Serotonin
Serotonin, ili 5 hidroksid triptamin (5-HT), je jedan važan neurotransmiter.[3][4] Serotonin je hormon sreće.
| |||
Nazivi | |||
---|---|---|---|
IUPAC nazivs
5-Hydroxytryptamine or
3-(2-aminoethyl)-1H-indol-5-ol | |||
Drugi nazivi
5-Hydroxytryptamine, 5-HT
| |||
Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.000.054 | ||
MeSH | Serotonin | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
C10H12N2O | |||
Molarna masa | 176,215 g/mol | ||
Agregatno stanje | beli prah | ||
Tačka topljenja | 1.677 °C (3.051 °F; 1.950 K) | ||
malo rastvorljiv | |||
Dipolni moment | 2.98 D | ||
Opasnosti | |||
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC): | |||
LD50 (srednja doza)
|
60 mg/kg (oralno, pacov) | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
Sinteza
urediNastaje iz aminokiseline triptofan. Najpre dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć enzima triptofan hidroksilaza. Za ovaj proces važan je tetrahidrobiopterin. Sledeći korak je dekarboksilacija 5 hidroksi triptofana do serotonina
Zastupljenost i uloga
urediZastupljen je svuda u ljudskom telu[5][6], ali najviše u:
- gastrointestinalnom sistemu u neuroendokrinim ćelijama-oslobađanjem serotonina iz ovih ćelija nastaje osećaj mučnine i povraćanja-odbrambena reakcija.
- centralnom nervnom sistemu u (lat. nucleus raphe magnus) gde ima uloge u regulisanju sna, REM faza sna. Učestvuje u regulisanju osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola. Veoma važna uloga je i u izazivanju osećaja sreće.
- trombocitima gde učestvuje u procesu koagulacije. Serotonin deluje vazokonstrikotorno.
Razgrađuje se dejstvom enzima monoaminooksidaze MAO. Inaktivacijom nastaje produkt 5 hidroksi indol sirćetna kiselina koja se može meriti u mokraći. Povećana je kod bolesti-karcinoid, gde dolazi do tumorske proliferacije neuroendokrinih ćelija gastrointestinalnog trakta. Karcinoid se odlikuje napadima povraćanja, osipa po koži, temperature, halucinacije...
Iz serotonina se može sintetisati melatonin-hormon epifize (epifiza), koji ima ulogu u inhibiji sekrecije gondotropina iz hipofize i tako odlaže pojavi puberteta.
Supstance koje sadrže serotonin
urediSerotonina ima i u čokoladi, ali i u mnogim drugim namirnicama: mleko, sir, voće, vino... Takođe neke droge npr. ekstazi-MDMA, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju.[7][8][9]
Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije (depresija).
Reference
uredi- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- ^ Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
- ^ Baylen, Chelsea A.; Rosenberg, Harold (2. 3. 2006). „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. 101 (7): 933—947. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x.
- ^ Smart, R. G. & Bateman, K. (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214—1221. PMC 1923615 .
- ^ Colace, Claudio (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions. 19 (2): 192. doi:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x.
Literatura
uredi- Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
Spoljašnje veze
uredi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |