Сибирски брест

Sibirski brest (Ulmus pumila L.) naučni naziv dobija od Linea koji ga opisuje u „Species plantarum” (1:226.) 1753. godine. Vrsta ima i niz sinonima kao: U. mandshurica Nakai, U. humilis Gmel., U. humilis Amman ex Steud., U. microphylla Pers., U. manshurica Nakai, U. sibirica hort. Škotski botaničar i vrtni dizajner Loudon (John Claudius Loudon, 1783-1843) i Karl Ivánovič Maksimóvič (1827—1891) ruski botaničar opisuju ga kao varijetet poljskog bresta U. campestris var. parvifolia Loud. Ulmus campestris var. pumila Maxim. U okviru vrste izdvojeno je nekoliko prirodnih varijeteta U. pumila var. arborea Litv. (U. turkestanica Regel), U. pumila var. pilosa Rehder, U. pumila var. genuina Skvort. i U. pumila var. microphylla Persoon.

Sibirski brest
Stablo sibirskog bresta u Pionirskom parku u Beogradu.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Rosales
Porodica:	Ulmaceae
Rod:	Ulmus
Vrsta:	U. pumila
Binomno ime
Ulmus pumila L.

Areal

Od prirode se sreće u Zabajkalju, srednjem i južnom delu Dalekog istoka, na severu Mongolije, u Koreji i Japanu. Raste u mešovitim i lišćarskim šumama, ali i u azijskim pustinjama gde prodire najdublje od svih vrsta, pa se smatra svetim drvetom.

Opis vrste

Sibirski brest je malo do srednje drvo ili žbun, 10-20 m visok, sa deblom prsnog prečnika do 80 cm. Listopadan je u hladnim oblastima, a poluzimzelen u klimatski toplijim područjima. Kratkovečna vrsta u umerenim klimatskim uslovima, retko dostiže više od 60 godina, ali u prirodnom okruženju može da dostigne 100 pa i 150 godina.

Listovi su dugi 7 cm i do 3 cm široki, zaobljeni u osnovi i asimetrični, ali mnogo manje od poljskog i brdskog bresta; margine lista su grubo nazubljene, a drška kratka i zakrivljena. U jesen list menja boju od tamnozelene do žute.

Cvetovi sedeći u pramenastim cvastima na prošlogodišnjim izbojcima početkom marta, pre listanja. Vrsta je anemogamna i za razliku od većine brestova autofertilna. Cvetovi, mali, dvopolni; čašica je zvonasta sa 4-9 režnjeva, prašnici i istom broju kao režnjevi; tučak nastaje srastanjem dva oplodna listića, u jednom od njih razvija se semeni zametak; žig obrazuju vršni delovi oplodnih listića koji ne srastaju.

Plod je pljosnata anemohorna orašica, okružena širokim, žućkastobelim membranoznim krilom 1-1.5 cm duga, plodonošenje 8 nedelja posle cvetanja oko 1 maja; plod opada odmah po sazrevanju.

Seme je sa pljosnatim embrionom, troslojnom semenjačom i četvrtim unutrašnjim slojem sačinjenim od reda ćelija endosperma. Seme nije dormantno. Klijanje nadzemno; ponik se javlja nekoliko dana po setvi. Kotiledoni objajasti, pri osnovi sa dva režnja, odozdo svetlozeleni. Primarni letorast klijavca ima heteroblastno razviće: naspramni raspored listova, simetriju osnove liski i radijalnu simetriju.

• 
  Grančica sibirskog bresta.
• 
  Cvasti sibirskog bresta.
• 
  Krilate orašice sibirskog bresta.
• 
  Spontani ponik sibirskog bresta.
• 
  Divljaka sibirskog bresta upotrebljenog za podlogu pri kalemljenju žalosnog brdskog bresta.
• 
  Snegolom na stablu sibirskog bresta.
• 
  Izvaljeno stablo sibirskog bresta.
• 
  Izbojci sibirskog bresta iz panja.

Značaj za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

Prednosti

Prema ruskim izvorima kao vrsta koja dobro podnosi presađivanje, orezivanje, formiranje, i gradske uslove, kao heliofit, bez posebnih zahteva prema hranljivim elementima i vlazi zemljišta, otporan na sušu sibirski brest je vrlo cenjen u zelenim prostorima sušnih oblasti Rusije. Po brzini rasta ne zaostaje za bagremom i negundom istovremeno je otporniji na niske temperature. Pozitivnom osobinom smatra se odsustvo korenskih izbojaka, što se veoma ceni u podizanju vrtova i parkova. Dobar je za brzo ozelenjavanje novih naselja, uličnih zasada i orezane žive ograde.

Kod nas je favorizovan uglavnom zbog lakoće razmnožavanja i brzine rasta. Seme intenzivno i brzo klija bez prethodne pripreme, vegetativno se lako razmnožava svim tipovima reznica stabla i korenskim reznicama.

U SAD tokom 1950-ih, vrsta je široko promovisana kao brzorastuća živa ograda, zamena za ligustrum, a kao posledica toga se sada često može naći u skoro svim državama SAD. Poboljšana varijanta turkestanskog bresta (U. pumila var. arborea) prodrla je u Evropu, a u poslednje vreme i kod nas i naziva se "čudesna živica" (Wonderhedge, Ulmus pumila celer?) , jer je gusta i brzorastuća, s obzirom da za dve godine dostiže visinu prosečne formirane žive ograde. Redovnim orezivanjem sprečava se plodonošenje čime se eliminiše invazivnost, pa sibirski brest treba favorizovati u ovoj primeni.

U našoj praksi sibirski brest se često upotrebljava kao podloga za kalemljenje ukrasnih formi bresta, najčešće Ulmus glabra 'Pendula'. U Evropi se za ovaj kultivar koriste Ulmus × hollandica Mill. i Ulmus procera Salisb. jer sibirski brest daje dosta divljaki, a biljke su kratkovečnije.

Nedostaci

Američki autori sibirski brest kao ukrasnu vrstu opisuju veoma loše. Pri tom navode da je kratkovečna, drvo joj je krto, a kruna loše forme suviše otvorena i nepravilna. Izvesnu popularnost je ipak uživala zahvaljujući brzom rastu i pružanju hlada. Sibirski brest je Majkl Dir (Michael A. Dirr, Ph.D) profesor hortikulture, Univerziteta u Džordžiji; ekspert za drvenaste biljke) okarakterisao kao "jedno od najgorih, ako ne i najgore drvo na svetu ... koje kao ukrasno ne zaslužuju da bude bilo gde posađeno".

Tendencija ka invazivnosti sibirskog bresta je takođe jedna od mana, ako ne i najveća. Često se nalazi spontano masovno proširen duž pruga, na napuštenim parcelama i na poremećenom zemljištu.

Zbog krtosti drveta ispod stabala često leže grane izlomljene vetrom ili snegom što estetski ne zadovoljava i traži dopunske radove na čišćenju grana. Posebno što polomljene grane mogu da povrede i izazovu materijalne štete ispod drvoreda, na primer.

Samosev sibirskog bresta stvara drugu vrstu problema. Pri obilnim urodima, a oni su gotovo redovni, može se naći i preko hiljadu krilatih orašica po m². Kako je neizbirljiv prema podlozi biljke iz vetrom rasejanog semena često se razvijaju u pukotinama asfalta ili betona, pri tome izdižu trotoare, a često zbog nedovoljnog prostora i asimetrično razvijenog korena stabla su nestabilna i izvaljuju se. Izvale su potpomognute čestim rekonstrukcijama i gradnjom u neposrednoj blizini stabala. Iako ne daje korenske izbojke, obilno formira izbojke iz panja i zaostalih delova korena, pa se pri vađenju o ovome mora voditi računa.

Literatura

• Grbić, M. (1981): Istraživanje populacija sibirskog bresta (Ulmus pumila L.) na Novom Beogradu sa aspekta njihove vrednosti kao izvora semenskog materijala. Magistarski rad. Šumarski fakultet. Beograd