Svetski dan divljih vrsta
Svetski dan divljih vrsta (engl. World Wildlife Day) obeležava se od 2013. godine svakog 3. marta. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je na 68. zasedanju 2013. godine simbolično odredila ovaj datum kao datum za obeležavanje dana divljih vrsta.
| Svetski dan divljih vrsta | |
| |
| Obeležava se | na svetskom nivou |
|---|---|
| Tip | Fauna i flora |
| Datum | 3. mart od 2013. godine |
Istorijat uredi
Svetski dan divljih vrsta obeležava se širom sveta 3. marta od 2013. godine sa ciljem ukazivanja na štetnost ljudskih aktivnosti poput krivolova, nezakonitog sakupljanja iz prirode i ilegalne trgovine živim primercima, kao i njihovim delovima i derivatima.[1]
Ugroženost flore i faune uredi
Najozbiljniju pretnju za opstanak divljih vrsta u prirodi predstavlja prekomerno korišćenje prirodnih resursa. Pored gubitka staništa i ilegalna trgovina divljim vrstama predstavlja faktor ugroženosti divljih vrsta da, čak, dovodi do potpunog istrebljenja vrsta, naročito njihovih populacija u divljini. Svaka vrsta u prirodi ima značaj za ekosistem i svoju ulogu u njemu. Sve vrste su direktno ili indirektno povezane. Neke imaju lokalni, neke regionalni, a neke globalni uticaj na životnu sredinu i ekologiju. Ugroženost jedne vrste vremenom direktno ili posredno utiče na opstanak druge. [2]
Ilegalna trgovina divljim vrstama uredi
Ilegalna trgovina divljim vrstama se događa u gotovo 30% svetskih zaštićenih područja. Porast ilegalne trgovine i međunarodnog prometa divljim vrstama je nedopustiv i Svetska fondacija za prirodu poziva se na Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (engl. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora – CITES) u kojem su popisane vrste u najznačajnijim svetskim prirodnim područjima, uključujući područja svetske prirodne baštine.[3] Zaštićena područja svetske prirodne baštine poznata su po svojoj lepoti, geologiji, ekologiji i biološkoj raznolikosti. U ovim područjima živi velika populacija retkih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući gotovo trećinu preostalih 3.890 divljih tigrova u svetu i 40 posto svih afričkih slonova. Njihova vrednost je prepoznata i uprkos zaštićenom statusu, ilegalni krivolov, seča drva i ribolov prisutni su u gotovo 30 posto zaštićenih područja svetske prirodne baštine, dovodeći vrste na korak do izumiranja. Ugrožava se njihov opstanak kao i dobrobit zajednica koje žive u korelaciji s njima.[3]
U Srbiji uredi
Srbija kao kandidat za Evropsku uniju je prihvatila program Natura koji je osnovni dokument za zaštitu prioritetnih vrsta biljaka, životinja i tipova staništa. Ovaj program predviđa da se određeni predeli prostorno definišu, ali i vrste koje tu žive da se stave pod zaštitu. Radi se o zaštiti bar 60% staništa svake vrste. Farmaceutske, kozmetičke i prehrambene industrije sve više koriste samoniklo lekovito bilje. Apotekarska industrija nudi sve više preparata na bazi biljaka, čajeve i melema.[4] Najveća količina biljne sirovine je poreklom iz prirode. Mnoge samonikle biljke predstavljaju komercijalan proizvod. To su prirodni resursi koji moraju da se pametno i racionalno koriste.[4] Uspostavljanje nacionalnih parkova predstavlja najširi vid zaštite u Srbiji. Narušavanje prirode u njima je svedeno na najmanju moguću meru, pa oni predstavljaju najveću šansu za održavanje povoljnog odnosa čiste prirode i razvoj velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.[5] Srbija ima povoljan geografski položaj i važno mesto u borbi protiv krijumčarenja divljih vrsta. Predstavlja jednu od najučestalijih ruta za promet robe u ovom delu Evrope. Tranzitna je država preko koje se krijumčare ugrožene divlje vrste iz celog sveta namenjene krajnjim kupcima na crnom tržištu u Evropskoj uniji. Na sreću u poslednjih nekoliko godina Srbija je sve češće i država konačnog odredišta za krijumčarene primerke ugroženih divljih vrsta. U Srbiji je od 2010. godine, zaplenjeno više od 2.000 živih primeraka divljih vrsta životinja. Među njima su najbrojniji gmizavaci i ptice, ali i krupniji sisari, poput lavova, medveda, vukova i majmuna. Žive životinje se najčešće pakuju u džakove zajedno, kutije, kaveze, a zatim se prikrivaju u tovarnom delu vozila ili u posebnim pregradama za krijumčarenje. Ponekad se šverceri opredeljuju i da sami krijumčare manji broj živih životinja, poput ptica, gmizavaca, vodozemaca i manjih sisara u ličnom prtljagu ili čak na svom telu.[6] Na graničnom prelazu Bački Vinogradi švercovani su 2017. godine papagaji, umotani u pletene džakove za krompir. Bili su sakriveni u torbi u prtljažniku, u rezervnom točku, na podu ispod suvozačevih nogu i u unutrašnjem džepu jakne vozača. Ispostavilo se da pet primeraka pripada vrstama zaštićenim CITES konvencijom.[6]
Teme uredi
- 2020. Održavanje života na Zemlji
- 2019. Život ispod vode - za ljude i planetu[7]
- 2018. Velike mačke - predatori pod pretnjom[8]
- 2016. Budućnost divljih vrsta je u našim rukama sa podtemom Budućnost slonova je u našim rukama[9]
- 2015. Vreme je da se ozbiljno pozabavimo zločinom nad divljim vrstama[10]
Galerija uredi
-
Syncerus caffer, afrički bivo iz Tanzanije -
Afrički buš slon -
Aligator iz Misisipija -
Polarna lisica -
Bathynomus giganteus
.jpg)
Reference uredi
- ^ „Svetski dan divljih vrsta”. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ „Ugrožene vrste”. Ekospark. Pristupljeno 11. 4. 2020.
- ^ a b „Ilegalna trgovina divljim vrstama”. Svetska fondacija za prirodu. Pristupljeno 12. 4. 2020.
- ^ a b „Ugrožene biljne i životinjske vrste u Srbiji”. Planeta. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „Zelena Zemlja”. Zelena Zemlja. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ a b „Cveta ilegalna trgovina divljim životinjama i prepariranim primercima”. Dnevnik. Pristupljeno 12. 4. 2020.
- ^ „Svetski dan divljih vrsta 2019.”. CITES. Pristupljeno 14. 4. 2020.
- ^ „Svetski dan divljih vrsta 2018.”. CITES. Pristupljeno 14. 4. 2020.
- ^ „Svetski dan divljih vrsta 2016.”. News. Arhivirano iz originala 09. 07. 2019. g. Pristupljeno 14. 4. 2020.
- ^ „Svetski dan divljih vrsta 2015.”. United Nations. Pristupljeno 14. 4. 2020.