakon brojnih neslaganja sa menadžmentom i članovima grupe, Vilijams je napustio bend 1995. da bi pokrenuo vrlo uspešnu solo karijeru, u kojoj su svaka od njegovih prvih sedam albuma dostigla broj jedan u Ujedinjenom Kraljevstvu. Vilijams je takođe objavio sedam singlova broj jedan i doživeo sličan uspeh u Evropi.[2] Dana 15. jula 2010, objavljeno je da se ponovo pridružio grupi Tejk det. Naredni album benda postao je drugi najbrže-prodati album izdat u UK u istoriji rangiranja muzike i najbrže-rasprodati zapis veka do sada.[3] Vilijams nastavlja da izvodi i kao član Tejk det-a i kao solo umetnik.

Vilijams je prodao preko 70 miliona ploča širom sveta, što ga čini najprodavanijim muzičkim umetnikom u svetu.[4] On je najprodavaniji britanski solo umetnik u Ujedinjenom Kraljevstvu i najbolje prodavani ne-latinski umetnik u Latinskoj Americi. Šest njegovih albuma su među top 100 najbolje prodavanih albuma u Ujedinjenom Kraljevstvu, a u 2006 je ušao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda za prodavanje 1,6 miliona karata njegove Blisko-susretne turneje u samo jednom danu.[5] Takođe je počastvovan sa sedamnaest Brit nagrada — više nego bilo koji umetnik, i sedam Eho nagrada. Godine 2004, primljen je u Dvoranu slavnih britanske muzike, nakon što je izglasan za najvećeg umetnika 1990-ih. Vilijams je oženjen glumicom Aidom Fild. Ima neto vrednost od 105,2 miliona £ (britanskih).[6]

Solo karijera

uredi

1996—1998: Life Thru a Lens i I've Been Expecting You

uredi

Nakon što je napustio Tejk det, Vilijams je započeo solo karijeru 1996 pokrivajući Džordž Majklovu pesmu "Freedom", singl koji je dostigao broj dva na listi singlova UK.[7]

Zapisi Vilijamsovog prvog albuma započeli su na londonskom Mejzon ruž studiju u martu 1996. Ubrzo nakon upoznavanja sa Gajom Čambersom, Vilijams je objavio "Old Before I Die", koji bi bio prvi singl koji je uzeo za svoj debitujući album. Singl je dostigao broj dva na UK listama;[7] ipak, bio je široko zaobiđen na međunarodnim listama.

Njegov debitujući album Life Thru a Lens, objavljen je u septembru 1997. Album je objavljen sa njegovom prvim solo koncertom u pozorištu Елизе Монмартр u Parizu, u Francuskoj. Album je debitovao kao broj jedanaest na listama u UK.

Vilijams je objavio singl koji bi bio četvrti u njegovom albumu. "Angels" je postao Vilijamsov najbolje prodati album u Ujedinjenom Kraljevstvu.[8] Pesma, osim što je bila hit u Evropi i Latinskoj Americi, izazvala je da prodaja njegovog albuma poraste. Album je ostao unutar britanskih najboljih deset četiri nedelje i proveo je 218 nedelja na tom mestu sve skupa, što ga čini 58. najviše prodavanim albumom u istoriji UK sa preko 2,4 miliona prodaja.[9] Album je na kraju uspeo da bude prodat u preko 3 miliona kopija u Evropi.[10]

Vilijams i Čembers počeli su da pišu drugi album na Jamajci rane 1998. Prvi sing, "Millennium", postao je Vilijamsov prvi solo broj jedan singl u Ujedinjenom Kraljevstvu.[11] Takođe je dospeo u prvih dvadeset hitova u mnogim evropskim zemljama, Latinskoj Americi i Australiji.[12]

Kada je album I've Been Expecting You objavljen kasnog oktobra 1998, debitovao je kao broj jedan na UK listama.[11] Album je primio više pažnje van Ujedinjenog Kraljevstva, ostavljajući trag u prodavnicama Latinske Amerike i Evrope hitovima kao što su "No Regrets", u saradnji sa pevačem Pet šop bojsa Nilom Tenantom i Divajn komedije Nilom Hanonom.

Naslov trake iz World Party albuma, Egyptology, postao je Vilijamsov drugi broj jedan hit u UK.[11] Vilijams je dovršio godinu evropskom turnejom kasne 1999.

Album I've Been Expecting You prodat je u skoro 3 miliona primeraka u UK i sertifikovan je kao 10x platinasti od BPI-a.[13] U Evropi, album je prodat u preko 4 miliona primeraka.[14]

1999—2001: Sing When You're Winning i Swing When You're Winning

uredi

Godine 1999, Vilijams je sklopio ugovor za Kapitol rikords u Sjedinjenim Državama, koji je deo EMI-ja. Krenuo je sa promocionalnom turnejom u SAD i objavio prvi singl u SAD i Kanadi,"Millennium". Album The Ego Has Landed objavljen je u julu 1999. u Sjedinjenim Državama i Kanadi.

 
Vilijams u Londonu 2000. maše paparaci fotografu

Sredinom promovisanja i turneje iz 1999, Vilijams je počeo rad na svom trećem studijskom albumu. Ovog puta je konačno našao svoje unutrašnje pouzdanje.[15]

Prvi singl iz albuma bio je "Rock DJ", pesma inspirisana Vilijamsovim Unicef mentorom, Ijanom Džurijem. Video je prikazao Vilijamsa kako je pokušavao da skrene pažnju ženskih osoba, prvo kako se skida, a onda kako cepa komade kože i mišića sa svog tela, a izazvao je kontroverzu u Ujedinjenom Kraljevstvu i u mnogim drugim zemljama. Video je uredio Top of the Pops za njegov grafički sadržaj i mnogi drugi kanali podneli su tužbu.[16] Pesma je postala trenutan hit, postižući broj jedan u UK (ujedno postajući njegov treći broj jedan sing kao solo umetnik) i u Novom Zelandu. Pesma je pobedila na „Najboljim pesmama 2000“, MTV-ovim nagradama za Evropu, „Najbolji singl godine“, na Brit nagradama i MTV muzička nagrada za najbolje specijalne efekte.

Kada je album Sing When You're Winning, objavljen u avgustu 2000, dostigao je vrh listi u mnogim drugim zemljama.[17] U UK, album je sertifikovan kao 2x platinasti prve nedelje od objavljivanja.[18]

Vilijams je iskoristio priliku da napravi duet sa svojim dugogodišnjim prijateljem Džonatonom Vilskom, Little Voice sa Džejn Horoks, Saturday Night Live sa Džonom Lovicom, Rupert Evert i glumicom Nikol Kidman. Prvi singl objavljen iz albuma bio je duet sa Kidman "Somethin' Stupid". Prvobitni hit Franka i Nensi Sinatre, pesma je postala Vilijamsov peti najbolji hit u UK.[19] Kasnije je postao jedan od najvećih hitova godine 2001.[20]

Kada je album Swing When You're Winning (odnoseći se na njegov studijski album iz 2000, Sing When You're Winning) objavljen kasne 2001, postao je trenutni hit u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj, Novom Zelandu, Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.[21]

"Beyond the Sea" je bio istaknut kao njegova zasluga za film Finding Nemo iz 2003, i takođe je objavljen kao zvučna CD traka filma.

DVD pod imenom Robbie Williams Live at the Albert Hall objavljen je u decembru te godine. Za sada, postao je jedan od najprodavanijih muzičkih DVD-ova u Evropi, sertifikovan 6x platinasti u Ujedinjenom Kraljevstvu[22] i 2x platinasti u Nemačkoj.[23]

Dostignuća

uredi

Tvrdi se da je Vilijams prodao više albuma u UK nego bilo koji britanski solo umetnik u istoriji i osvojio više Brit nagrada nego bilo koji umetnik do danas.[24] Broj njegovih prodatih albuma iznosi iznad 57 miliona u svetu.[25][26][27] Vilijams je ušao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda kada je, nakon što je objavio svoju svetsku turneju za 2006, 1,6 miliona karata rasprodato u jednom danu.[28]

Dodeljene su mu mnoge nagrade, uključujući 17 Brit[29] i sedam Eho nagrada[30] Godine 2004, primljen je u Dvoranu slavnih UK, nakon što je izglasan za najvećeg umetnika 1990-ih.[31]

Vilijams se pojavljuje na spisku prvih 100 najbolje prodatih albuma svih vremena u Ujedinjenom Kraljevstvu šest puta.[32]

Oktobra 2009, objavljeno je da bi on trebalo da dobije nagradu za izvanredan doprinos britanskom muzici na Brit nagradama 2010.[33]

Septembra 2010. Vilijamsu je tada čast da upali svećice povodom Blekpul iluminacija, ističući da je to bilo jedno od najvećih priznanja koje je postigao.[34]

U oktobru 2010. Medija kontrol imenovala je Vilijamsa za najuspešnijem albumskog umetnika milenijuma, zbog činjenice da je proveo na mestu broj 1 nemačke liste albuma 38 nedelja od 2000. On je takođe dostigao prvih deset te liste 135 puta.[35]

Lični život

uredi

Od 2006. Vilijams provodi većinu slobodnog vremena u Los Anđelesu, u Kaliforniji.[36] Vilijams se vratio u UK 2009, kada je kupio kuću od 8,5 miliona £ u Komptom Basetu, u Viltširu, u blizini dobrog prijatelja Džonatana Vilksa, koji živi u Svidonu.

Zdravstveni problemi

uredi

Vilijams je navodno imao teškoća sa mentalnim problemima, gojaznošću, problemima sa samopouzdanjem, alkoholizmom, i zloupotrebom supstance tokom svog života.[37][38] Govorio je kako ga je prijatelj Elton Džon nagovorio da ode u kliniku da se izbori za zloupotrebom droge koja je nastala dok je još bio u Tejk detu. Pomoć za odvikavanje od zavisnosti od tableta Ksanaksa, Seroksata/Paksila, Vikodina, i energetskog pića Lukozejda je potražio u rehabilitacionom centru u Toskani u februaru 2007. godine.[39] Godine 2006, pojavio se u dokumentarnom filmu Stephen Fry: The Secret Life of the Manic Depressive kao neko ko se borio sa bolešću većinom života.

Otkrio je da se borio s letargijom izazvanom hormonskim debalansom zvanim andropauza nekoliko godina i u početku je mislio da je to povratak njegove depresije.[40][41]

Diskografija

uredi
Studijski albumi

Reference

uredi
  1. ^ Rollings, Grant (5. 2. 2010). „Stars' crazy middle names”. The Sun. News International. str. 8—. 
  2. ^ „Robbie Williams Profile”. Top40.about.com. 13. 2. 1974. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 9. 2013. 
  3. ^ „Digital Spy 16 November 2010”. Digital Spy. 16. 11. 2010. Arhivirano iz originala 22. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
  4. ^ Bates, Daniel (11. 1. 2008). „£80 million Robbie spearheads artists strike in protest at EMI takeover”. Daily Mail. London: Associated Newspapers. Pristupljeno 29. 10. 2011. 
  5. ^ „ROBBIE WILLIAMS, LANZARÁ NUEVO ALBUM EN NOVIEMBRE”. Arhivirano iz originala 28. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 12. 2013. 
  6. ^ „Robbie Williams Net Worth”. Celebrity Net Worth. Pristupljeno 17. 9. 2013. 
  7. ^ a b „Robbie Williams”. 8notes.com. Pristupljeno 23. 12. 2009. 
  8. ^ „Award Certification for "Angels". BPI. Arhivirano iz originala 3. 1. 2008. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  9. ^ „Award Certification for 'Life Thru A Lens'. BPI. Arhivirano iz originala 31. 12. 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  10. ^ „IFPI Platinum Europe Awards – 2002”. IFPI. 2002. Arhivirano iz originala 19. 02. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2013. 
  11. ^ a b v „UK Top 40 Database”. everyhit.com. 
  12. ^ „Robbie Williams – Millennium”. GfK Dutch Charts. 
  13. ^ „Award Certification for "I've Been Expecting You". BPI. Arhivirano iz originala 31. 12. 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  14. ^ „IFPI Platinum Europe Awards:2001 AWARDS”. IFPI. 2001. Arhivirano iz originala 19. 02. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2013. 
  15. ^ „Discography>Albums>Sing When You're Winning”. Robbiewilliams.com. Pristupljeno 23. 12. 2009. 
  16. ^ „Controversial Robbie single hits the shops”. BBC News. 31. 7. 2000. 
  17. ^ „Robbie Williams – Sing When You're Winning (album)”. GfK Dutch Charts. 
  18. ^ „Award Certification for "Sing When You're Winning". BPI. Arhivirano iz originala 6. 11. 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  19. ^ „"Somethin' Stupid" first week sales in the United Kingdom”. Theofficialcharts.com. 22. 12. 2001. Arhivirano iz originala 29. 5. 2008. g. Pristupljeno 23. 12. 2009. 
  20. ^ „Award Certification for 'Something Stupid'. BPI. Arhivirano iz originala 6. 11. 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  21. ^ „Robbie swings both ways”. The Sun. London. 10. 9. 2002. 
  22. ^ „Award Certification for 'Live at the Albert Hall'. BPI. Arhivirano iz originala 6. 11. 2007. g. Pristupljeno 4. 1. 2008. 
  23. ^ Gold-/Platin-Datenbank (Robbie Williams)” (na nemačkom). Bundesverband Musikindustrie.
  24. ^ „The One And Only”. BBC. 5. 1. 2008. 
  25. ^ Yahoo News UK & Ireland - Latest World News & UK News Headlines[mrtva veza]
  26. ^ „Robbie Williams: Albums, Songs, Biogs, Photos”. Amazon.co.uk. 1. 1. 1970. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
  27. ^ „Robbie confirms greatest hits double album, duet with Gary Barlow”. EMI Music. 7. 6. 2010. Arhivirano iz originala 27. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
  28. ^ „Robbie Williams Enters The Guinness Book of World Records”. News.softpedia.com. Arhivirano iz originala 15. 5. 2011. g. Pristupljeno 23. 12. 2009. 
  29. ^ „The BRIT Awards 2005”. BRIT Awards. Arhivirano iz originala 2. 7. 2007. g. 
  30. ^ „Echo-Verleihung mit hohem Kreischfaktor” (na jeziku: German). Rhein-Zeitung Online. 
  31. ^ „Robbie joins UK pop Hall of Fame”. BBC News. 12. 11. 2004. 
  32. ^ Booth, Jenny; Gray, Sadie. „UK's 100 best-selling”. The Times. London. Pristupljeno 26. 11. 2006. [mrtva veza]
  33. ^ „Robbie to get lifetime Brit Award”. BBC.co.uk. 22. 10. 2009. Pristupljeno 23. 12. 2009. 
  34. ^ „Robbie Williams switches on Blackpool illuminations”. The BBC. 3. 9. 2010. Pristupljeno 21. 9. 2010. 
  35. ^ „Robbie Williams ist der erfolgreichste Album-Künstler des Jahrtausends – media control”. Media-control.de. 18. 10. 2010. Arhivirano iz originala 3. 10. 2011. g. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
  36. ^ „Robbie Williams Interview”. MTV UK. Arhivirano iz originala 15. 08. 2010. g. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  37. ^ Heath, Chris (2004). Feel: Robbie Williams. London: Ebury. ISBN 978-0-09-189753-6. 
  38. ^ Barnes, Anthony (29. 8. 2004). „Robbie's red-top revenge. Or how a star got his own back on the paparazzi”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 6. 2. 2009. g. Pristupljeno 29. 8. 2004. 
  39. ^ Newton, Victoria (14. 2. 2007). „What drove Robbie to rehab”. The Sun. London. Arhivirano iz originala 06. 10. 2008. g. Pristupljeno 14. 2. 2007. 
  40. ^ „Robbie Williams | Williams Suffering From Hormone Imbalance”. Contactmusic. 6. 10. 2010. Pristupljeno 2. 10. 2011. 
  41. ^ „Take That singer Robbie Williams admits to injecting himself with testosterone weekly”. The Daily Telegraph. Australia. 2. 6. 2011. Pristupljeno 2. 10. 2011. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi