SI prefiks

SI prefiks je prefiks koji može da se doda na bilo koju jedinicu Međunarodnog sistema jedinica (SI) kako bi se dobili umnošci te jedinice.

Nisu svi prefiksi specifični za SI. Mnogi SI prefiksi, kao i sama ideja korišćenja prefiksa za ovu svrhu, datiraju još pre uvođenja SI-ja 1960. godine, tako da se dosta koriste i kod jedinica van SI.

Kao deo SI sistema, zvanično ih je odredio Međunarodni biro za težine i mere.

Pregled

Kao primer, prefiks kilo množi sa jednom hiljadom, tako da kilometar iznosi 1000 metara, a kilovat 1000 vati. Prefiks mili deli sa hiljadu, tako da milimetar iznosi jedan hiljaditi deo metra (ima 1000 milimetara u metru), a mililitar je hiljaditi deo litra. Mogućnost primenjivanja istih prefiksa na bilo koju SI jedinicu je ključ snage SI-ja, pošto znatno uprošćuje proces učenja i korišćenja sistema.

SI prefiksi

10n	Prefiks	Simbol	Kratka skala	Duga skala	Decimalni ekvivalent
1030	kveta	Q	nonilion	kvintilion	1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
1027	rona	R	oktilion	kvadrilijarda (hiljadu kvadriliona)	1 000 000 000 000 000 000 000 000 000
1024	jota	Y	septilion	kvadrilion	1 000 000 000 000 000 000 000 000
1021	zeta	Z	sekstilion	trilijarda (hiljadu triliona)	1 000 000 000 000 000 000 000
1018	eksa	E	kvintilion	trilion	1 000 000 000 000 000 000
1015	peta	P	kvadrilion	bilijarda (hiljadu biliona)	1 000 000 000 000 000
1012	tera	T	trilion	bilion	1 000 000 000 000
109	giga	G	bilion	milijarda (hiljadu miliona)	1 000 000 000
106	mega	M	milion		1 000 000
103	kilo	k	hiljada		1 000
102	hekto	h	sto		100
101	deka	da	deset		10
100	nema	nema	jedan		1
10−1	deci	d	deseti deo		0,1
10−2	centi	c	stoti deo		0,01
10−3	mili	m	hiljaditi deo		0,001
10−6	mikro	µ	milioniti deo		0,000 001
10−9	nano	n	bilioniti deo	milijarditi deo	0,000 000 001
10−12	piko	p	trilioniti deo	bilioniti deo	0,000 000 000 001
10−15	femto	f	kvadrilioniti deo	bilijarditi deo	0,000 000 000 000 001
10−18	ato	a	kvintilioniti deo	trilioniti deo	0,000 000 000 000 000 001
10−21	zepto	z	sekstilioniti	trilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 001
10−24	jokto	y	septilioniti	kvadrilioniti deo	0,000 000 000 000 000 000 000 001
10−27	ronto	r	oktilioniti	kvadrilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 000 000 001
10−30	kvekto	q	nonilioniti	kvintilioniti deo	0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 001

Vidite takođe: Zastareli metrički prefiksi

Primeri:

• 5 cm = 5 × 10⁻² m = 5 × 0.01 m = 0.05 m
• 3 MW = 3 × 10⁶ W = 3 × 1 000 000 W = 3 000 000 W

Prefiksi ne mogu da se kombinuju: na primer 10⁻⁹ metara mora da se piše kao 1 nm, a ne kao 1 mµm.

Prefiks uvek ima prioritet nad stepenovanjem; stoga „km²” znači kvadratni kilometar, a ne kilo—kvadratni metar. Na primer, 3 km² je isto što i 3000000 m², a ne 3000 m² (niti 9000000 m²). Stoga SI prefiksi pružaju pragove faktora jednog miliona (umesto jedne hiljade) u slučaju izložioca 2, jedne milijarde u slučaju izložioca 3, itd. Kao posledica, potrebni su veliki brojevi, iako se prefiksi u potpunosti koriste.

Prefiksi gde je izložilac deljiv sa tri su preporučljivi. Zato je bolje „100 m” nego „1 hm”. Izuzeci su centimetar, hektar (hekto-ar), centilitar, kubni decimetar (ekvivalent litru), hektopaskal i decibel (desetina bela). Zastareli prefiksi mirija- i mirio- su napušteni pre nego što je SI usvojen 1960, verovatno zato što se ne uklapaju u ovaj šablon, nije bio slobodan ni jedan simbol (M, m i µ su već bili korišćeni), a ionako su bili retko korišćeni.

Dupli prefiksi kao što su mikromikrofaradi (pikofaradi), hektokilometri (100 kilometara) i milimikroni ili mikromilimetri (oba nanometri) takođe su napušteni sa uvođenjem SI-ja.

Kilogram se izdvaja od ostalih SI osnovnih jedinica kao jedina koja ima prefiks. Izvedena je iz mase stvarnog predmeta. Gram se definiše kao 1/1000 mase ovog predmeta.

Iako je u principu zakonito, većina kombinacija prefiksa sa količinama se veoma retko koristi, čak i u naučnom ili inženjerskom kontekstu:

• Masa: hektogram, gram, miligram, mikrogram i manji su česti. Međutim, megagram ili veći se često koriste; umesto toga se koriste tone. Megagram se ponekad koristi da razgraniči metričku tonu od raznih ne-metričkih tona.
• Zapremina u litrima: litar, decilitar, centilitar, mikrolitar i manji su česti. Veće zapremine se ponekad obeležavaju hektolitrima; u suprotnom u kubnim metrima i kubnim kilometrima.
• Dužina: kilometar, metar, decimetar, centimetar, milimetar i manji su česti. Megametar, gigametar i veći se retko koriste. Često se upotrebljavaju astronomske jedinice, svetlosne godine i parseci; astronomska jedinica se spominje u SI standardima kao prihvaćena ne-SI jedinica.
• Vreme: sekund, milisekund, mikrosekund, i manji su česti. Kilosekund i megasekund takođe imaju neku upotrebu, mada za ove i duže vremenske periode uobičajeno se koriste naučne notacije ili minuti, sati, itd.

^† Britanija, Irska, Australija i Novi Zeland su pre koristili dugu skalu konvencije imena brojeva, ali su sada bar delimično prešli na korišćenje kratke skale. Može da se primeti da na tabeli, iznad miliona i ispod milionitog dela, ista imena imaju dva sistema za imenovanje, tako da bilion i trilion (na primer) postaju na nesreću mogući međunarodno dvosmisleni termini. Korišćenjem SI prefiksa može da se zaobiđe ovaj problem.

Upotreba van SI

Simbol k se često koristi da izrazi umnožak od hiljadu, tako da neko može da ima „platu od 40K” (40.000) ili postoji Y2K problem (problem 2000. godine). Primećuje se da se u ovim slučajevima koristi veliko slovo K, mada veliko K nikad nije tačno kada se piše pod SI pravilima. Takođe, često se koristi kao prefiks da označi binarni prefiks kilo = 2¹⁰ = 1024.

Ne-SI jedinice

• Prefiksi datiraju još iz vremena uvođenja metričkog sistema 1790ih, mnogo pre nego što je SI uveden 1960. Prefiksi (uključujući one koji su uvedeni posle uvođenja SI-ja) se koriste sa bilo kojim metričkim jedinicama, bilo da su SI ili ne (npr. milidine).
• SI prefiksi se retko pojavljuju uz imperijalne jedinice, osim u specijalizovanim slučajevima (npr. mikroinčevi, kilostope)
• Takođe se koriste sa ostalim specijalizovanim jedinicama na određenim poljima (npr. megaelektronvolti, gigaparseci)
• Takođe se povremeno koriste sa jedinicama za valute (npr. gigadolar), uglavnom ih koriste ljudi koji su upoznati sa prefiksima iz naučne upotrebe.

Računarstvo

Glavni članak: Neodređenost umnožaka jedinice količine podataka

Prefiksi k i veći su česti u računarstvu, gde se dodaju na jedinice za informacije i skladištenje kao što su bitovi i bajtovi. Pošto je 2¹⁰ = 1024, što je približno jednako a 10³ = 1000, ovo je dovelo do toga da se SI prefiksi iskoriste da označe binarne prefikse na sledeći način:

k

= 2¹⁰ = 1,024

M

= 2²⁰ = 1,048,576

G

= 2³⁰ = 1,073,741,824

T

= 2⁴⁰ = 1,099,511,627,776

P

= 2⁵⁰ = 1,125,899,906,842,624.

Međutim, ovi prefiksi obično zadržavaju svoja značenja stepena od 1000 kada se koriste da opišu stope transmisije podataka (bit rejt): Eternet od 10 Mb/s radi na 10.000.000 b/s, a ne 10.485.760 b/s. Problem se sastoji u tome da jedinice za informaciju (bit i bajt) nisu deo SI-ja. Iako je jasnija simbologija da se koristi bit za bit i b za bajt, b se često koristi za bit, a B za bajt. (U SI-ju, B je namenjeno belu.) Frankofonske zemlje često koriste o za oktet, ali pored toga što je ovo neprihvatljivo u SI zbog rizika od mešanja sa nulom, bajt nije striktno ograničen na oktet (osam) bita.

Za posledicu, Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) je usvojila nove binarne prefikse 1998. godine, formirani od prvog sloga decimalnog prefiksa plus bi. Simbol je decimalni simbol plus i. Tako da je sada jedan kilobajt (1 kB) jednak 1000 bajtova, gde je jedan kibibajt (1 KiB) jednak 2¹⁰ = 1024 bajtova. Slično tome, postoje mebi (Mi; 2²⁰), gibi (Gi; 2³⁰), tebi (Ti; 2⁴⁰), pebi (Pi; 2⁵⁰) i eksbi (Ei; 2⁶⁰). Iako ih IEC standard ne spominje, sekvenca može spremno da se proširi na zebi (Zi; 2⁷⁰) i jobi (Yi; 2⁸⁰). Usvajanje ovih prefiksa je veoma ograničeno.

Predložena proširenja

Nastavljanjem unazad u abecedi, posle zeta i jota, predlozi za sledeći veliki broj uključuju ksenta (xenta) i ksona (xona) (između ostalih), gde je ksona izmenjeni latinski numerički prefiks nona-, a sledeći mali broj bi takođe počinjao sa x (iks).

Čuvajući pravilo skraćivanja prefiksa (latinsko veliko slovo za velike brojeve i malo slovo za male brojeve), čak i bez konsenzusa oko punog naziva sledećeg prefiksa, simboli bi mogli da se koriste bez dvosmislenosti: X, W, V, x, w, v. Logično sledeći simbol za mali prefiks, u, je prihvaćena zamena za µ (ISO 2955), simbol za mikro.

Međutim, neki čitaoci moguće je da ne mogu da razumeju čak i neke zvanične prefikse, a kamoli njihove ekstrapolacije, tako da je davanje objašnjenja u komunikaciji preporučljivo.

Još jedan predlog za ksenta/ksona je noveta (novetta), iz italijanskog nove. Ovo nije zgodno kada je reč o ređanju po abecedi unazad.

Takođe postoje predlozi za dalju harmonizaciju i kapitalizaciju (povećavanje slova). Stoga bi se simboli za deka, hekto i kilo promenili iz da, h i k u Da, H i K. Shodno tome, neki podržavaju uklanjanje prefiksa koji se ne uklapaju u 10^±3·n šemu, naime hekto, deka, deci i centi. CGPM je za sada odložio odluku što se tiče oba problema.

Nerešen (i možda nerešiv) problem je primenjivanje prefiksa na jedinice sa izložiocima koji nisu ±1. Prefiks se trenutno uvek primenjuje pre izložioca. Kod merenja zapremine, na primer, ova nepovonost je dovela do stalne upotrebe litra, koji je hiljaditi deo kubnog metra (0,001 m³) ili jedan kubni decimetar (1 dm³), gde bi bilo korisnije nazvati ga jedan mili-kubni metar (1 m(m³))—jedan kubni milimetar (mm³) je milioniti deo kubnog metra.

Vidi još

• binarni prefiks
• imena brojeva
• red veličina
• brojevi na raznim jezicima (za poređenje/etimologiju)

Spoljašnje veze

• Međunarodni biro za težine i mere (BIPM): SI prefiksi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. oktobar 2005)
• Predlog za proširenje sistema SI prefiksa na još veće i manje jedinice