Sava Krabulević
Sava Krabulević (poznat i kao Ivaško Krabulev i Savatije Krabuleć ; Nadvojvodstvo Austrija, sada Srbija, oko 1650 - Nadvojvodstvo Austrija, posle 1706) bio je srpski slikar koji je radio u drugoj polovini sedamnaestog i prvim decenijama osamnaestog veka, prvo u Rusiji, a zatim u srpskim zemljama pod Habzburškom monarhijom. Bio je učenik ruskih majstora iz 17. veka u Moskvi.[1] Njegov rad u ikonografiji pokazuje uticaje baroknog slikarstva.[2]
| Sava Krabulević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 1650. |
| Mesto rođenja | Nadvojvodstvo Austrija |
| Datum smrti | posle 1706. |
| Mesto smrti | Nadvojvodstvo Austrija |
Biografija uredi
Identitet Save Krabulevića u glavnoj arhivi Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi otkrio je srpski istraživač umetnosti i sveštenik Lazar Bogdanović (1861–1932) [3] i prvi put objavljen 1900. godine u časopisu za umetnost Srpski Sion. Sledećih stotinu i više godina Krabulević je bio poznat samo iz arhivskih dokaza i ikonostasa u srpskom pravoslavnom manastiru Orahovica u današnjoj Slavoniji.[1]
O njegovom životu je preživelo malo podataka; nepoznata je čak ni godina rođenja Save Krabulevića. Ono što je poznato jeste kako se Krabulević našao u Moskvi (1688–1694). Savin otac se preselio iz Stare Srbije u teritoriju Srbije pod austrijskom kontrolom preko Save i Dunava, verovatno 1670-ih, a zatim je postao konjički oficir u Vojnoj krajini. Poginuo je boreći se sa Turcima u bici kod Beča 1683.[1]
Posle očeve smrti, Sava, koji je tada još bio mladić, nastanio se u mestu Komarom na Dunavu. Ali u narednim okršajima i bitkama sa Osmanlijama i njihovim tatarskim vazalima, Sava je zarobljen i odveden u Krimski kanat. Četiri godine kasnije, Sava je uspeo nekako da pobegne i stigne u Moskvu. Tamo je rekao ruskim vlastima da je njegov poziv pre nego što je zarobljen bio masterstvo - što znači kreativno, umetničko delo. Iz dokumenta bismo mogli slobodno da pretpostavimo da je on radio kao pomoćnik slikara zaposlenih u Posolskom Prikazu i Kremaljskoj oružarnici narednih šest godina (zapravo od 1688. do 1694). Iz Krabulevićevih ikona izrađenih za manastir Orahovica vidljivo je da je znanje stekao i usavršavao se kod najboljih majstora carske Rusije tog perioda.[1] Njihova preživela dela, nastala u periodu koji je prethodio reformama savladara Ivana V Ruskog (Ivan V Aleksejevič) i Petra Velikog, pokazuju uticaje savremenog realističnog slikarstva koje su u Rusiji, a kasnije i u Srbiji krajem 17. i početkom 18. veka uveli domaći slikari.[1]
U Krabulevićevom natpisu na orahovičkom ikonostasu koristio je ruske reči koje su tada bile strane savremenim govornicima srpskog jezika. Takođe, kada je napisao godinu kada je dovršio ikone, koristio je posebnu skraćenicu jedinstvenu među Rusima. Zbog toga se godinama smatralo da su radovi na Orahovici završeni 9. juna 1607, a zapravo 1697; pored toga, Krabulević je koristio tamno maslinaste i ružičaste boje, kojih nije bilo u paleti srpskih slikara.[1] Svi njegovi tragovi nestaju sve dok se u glavnom arhivu Budimpešte nije pronašao arhivski dokument koji je otkrio prebivalište slikara posle 1697. godine. Kopija pisma od 21. maja 1708, koje je potpisao mitropolit Isaija Đaković, tražeći od Srba da se pridruže miliciji Jovana Tekelije protiv Ferenca II Rakocija koji je pretio Nadvojvodini Austriji takozvanim Rakoczijevim ratom za nezavisnost.[4] To pismo je više puta kopirao Sava Krabulević, koji je tada bio pomoćnik mitropolita Isaije i njegov sekretar u nekom administrativnom svojstvu u Mitropoliji karlovačkoj. Takođe je moguće da je Isaija Đaković uopšte pozvao i čak sponzorisao Krabulevića iz Rusije. Postoji mnoštvo dokaza da je Isaija, koji je gradio srpske škole, pisao bar jednom ruskom suvladaru tražeći učitelje u pismenosti i naukama i umetnosti.[5]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ „Slikar Sava Krabulevi na razme-i XVII i XVIII ? Tragom srpskog baroka,NoviSad1996,135,361;D.Ka{i},Srpskima-nastiri u Hrvatskoj i Slavoniji, Beograd 1996, 178179; M. Timoti-jevi, Srpsko barokno slikarstvo ...”. dokumen.tips.
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 07. 2019. g. Pristupljeno 19. 05. 2021.
- ^ Damjanovic, Dragan. „Gradnja i opremanje varaždinske pravoslavne crkve 1884. godine (Orthodox Church in Varaždin – Construction and Furnishing in 1884)”. Radovi Zavoda Za Znanstveni Rad Varaždin, 24, 317-340 — preko www.academia.edu.
- ^ Jakab, Albert Zsolt; Peti, Lehel (9. 5. 2019). Folyamatok és léthelyzetek--kisebbségek Romániában. Editura ISPMN. ISBN 978-606922236-2 — preko Google Books.
- ^ Šurmin, Đuro (9. 5. 1898). Povjest književnosti hrvatske i srpske. Tisak i naklada knjižare L. Hartmana, Kugli i Deutsch. str. 245 — preko Internet Archive. „isaija djakovic.”
