Svetolik Dragačevac
Svetolik Dragačevac (15. april 1883 – 9. jul 1942) bio je penzionisani sreski načelnik Paraćina. On je 25. marta 1941. godine poslao pismo lično Hitleru u kome između ostalog poručuje: «Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo: dosta! »
Svetolik Dragačevac | |
|---|---|
 Svetolik Dragačevac | |
| Datum rođenja | 15. april 1883. |
| Mesto rođenja | Požega,  Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 9. jul 1942. |
| Mesto smrti | Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen,  Treći rajh |
Dragačevac je zatvoren u konc-logoru Mauhtauzen gde je 1942. godine preminuo.
Biografija uredi
Privatni život uredi
Rođen je u gradu Požega, u centralnoj Srbiji, 15. aprila 1883. Bio je treće dete trgovca Maksima Dragačevca. Po završenom osnovnom obrazovanju,Dragačevac je proveo nekoliko godina radeći za očev posao. Sa petnaest godina pridružio se lokalnoj policiji kao pripravnik. Nakon položenih potrebnih pregleda, zaposlen je kao redovni policajac. Nakon oslobođenja Makedonije od strane Srbije kao rezultat balkanskih ratova 1912–1913 Dragačevac je upućen u Skoplje, gde je ostao sve do evakuacije grada krajem 1915, kao posledica zajedničke invazije Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju tokom svetskog rata. Prvi rat, ne želeći da se preda Centralnim silama, evakuisao se zajedno sa Kraljevskom srpskom vojskom na grčko ostrvo Krf, pretrpevši na putu surovu zimsku golgotu preko planina Albanije. Dok je bio na Krfu, Dragačevac je služio registarske papire, ali bolest ga je sprečila da se pridruži Kraljevskoj srpskoj vojsci. Umesto toga, prevezen je na francusko ostrvo Korzika, gde je proveo ostatak rata oporavljajući se. Posle Prvog svetskog rata, Dragačevac se vratio u Srbiju i nastavio karijeru u policiji, služeći kao šef policije u nekoliko gradova, tačnije Orahovca, Vranja i Preševa. U vreme penzionisanja 1933. godine služio je kao šef policije grada Paraćina, gde je bio smešten od 1930. Između 1919. i 1935. Dragačevac je bio član Jugoslovenske demokratske stranke, nakon čega se pridružio vladajućoj Jugoslovenskoj radikalnoj uniji, koja ga je imenovala za člana njenog izvršnog odbora za područje Paraćina. Dragačevac je aktivno i agitovao u ime Jugoslovenske radikalne zajednice. Povukao se iz političkog života 1939.
Drugi svetski rat uredi
Pismo Hitleru uredi
Dana 25. marta 1941. godine, dok je vlada Jugoslavije stajala na korak da potpiše Trojni pakt i postane saradnik Sila osovine, Dragačevac je otkucao preteće pismo upućeno nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru. Pismo je glasilo kako sledi:
| Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu. Krvožedni Hitler hita da ni jedna njiva na ovo zemaljskoj kugli ne ostane zasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćena Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije gaziš nam slobodu i čast gaziš nam ponos. Tebi Hitlere; kajinov sine mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ne slušaš li naićićeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždajo stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.[1][2] |
Nasleđe uredi
Dragačevac i njegova supruga nisu imali dece. Posle Drugog svetskog rata, sećanje na Dragačevca nestalo je u neznanju, ali interes javnosti za njegov jedinstveni slučaj oživeo je početkom 2000-ih ponovnim otkrićem njegovog prkosnog pisma Hitleru. Dokumentarni film na srpskom jeziku koji beleži život Dragačevca i okolnosti koje su dovele do njegovog zatvaranja i smrti objavljen je 2013. Ulica u Paraćinu takođe nosi njegovo ime. Pismo Dragačevca i njegov sledeći prevod na nemački jezik čuvaju se u Istorijskom arhivu Beograda.
Reference uredi
- ^ Ćirić-Danilović, Tamara; Zečević, Ljubomir. „Svetolik Dragačevac”. Gedenkstaetten.at. Translated by Joanna White. Pristupljeno 25. 5. 2019.
- ^ Erdelja, Krešimir (2009). The Second World War (PDF). Teaching Modern Southeast European History: Alternative Educational Materials. 4 (2nd izd.). Thessaloniki: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe. str. 89—90. ISBN 978-960-88963-7-6.