Rub el Hali
Rub el Hali (arap. الربع الخالي, prev. Prazna četvrt) je najveća neprekidna peščana pustinja na svetu, koja obuhvata veći deo južne trećine Arabijskog poluostrva.[1] Pustinja pokriva oko 650.000 kvadratnih kilometara (oblast između 44° 30' - 56° 30'E. i 16° 30' - 23° 00'N), uključujući delove Saudijske Arabije, Omana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jemena. Ona je deo prostranije Arabijske pustinje.[2]
| Pustinja Rub el Hali الربع الخالي | |
|---|---|
 | |
| Lokacija |  Saudijska Arabija Jemen Oman UAE |
| Visina | 800 m |
| Dužina | 1,000 km |
| Širina | 500 km |
| Površina | 650,000 km2 |
| Dubina | ~0 m |
| Geologija | |
| Tip | peskovita (predeli prekriveni šljunkom i gipsom) |
Odlike
urediTeren
urediDužina pustinje iznosi 1.000 kilometara, a njena širina je 500 kilometara. Njena nadmorska visina varira od 800 metara na jugozapadu do visine nivoa mora na severoistoku.[3] Teren je prekriven peščanim dinama sa visinama i do 250 metara, sa šljunkastim i gipsanim ravnicama.[2][3] Pesak je crvenkasto-narandžaste boje zbog prisustva feldspata.[3]
Takođe se mogu naći i slane ravni u nekim oblastima, poput oblasti Um al-Samim na istočnom obodu pustinje. U pustinji Rub el Hali, pesak se prostire skoro 200 m ispod površine.[3]
Jezerska korita
urediSredinom pustinje izdiže se veliki broj očvrslih oblasti kalcijum karbonata, gipsa, laporca ili gline, koje su nekada bile plitka jezera. Ova jezera postojala su tokom perioda od pre 6.000 - 5.000 godina i pre 3.000 - 2.000 godina. Smatra se da su se jezera formirala kao rezultat „enormnih padavina“, sličnim današnjim monsunskim kišama i najverovatnije su trajala samo nekoliko godina. Međutim, jezera u oblasti Mundafen u jugozapadnom delu Rub el Halija sadrže tragove o dužem postojanju, do čak 800 godina, zbog povećanog oticanja vode iz odrona Tuvaik.[2]
Dokazi ukazuju na to da su ova jezera bila stanište različitih predstavnika flore i faune. Fosilni ostaci ukazuju na prisustvo nekoliko životinjskih vrsta, kao što je nilski konj, vodeni bivo i divlje govedo. U jezerima su takođe živeli mali puževi, račići, a kada kada su uslovi bili pogodni, i slatkovodne školjke. Naslage kalcijum karbonata i opalnih fitolita ukazuju na prisustvo biljaka i algi. Takođe postoje dokazi o ljudskoj aktivnosti koje datiraju od pre 3.000 - 2.000 godina, uključujući i uglačanog kremenog alata, ali nikakvi ljudski ostaci još uvek nisu pronađeni.[2]
Klima
urediOvaj region ima vrelu pustinjsku klimu koja je tipična za veću Arabijsku pustinju. Ovaj region je klasifikovan kao „hiper-aridan“, sa tipičnim godišnjim padavinama manjim od 3 cm. Maksimalne dnevne temperature dostižu u proseku 47 °C, ali mogu da dostignu i do 51 °C.[3]
Biodiverzitet
urediFauna obuhvata arahnide (poput škorpija) i glodare, a biljke se mogu naći širom Prazne četvrti. Kao ekoregion, Rub al Hali spada u područje žbunaste vegetacije koje obuhvata Arabijsku pustinju i istočne Saharo-arabijske predele.[3]
Nafta
urediGeološki gledano, Prazna četvrt je najbogatije naftonosno područje na svetu. Ogromne rezerve nafte otkrivene su ispod peščanih dina. Šejba, koja se nalazi na severoistočnoj ivici Rub el Halija je glavni proizvođač lake sirove nafte u Saudijskoj Arabiji. El-Gavar, najveće naftno polje na svetu, nalazi se na najsevernijem delu Prazne četvrti.
Reference
uredi- ^ Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. str. 141. ISBN 978-0-415-41387-9. Pristupljeno 12. 10. 2015.
- ^ a b v g Clark, Arthur (1989). Amdt, Robert, ur. „Lakes of the Rub' al-Khali”. Saudi Aramco World. 40 (3): 28—33. ISSN 0003-7567. Arhivirano iz originala 13. 01. 2010. g. Pristupljeno 12. 10. 2015.
- ^ a b v g d đ „Arabian Desert and East Sahero-Arabian xeric shrublands”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. Pristupljeno 12. 10. 2015.
Literatura
uredi
- Vincent, Peter (2008). Saudi Arabia: an environmental overview. Taylor & Francis. str. 141. ISBN 978-0-415-41387-9. Pristupljeno 12. 10. 2015.