Википедија

Selma Lagerlef

шведска списатељица

Selma Otila Lovisa Lagerlef (šved. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf),[1][2] rođena 20. novembra 1858. na porodičnom imanju Morbaka u Vermlandu, Švedskoj, umrla 16. marta 1940. u istom mestu; švedska, bila je švedska književnica.[3]

Selma Lagerlef
Selma Lagerlef, slika Karla Larzona iz 1908. godine
Lični podaci
Puno imeSelma Otila Lovisa Lagerlef
Datum rođenja(1858-11-20)20. novembar 1858.
Mesto rođenjaVermland, Švedska
Datum smrti16. mart 1940.(1940-03-16) (81 god.)
Mesto smrtiVermland, Švedska
ObrazovanjeHögre lärarinneseminariet
NagradeNobelova nagrada za književnost
Zvanični veb-sajt
www.selmalagerlof.org

Godine 1909. Selma Lagerlef dobila je Nobelovu nagradu za književnost, čime je postala prva žena ovenčana ovom prestižnom nagradom. Nobelovu nagradu pre nje su dobile samo još dve žene — Marija Kiri za fiziku 1903. i Berta fon Sutner za mir 1905.

Biografija uredi

Detinjstvo uredi

Selma Lagerlef je rođena 1858. godine u Vermlandu. Bila je četvrto dete pukovnika Erika Lagerlefa i Luise Lagerlef, rođene Valrut. Rođena je sa teškom povredom kuka.

Kada je imala tri i po godine razbolela se i ostala paralizovana u obe noge ali ova bolest nestaje isto tako tajanstveno kako je i nastala. Kao i mnoga druga deca tog vremena u Švedskoj braća i sestre Lagerlef dobile su kućno obrazovanje pošto novi sveobuhvatni školski sistem nije bio izgrađen potpuno. Učila je i engleski i francuski.

Bila je ozbiljnija, tiša i mirnija od svoje braće, sestara i vršnjaka, delimično zbog noge. Međutim, bila je nadarena i volela je da čita. Prvi roman pročitala je u sedmoj godini i već tada se odlučila da postane pisac.

U desetoj je pročitala celu Bibliju. Otac joj je tada bio jako bolestan i verovala je da može ozdraviti samo ako pročita celu Bibliju. U dvanaestoj je napisala jednu dužu pesmu o rodnom kraju. U četrnaestoj godini provodi neko vreme u Stokholmu zbog fizioterapija, i ta poseta je za nju imala veliki značaj

Učiteljica uredi

Posle završenog osnovnog obrazovanja, provela je nekoliko godina kod kuće da bi u jesen 1881. upisala učiteljsku školu u Stokholmu protiv očeve volje. Tokom obrazovanja, porodica zapada u ekonomske probleme i posed Morbaka se prodaje. Otac joj umire 1885.

Tokom svog obrazovanja, shvatila je da su ljudi iz njenog rodnog kraja podjednako zanimljivi i važni kao oni o kojima je čitala na časovima istorije književnosti i tada odlučuje da će upravo o njima pisati u budućnosti. Po završetku studija dobija posao u osnovnoj školi u Landskruni. Volela je svoj posao a i učenici su je cenili.

Književnica uredi

1891. debitovala je knjigom „Gesta Berling“ koja se danas smatra jednim od klasičnih dela švedske književnosti. Tadašnji kritičari su je različito primili budući da je kršila popularne stilske ideale realizma.

Krajem 19. veka napušta učiteljski posao i izdržava se isključivo pisanjem. 1897. godine seli se u Falun da bi bila bliže sestri Gerdi.

Selma je zajedno sa Sofi Elkan, životnom saputnicom, u više navrata putovala po Evropi i Bliskom istoku. Posle jednog puta napisala je roman „Jerusalim“ sa kojim je postala i međunarodno poznata.

Njenim najčuvenijim delima pripada „Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku“ prvobitno zamišljeno kao udžbenik geografije u kojem jedan mali dečak proputuje celu Švedsku na leđima jedne guske.

Nobelova nagrada uredi

Nobelovu nagradu je dobila 1909.[4] Nagradu je dobila za svoja dela jer je njima širila glas o Švedskoj po svetu. Prva je žena kojoj je uručena Nobelova nagrada.

Predsednica Švedske akademije uredi

Godine 1914. izabrana je za prvog ženskog člana Švedske akademije.

Politička aktivnost uredi

Bila je aktivna učesnica u borbi žena za dobijanje prava glasa i jedna je od osnivača Narodne stranke - Folkpartiet.

Književna karijera uredi

Poseta 1900. Američkoj koloniji u Jerusalimu postala je inspiracija za Lagerlefovu knjigu pod tim imenom.[5] Kraljevska porodica i Švedska akademija dali su joj značajnu finansijsku podršku da nastavi svoju strast.[6] Jerusalim je takođe naišao na pohvale kritičara, koji su je počeli upoređivati sa Homerom i Šekspirom, tako da je postala popularna ličnost kako u Švedskoj tako i u inostranstvu.[3] Do 1895. odustala je od podučavanja da bi se posvetila pisanju. Uz pomoć prihoda od Sage Goste Berlinga, stipendije i subvencija, izvršila je dva putovanja, koja su u velikoj meri bila instrumentalna u obezbeđivanju materijala za njen sledeći roman. Sa svojom bliskom prijateljicom Sofi Elkan putovala je u Italiju, a zatim u Palestinu i druge delove Istoka.[7] U Italiji, legenda o figuri deteta Hrista koja je zamenjena lažnom verzijom inspirisala je Lagerlefov roman Antikrists mirakler (Čuda Antihrista). Smešten na Siciliji, roman istražuje interakciju između hrišćanskog i socijalističkog moralnog sistema. Međutim, većina Lagerlefovih priča smeštena je u Vermlandu.

Godine 1902, Nacionalno udruženje učitelja zamolilo je Lagerlefovu da napiše geografsku knjigu za decu. Ona je napisala Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige (Nilsove čudesne avanture), roman o dečaku iz najjužnijeg dela Švedske, koji je bio smanjen do veličine palca i koji je putovao na leđima guske širom zemlje. Lagerlef je mešala istorijske i geografske činjenice o pokrajinama Švedske sa pričom o dečakovim avanturama sve dok nije uspeo da se vrati kući i obnovi u normalnu veličinu.[8] Taj roman je jedna od Selminih najpoznatijih knjiga, a preveden je na više od 30 jezika.[9]

 
Lagerlef 1928. godine.

Ona se preselila 1897. u Falun i upoznala Valborg Olander, koja je postala njen književni pomoćnik i prijatelj, ali je Elkanova ljubomora na Olandera bila komplikacija u vezi. Olander, učiteljica, takođe je bila aktivna u rastućem pokretu za pravo glasa žena u Švedskoj. Sama Selma Lagerlef bila je aktivna kao govornik za Nacionalnu asocijaciju za žensko pravo glasa, što je bilo od koristi za organizaciju zbog velikog poštovanja koje je okruživalo Lagerlef, a govorila je na Međunarodnom kongresu biračkog prava u Stokholmu juna 1911, gde je dala uvodnu reč, kao i na pobedničkoj partiji švedskog pokreta za pravo glasa nakon što je ženama dato pravo glasa u maju 1919. godine.[10]

Selma Lagerlef je bila prijateljica nemačko-jevrejske spisateljice Neli Zaks. Neposredno pre svoje smrti 1940. godine, Lagerlef je intervenisala kod švedske kraljevske porodice kako bi obezbedila oslobađanje Zaksove i Zaksove ostarele majke iz nacističke Nemačke, tokom poslednjeg leta iz Nemačke u Švedsku, i njihovog doživotnog azila u Stokholmu.[11]

Nagrade i komemoracije uredi

 
Selma Lagerlef na poštanskoj marki Sovjetskog Saveza iz 1959.

Dana 10. decembra 1909,[12] Selma Lagerlef je dobila Nobelovu nagradu „u znak zahvalnosti za uzvišeni idealizam, živu maštu i duhovnu percepciju koji karakterišu njene spise“,[13] ali je toj odluci prethodila oštra unutrašnja borba za nadmoć unutar Švedske Akademija, tela koje dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost.[14] Tokom pozdravnog govora, ostala je skromna i ispričala fantastičnu priču o svom ocu, dok ga je 'posetila na nebu'. U priči, ona traži od oca pomoć oko duga koji duguje, a njen otac objašnjava da dug potiče od svih ljudi koji su je podržavali tokom njene karijere.[8] Akademija joj je 1904. godine dodelila svoju veliku zlatnu medalju, a 1914. godine i ona je postala član akademije. Za članstvo u akademiji i za Nobelovu nagradu za književnost, ona je bila prva žena koja je tako nagrađena.[15] Ona je dobila nagradu Litteris et Artibus 1909. i Illis quorum 1926. godine.[16] Godine 1991, postala je prva žena prikazana na švedskoj novčanici, kada je puštena prva novčanica od 20 kruna.[17]

Godine 1907, dobila je počasni stepen doktora književnosti (filosofie hedersdoktor) Univerziteta u Upsali.[18] Godine 1928, dobila je počasni doktorat na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Grajfsvaldu. Na početku Drugog svetskog rata poslala je svoju Nobelovu nagradu i zlatnu medalju iz Švedske akademije vladi Finske da pomogne u prikupljanju novca za borbu protiv Sovjetskog Saveza.[19] Finska vlada je bila toliko dirnuta da je prikupila potreban novac drugim sredstvima i vratila joj medalju.

Dela uredi

Prvobitno su navedene originalne publikacije na švedskom jeziku.[20][21] Za popularnost Lagerlefove u Sjedinjenim Državama delom je zaslužna Velma Svonston Hauard, ili V. S. Hauard (1868–1937, sifražetkinja i hrišćanski naučnik)[22] – koja je rano verovala u njenu privlačnost Amerikancima i koja je pažljivo prevodila mnoge od njenih knjiga.[15]

Zanimljivosti uredi

Godine 1992. postala je prva žena koja se našla na jednoj švedskoj novčanici.

Reference uredi

  1. ^ „Lagerlöf”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  2. ^ „Lagerlöf, Selma”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2022-01-21. g. 
  3. ^ a b Forsas-Scott, Helena (1997). Swedish Women's Writing 1850–1995. London: The Athlone Press. str. 63. ISBN 0485910039. 
  4. ^ „Selma Lagerlöf Facts”. The Nobel Prize. Pristupljeno 28. 1. 2019. 
  5. ^ Zaun-Goshen, Heike (2002), Times of Change, Arhivirano iz originala 17. 6. 2010. g. 
  6. ^ „Selma Lagerlöf – Biographical”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 8. 3. 2016. 
  7. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1922). „Lagerlöf, Selma”. Encyclopædia Britannica (12 izd.). London & New York: The Encyclopædia Britannica Company. 
  8. ^ a b „Selma Lagerlöf: Surface and Depth”. The Public Domain Review. Pristupljeno 8. 3. 2016. 
  9. ^ „100 år med Nils Holgersson” (PDF). Lund University Library. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  10. ^ Hedwall, Barbro (2011). Susanna Eriksson Lundqvist. red. Vår rättmätiga plats. Om kvinnornas kamp för rösträtt. (Our Rightful Place. About women's struggle for suffrage) Förlag Bonnier. ISBN 978-91-7424-119-8 (Swedish)
  11. ^ „Nelly Sachs”. www.nobel-winners.com. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  12. ^ Lagerlöf, Selma (10. 12. 1909). „Banquet Speech”. Nobel Prize. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  13. ^ „Literature 1909”, NobelPrize.org, Pristupljeno 6. 3. 2010 
  14. ^ „Våldsam debatt i Akademien när Lagerlöf valdes”. Svenska Dagbladet (na jeziku: švedski). 25. 9. 2009. 
  15. ^ a b   Rines, George Edwin, ur. (1920). „Lagerlof, Ottilia Lovisa Selma”. Encyclopedia Americana. 
  16. ^ Stenberg, Lisbeth. „Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf”. Svenskt kvinnobiografiskt lexikon. Translated by Alexia Grosjean. Pristupljeno 2022-05-18. 
  17. ^ 20 Swedish Krona banknote 2008 Selma Lagerlöf. worldbanknotescoins.com (20 April 2015)
  18. ^ National Archives of Sweden. Accessed 30 December 2022
  19. ^ Gunther, Ralph (2003), „The magic zone: sketches of the Nobel Laureates”, Scripta Humanistica, 150, str. 36, ISBN 1-882528-40-9 
  20. ^ „Selma Lagerlöf – Bibliography”, NobelPrize.org, Pristupljeno 6. 3. 2010 
  21. ^ Liukkonen, Petri. „Selma Lagerlöf”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Arhivirano iz originala 26. 1. 2015. g. 
  22. ^ "Howard, Velma Swanston, 1868–1937". Library of Congress Authorities (lccn.loc.gov). Retrieved 2019-09-30.
  23. ^ Lagerlef, Selma (1983). Saga o Smireu. Beograd: "Vuk Karadžić". COBISS.SR 72365324

Literatura uredi

  • Berendsohn, Walter A., Selma Lagerlöf: Her Life and Work (adapted from the German by George F. Timpson) – London : Nicholson & Watson, 1931
  • Vrieze, Folkerdina Stientje de, Fact and Fiction in the Autobiographical Works of Selma Lagerlof – Assen, Netherlands : Van Gorcum, 1958
  • Nelson, Anne Theodora, The Critical Reception of Selma Lagerlöf in France – Evanston, Ill., 1962
  • Olson-Buckner, Elsa, The epic tradition in Gösta Berlings saga – Brooklyn, N.Y. : Theodore Gaus, 1978
  • Edström, Vivi, Selma Lagerlöf (trans. by Barbara Lide) – Boston : Twayne Publishers, 1984
  • Madler, Jennifer Lynn, The Literary Response of German-language Authors to Selma Lagerlöf – Urbana, Ill. : University of Illinois, 1998
  • De Noma, Elizabeth Ann, Multiple Melodrama: the Making and Remaking of Three Selma Lagerlöf Narratives in the Silent Era and the 1940s – Ann Arbor, Mich. : UMI Research Press, cop. 2000
  • Watson, Jennifer, Swedish Novelist Selma Lagerlöf, 1858–1940, and Germany at the Turn of the Century: O du Stern ob meinem Garten – Lewiston, NY : Edwin Mellen Press, 2004
  • Robert Aldrich; Garry Wotherspoon, ur. (2002). Who’s Who in Gay and Lesbian History from Antiquity to World War II 2nd ed. Routledge; London. ISBN 978-0-415-15983-8. 
  • Wägner, Elin, Selma Lagerlöf I (1942) and Selma Lagerlöf II (1943)[1]
  • Victor Folke Nelson, The Mårbacka Edition of the Works of Selma Lagerlöf in The Saturday Review of Literature, 1929.[2]

Spoljašnje veze uredi

 
Selma Lagerlef na Vikimedijinoj ostavi.

Resursi uredi

Onlajn radovi uredi

  1. ^ „Wägner, Elin”. Nordic Women's Literature (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-02-28. 
  2. ^ "The Mårbacka Edition". The Saturday Review of Literature. January 19, 1929. Retrieved on February 1, 2022.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селма_Лагерлеф&oldid=27552567”