Ruža (lat. Rosa sp.) je rod drvenastih biljaka iz porodice ruža (Rosaceae). Uzgaja se zbog lepih mirisnih cvetova i do danas postoje mnogi hibridi i kultivari ruža koji se međusobno razlikuju po boji i izgledu cveta, mirisu i postojanju trnova. Postoji veliki broj divljih ruža, čiji se plod (šipak, šipurak) bogat vitaminom C koristi u ishrani i za pripremu čajeva. Od oko 100 vrsta roda ruža u Srbiji raste dvadesetak. Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja za gajenje ruža.[1]

Rosa
Vremenski raspon: eocendanašnjost
Crvena ruža
Rosa rubiginosa
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Potporodica: Rosoideae
Rod: Rosa
L.
Vrste

Vidi Spisak vrsta iz roda Rosa

Sinonimi
  • Hulthemia Dumort.
  • ×Hulthemosa Juz. (Hulthemia × Rosa)

Ruža se pored svoje lepote i mirisa kao ukrasno cveće koristi u: kozmetici, medicini i kulinarstvu.

Botanika

uredi

Lišće je naizmenično poređano na stablu. Kod većine vrsta dugo je 5-15 centimetara i perastog je oblika, sa 5-9 lisna zaliska; zalisci obično imaju zupčastu ivicu, a često i nekoliko manjih trnova na donjem delu stabljike. Većina ruža je listopadna, ali postoje i neke vrste (uglavnom iz jugoistočne Azije) koje su zimzelene ili skoro zimzelene biljke.

Evolucija

uredi

Najstariji ostaci ruža potiču iz kasnoeocenske formacije florisant u Koloradu.[2] Ruže su bile prisutne u Evropi u ranom oligocenu.[3]

Današnje baštenske ruže potiču iz Kine iz 18. veka.[4] Među starim kineskim baštenskim ružama, grupa Old Blaš je najprimitivnija, dok su novije grupe najraznovrsnije.[5]

Sistematika

uredi

Rod Rosa se deli na sledeće podrodove:

  • Hulthemia
  • Hesperrhodos
  • Platyrhodon
  • Rosa (deli se na sekcije)
    • Banksianae
    • Bracteatae
    • Caninae
    • Carolinae
    • Chinensis
    • Gallicanae
    • Gymnocarpae
    • Laevigatae
    • Pimpinellifoliae
    • Rosa
    • Synstylae

Vrste

uredi

Red Rosa se sastoji od 140-180 vrsta podeljenih u četiri podroda:[6]

Upotrebe

uredi

Ruža u kozmetici

uredi
 
Mladi listovi ruže
 
Geraniol (C
10
H
18
O
)

Ruža se u kozmetici koristi najčešće kao eterično ulje ili se miris (ekstrakt) dodaje u parfeme, šampone ili razne kreme.

Parfemi ruže se prave od ružinog ulja (koji se naziva i atar ruže), koje je mešavina isparljivih eteričnih ulja dobijenih parnom destilacijom zgnječenih latica ruža. Povezani proizvod je ružina voda koja se koristi za kuvanje, kozmetiku, medicinu i verske prakse. Tehnika proizvodnje je nastala u Persiji,[7] a zatim se proširila kroz Arabiju i Indiju, a nedavno i u istočnu Evropu. U Bugarskoj, Iranu i Nemačkoj koriste se damaske ruže (Rosa × damascena 'Trigintipetala'). U drugim delovima sveta Rosa × centifolia se obično koristi. Ulje je providno bledo žute ili žuto-sive boje. 'Rose Absolute' se ekstrahuje rastvaračem sa heksanom i proizvodi tamnije ulje, tamno žute do narandžaste boje. Masa ekstrahovanog ulja je oko jednog trihiljaditog do šestohiljaditog dela težine cvetova; na primer, za proizvodnju jednog grama ulja potrebno je oko dve hiljade cvetova.

Glavni sastojci atara ruža su mirisni alkoholi geraniol i L-citronelol i kamfor ruže, čvrsta supstanca bez mirisa sastavljena od alkana, koja se odvaja od ružinog ulja.[8] β-Damascenon takođe značajno doprinosi mirisu.

Ruže u kulinarstvu

uredi

U kulinarstvu ruža često služi kao začin ali se u nekim krajevima (Bugarska) pravi slatko ili džem od ruže a kao poslastica najpoznatiji je ratluk sa ukusom ruže.

Ruža u medicini

uredi

Ruža (naročito divlja ruža šipak) se ranije (i danas) koristila za čajeve protiv raznih tegoba a danas se sastojci ruže i šipka koriste za pravljenje lekova.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Stevanović, Dragoljub. „Blago u baštama i rasadnicima”. Politika Online. Pristupljeno 2021-04-04. 
  2. ^ DeVore, M. L.; Pigg, K. B. (jul 2007). „A brief review of the fossil history of the family Rosaceae with a focus on the Eocene Okanogan Highlands of eastern Washington State, USA, and British Columbia, Canada”. Plant Systematics and Evolution (na jeziku: engleski). 266 (1-2): 45—57. ISSN 0378-2697. doi:10.1007/s00606-007-0540-3. 
  3. ^ Kellner, A.; Benner, M.; Walther, H.; Kunzmann, L.; Wissemann, V.; Ritz, C. M. (mart 2012). „Leaf Architecture of Extant Species of Rosa L. and the Paleogene Species Rosa lignitum Heer (Rosaceae)”. International Journal of Plant Sciences (na jeziku: engleski). 173 (3): 239—250. ISSN 1058-5893. doi:10.1086/663965. 
  4. ^ „The History of Roses - Our Rose Garden - University of Illinois Extension”. Web.extension.illinois.edu. Pristupljeno 2021-02-26. 
  5. ^ „Genetic relationships and evolution of old Chinese garden roses based on SSRs and chromosome diversity - Scientific Reports”. Nature. 13. 11. 2017. Pristupljeno 2021-02-26. 
  6. ^ Leus, Leen; Van Laere, Katrijn; De Riek, Jan; Van Huylenbroeck, Johan (2018). „Rose”. Ur.: Van Huylenbroeck, Johan. Ornamental Crops. Springer. str. 720. ISBN 978-3319906973. 
  7. ^ Nikbakht, Ali (2004). „A study on the relationships between Iranian people and Damask rose (Rosa damascena) and its therapeutic and healing properties”. researchgate. „The origin of Damask rose is the Middle East and it is the national flower of Iran. Rose oil usage dates back to ancient civilization of Persia. Avicenna, the 10th century Persian physician, distilled its petals for medical purposes and commercial distillery existed in 1612 in Shiraz, Persia. 
  8. ^ Stewart, D. (2005). The Chemistry Of Essential Oils Made Simple: God's Love Manifest In Molecules. Care. ISBN 978-0-934426-99-2. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi