Silvo Kranjec
Silvo Kranjec (sloven. Silvo Kranjec; Ljubljana, 31. decembar 1892 — Ljubljana, 10. novembar 1976) je bio slovenački istoričar i geograf.
| Silvo Kranjec | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 31. decembar 1892. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Austrougarska |
| Datum smrti | 10. novembar 1976. (83 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, SFRJ |
Biografija uredi
Silvo Kranjec rodio se 31. decembar 1892. godine u Ljubljani. Godine 1912. završio je Drugu državnu gimnaziju, a od 1912. do 1916. studira istoriju i geografiju na Bečkom univerzitetu. Od 1916. do 1918. je bio u vojsci. Godine 1919. profesor je u Državnoj muškoj učiteljskoj školi u Ljubljani. Posle je službovao u Celju i ponovo u Ljubljani u Drugoj državnoj realnoj gimnaziji (do 1959). Od 1938. do 1945. bio je i prosvetni inspektor. Umro je u Ljubljani 10. novembra 1976. godine.
Naučni i prosvetno-pedagoški rad uredi
U naučnom rad prvo se iskušava se kao istoričar. Napisao je „Pregled zgodovine Srbov, Hrvatov in Slovencev“ (Pregled istorije Srba, Hrvata i Slovenaca, Ljubljana 1925), u kojem su hronološki poređani svi važniji događaji iz istorije jugoslovenskih naroda. Napisao je i pregled istorije Evrope u 19. veku i više dela o savremenoj istoriji Slovenaca. Napisao je prvu istoriju Srba na slovenačkom jeziku: „Zgodovino Srbov“ koju je objavila „Družba svetog Mohorja“ (Udruženje svetog Germogena akvilejskog) 1927. godine. Knjiga ima 256 stranica, mnogo slika i tri istorijske karte. Pri sastavljanju knjige Kranjec je koristio najbolja i najsavremenija dela tadašnje srpske istoriografije. Za desetu godišnjicu jugoslovenskog ujedinjenja (1928) Kranjec je napisao delo „Kako smo se zedinili“ (Kako smo se ujedinili), takođe u izdanju Družbe svetog Mohorja. U knjizi naročitu pažnju posvećuje ulozi Slovenaca u istoriji jugoslovenskog ujedinjenja i borbama za zajedničku državu. Započeo je i rad na opsežnoj opštoj istoriji u dvanaest knjiga, ali realizaciju navedenog je prekinuo Drugi svetski rat.
U geografiji se istakao kao koautor sedamnaest školskih udžbenika objavljenih u 59 idanja. Najveća novost je bio „Občni zemljepis za višje razrede srednjih šol“ (Opšta geografija za više razrede srednjih škola; 1935, 1949).
Iako je Kranjec bio više decenija među vodećim slovenačkim autorima iz metodike nastave geografije, istorija ipak prevlađuje u njegovim radovima, člancima i ocenama.
Literatura uredi
- Enciklopedija Slovenije, tom V, Ljubljana 1991.
- Slovenski biografski leksikon 1925-1991, elektronsko izdanje, Ljubljana 2009.