Википедија

Rogožarski SIM-H

Rogožarski SIM-X je jugoslovenski avion, sportsko turistički dvosed, jednomotorni visokokrilac koji je proizveden 1937. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda[2].

Rogožarski SIM-X[1]
Rogožarski SIM-H
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1937
Dužina6,96
Razmah krila10,00
Visina2,70
Površina krila18,50
Prazan550
Normalna poletna790
Klipno-elisni motorValter NZR 120 KS, Simens 110KS, i Džipsi Major 120 KS
Snaga88 kW
Maks. brzina na Hopt168 km/h
Maks. brzina na H=0190 km/h
Dolet500 km
Plafon leta5.000 m

Projektovanje i razvoj uredi

 
Inž. Sima Milutinović projektant aviona SIM
 
Motor Valter ZNR 120 ugrađen na avion Rogožarski SIM-H

Avion SIM-X je projektovao inž. Sima Milutinović početkom 1936. godine oslanjajući se na pozitivna iskustva njegovih prethodnih tipova SIM-II i SIM-VIII. Prototip aviona je fabrika Rogožarski završila od avgusta maseca do kraja 1936. godine. Prvi probni let je obavljen 1936. godine kad je izvršena registracija aviona. Fabrika Rogožarski je avion registrovala na svoje ime pod oznakom YU-PDY.[3] Nakon detaljnog fabričkog ispitivanja avion je ponuđen Vojnom vazduhoplovstvu na testiranje. Ono je obavljeno u pilotskoj školi u Novom Sadu. Komisija je stavila neke male primedbe ali je avion dobio izvanrednu ocenu. Avion je namenjen civilnoj upotrebi tj. obuci sportskih pilota, demonstracionim i turističkim letovima. Vojno vazduhoplovstvo ga je klasifikovalo kao „Jednomotorni školski avion, dvosed za početnu obuku u pilotaži.“

Tehnički opis uredi

Avion je bio visokokrilni jednokrilac (parasol) sa jednim motorom, drvenom dvokrakom elisom fiksnog koraka, sa dva člana posade koji su sedeli jedan iza drugog. Mada je avion bio predviđen za ugradnju tri tipa motora Valter NZR od 120 KS, Simens 110 KS i Džipsi Major 120 KS, u serijskoj proizvodnji ugrađivan je zvezdasti, vazduhom hlađeni motor Valter NZR sa reduktorom od 120 KS, koga je proizvodila domaća firma S. Vlajković iz Beograda. Kasnije (1940) u jedan od aviona SIM-X je ugrađen motor de Hevilendov Džipsi Major od 120 KS, a avion je dobio popularni naziv SI-DžIP. Avion je pretežno drvene konstrukcije, trup eliptičnog poprečnog preseka je u celosti izrađen od drveta obložen šperom a krila su noseća konstrukcija od drveta presvučena platnom, sa zaobljenim krajevima. Sa svake strane, krila su poduprta sa parom kosih čeličnih upornica koje su se oslanjale na trup aviona. Rezervoar za benzin se nalazio u središnjem delu između krila tj. na njihovom spoju. Stajni trap je bio fiksan potpuno napravljen od čeličnih cevi odlikovao se velikom čvrstoćom što je omogućavalo avionu sletanje na veoma neravne terene[4].

Razvoj aviona SI-DžIP uredi

 
Motor de Havilland Gipsy Major ugrađen u avion SI-DžIP

Zbog uvođenja instrumentalnog letenja u obuku vojnih pilota 1939. godine svi jugoslovenski proizvođači školskih aviona pa i Rogožarski su se potrudili da naprave školski avion za ovu namenu. U Rogožarskom su pošli od ideje da će najbrže biti adaptirati postojeći avion SIM-X za tu namenu. Ujedno su želeli da umesto zvezdastog Valter motora ugrade šestocilindrični, linijski, vazduhom hlađeni motor Džipsi Mejdžor od 132 KS, koji je u to vreme bio jako popularan motor koji se ugrađivao u školske i turističko sportske aviona a i prema planovima VV trebalo je da bude osnovni motor za školske avione koji će se koristiti u VV. Pošto Rogožarski nije mogao u dogledno vreme da nabavi ovaj motor pozajmio ga je od Aeroputa. Tako završeni protitip sa adekvatnom instrumentacijom predat je vojsci 1940. godine, na testiranje a po ugrađenom motoru ovaj avion je dobio naziv SI-DžIP. Pošto avion nije ispunio sve zahteve i očekivanja Komanda VV nije otkupila prototip aviona SI-DžIP.

Razvoj aviona SIM-Xa uredi

Kada nije uspela za prototipom aviona SI-DžIP, fabrika Rogožarski je ponovo o svom trošku prototip preradila na motor Valter NZR a motor Džipsi Mejdžor od 132 KS, vratila Aeroputu. Pošto su u avionu zadržani svi instrumenti i poklopac kabine na prednjem sedištu namenjeni za instrumentalno „slepo“ letenje ta treća poslednja verzija prototipa je označena kao SIM-Xa. Ovaj avion je završen 31. marta 1941. godine a VV ga je rekviriralo 6. aprila 1941. godine kada je preleteo na ratni aerodrom Veliki Radinci gde mu se, u ratnom vihoru gubi svaki trag. Pretpostavlja se da ga je posada zapalila zajedno sa drugim avionima da ne padne u ruke neprijatelju[1].

Operativno korišćenje uredi

Prva serija aviona SIM-X od 10 primeraka je isporučena VV 1937. godine. Serijski avioni su se nešto razlikovali od prototipa, uglavnom po izgledu NAKA prstena. Druga serija je poručena 1938. Godine takođe u 10 primeraka. U početku je avion korišćen u pilotskim vojnim školama kao prelazni avion od aviona za osnovnu obuku Fizir FN ka snažnijim mašinama Fizir FP-2 i PVT, da bi kasnije dobio ulogu školskog aviona za početnu obuku vojnih pilota. Vojna služba ovog aviona počinje 1937. godine u Prvoj pilotskoj školi a kasnije je izvestan broj ovih aviona bio raspoređen po trenažnim eskadrilama. Tri aviona SIM-X kao potpuno nove je Komanda VV dodelila Aeroklubu 1938, koji su korišćeni za obuku i trenažu civilnih i sportskih pilota.[5] U Aeroklubu je tada letelo 5 aviona ovog tipa. Svi avioni SIM-X iz Aerokluba su uoču rata vraćeni u vojnu službu[4].

Avioni SIM-X u Drugom svetskom ratu uredi

Najveći broj aviona SIM-X je uništen u toku Aprilskog rata, Nemci su zarobili tri primeraka ovih aviona (jedan u Zemunu i dva u Lazarevcu). Hrvati su koristili jedan aviona SIM-X, koji je kod njih nosi oznaku 7301 do 1944. godine.[6]

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Stanojević, Dragoljub.; Čedomir Janić (12/1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima“. Mašinstvo 31: 1867 - 1876.
  2. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  3. ^ http://www.goldenyears.ukf.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2012) www.goldenyears.ukf.net
  4. ^ a b Petrović, Ognjan M. (3/2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)". Let - Flight 3. ISSN 1450-684X
  5. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na ((en))). Beograd: Aerokomunikacije
  6. ^ Mikić, Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske 1941 - 1945 (na ((sr))). Beograd: VIIVJ i Target. ID=72669708

Literatura uredi

  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3. ISSN 1450-684X. 
  • Stanojević, Dragoljub.; Janić, Čedomir (1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima”. Mašinstvo (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije. 31: 1867—1876. 
  • Mikić, Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske 1941 - 1945 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: VIIVJ i Target. ID=72669708. 
  • Das Flugzeug-Archiv. Schulflugzeug Rogozarski SIM-X.
  • Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 izd.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Bosnić, Petar (2003). „Domaći školski i prelazni avioni 1924-1941. godine”. Naša krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Jugoslovenski Aeroklub "Naša krila". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze uredi

 
Rogožarski SIM-H na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогожарски_СИМ-Х&oldid=27556777”