Silfion
Silfion je biljka koja se koristila u antičko vreme kao začin i u lekovite svrhe. Silfion je bio toliko važan trgovinski artikal u drevnoj severno-afričkoj grčkoj koloniji Kireni, da je većina kovanica iz tog perioda bila ukrašena motivom ove biljke. Smola dobijena iz biljke (laser, laserpicijum ili lasarpicijum) bila je skupocen proizvod.
Silfion je bio važna vrsta još u preistoriji, o čemu svedoče glifovi Egipćana i Minojaca iz Knososa koji prikazuju biljku silfion.[1] Upotreba silfiona bila je raširena u većini antičkih mediteranskih kultura. Rimljani su ga smatrali "vrednim težine denariusa" (srebrnog novca). Prema legendi silfion je bio dar Boga Apolona.
Tačan identitet silfiona nije jasan. Pretpostavlja se da je u pitanju iščezla vrsta iz roda Ferula ,[2] ili možda varijetet vrste Ferula communis. Ferula tingitana je predložena kao druga mogućnost.[3] Druga biljka, asafetida, korišćena je kao jeftina zamena za silfion, a bila je dovoljno sličnog kvaliteta, da su Rimljani, uključujući i geografa Strabona, koristili istu reč da opišu obe vrste.[4]
Identitet i izumiranje
urediO identitetu silfiona je bilo mnogo rasprava. U principu, smatra se da je u pitanju iščezla vrsta roda Ferula, mada su i neke savremene vrste, kao što su Ferula tingitana, Ferula narthex, i Thapsia garganica razmatrane kao mogući antički silfion.[5] K. Parejko, u raspravi o mogućem izumiranju silfiona, dolazi do zaključka, da "pošto ne znamo o kojoj se vrsti radi, ne možemo sa sigurnošću znati da li je ona iščezla."[6]
Uzrok pretpostavljenog izumiranja silfiona nije sasvim jasan. Biljka je rasla duž uskog priobalja u Kireni (današnjoj Libiji).[7] Većina pretpostavki o razlogu njenog nestanka zasniva se na naglom porastu potražnje za životinjama koja su hranjena silfionom, navodno zbog posebnog kvaliteta mesa. Prekomerna ispaša stoke u kombinaciji sa prekomernim sakupljanjem mogla je da dovede do istrebljenja biljke.[8] Potražnja za silfionom kao kontraceptivnim sredstvm, navodno je dovela do njegovog nestanka u trećem ili drugom veku pre nove ere.[9] Klima Magreba je postajala sve sušnija tokom milenijuma, i širenje pustinje takođe može biti uzrok. Prema jednoj teoriji, kada su Rimljani preuzeli vlast od grčkih kolonista, usled intenzivnog uzgoja došlo je do osiromašenja zemljišta, bez uspeha da se dobije sorta željenih svojstava. Teofrast je međutim, u "Istoriji biljaka" , napisao da je čudno da tip ferule, poznat kao "silfion" ne može da se gaji.[10], ali je napomenuo da postoje nedoslednosti u informacijama koje je dobio o tome.[11] Plinije navodi da je poslednji primerak silfiona, koji je pronađen u Kireni, dat caru Neronu "kao kuriozitet".
Lekovita svojstva
urediBiljci su pripisivana različita lekovita svojstva.[12] Smatra se da je korišćena kod kašlja, upale grla, groznice, lošeg varenja, bolova, bradavica, i raznih bolesti. Hipokrat piše:[13]
Kada creva štrče i nisu na svom mestu, izrendati najbolji i najčvršći silfion na male komade i naneti kao melem.
Pretpostavlja se da je biljka korišćena i kao kontraceptiv, delom na osnovu Plinija koji je pisao da se biljka može koristiti "za provociranje menstrualnog odliva". Mnoge vrste iz porodice štitara imaju estrogena svojstva, a neke od njih, kao što je divlja šargarepa,[14] smatraju se abortivima, (sredstva za prekidanje trudnoće). S obzirom na to, sasvim je moguće da je biljka imala farmakološka svojstva zbog kojih je upotrebljavana u sprečavanju ili prekidu trudnoće.
Upotreba u kulinarstvu
urediSilfion je korišćen u kulinarstvu starih Grka i Rimljana, posebno u receptima prema Apiciusu.
Dugo nakon nestanka, silfion se i dalje spominje u listama aromatičnih sredstava, koje se prepisuju, sve do poslednjeg pojavljivanja na listi začina, koje svaki Karolinški kuvar mora da ima pri ruci -Brevis pimentorum que in domo esse debeant ("kratak spisak začina, koji bi trebalo da bude u kući") —od izvesnog Vinidariusa, iz osmog veka.[15]
Veza sa simbolom srca
uredi
Bilo je nekih spekulacija o vezi silfiona i tradicionalnog oblika srca (♥).[16] Srebrne kovanice Kirene iz 6-5 veka p. n. e. imaju iskovan takav oblik, često zajedno sa stabljikom silfiona, koji verovatno predstavlja plodiće (semena) biljke.[17]
U tadašnjim delima silfion se dovodi u vezu sa seksualnošću i ljubavi. Silfion se spominje u Pausanijevom delu Opis Grčke u priči o Dioskuru.[18] Silfion se pojavljuje (kao Laserpicium) kod Katula koji piše svojoj voljenoj iako drugi smatraju da se ovde spomilje u smislu leka kod opsesija poput "ludila" od ljubavi.[19]
Heraldika
uredi
.svg)
Znak sa zlatnim silfionom, "Il silfio d’oro reciso di Cirenaica" koristile su italijanske jedinice koje su se borile u Drugom svetskom ratu u Severnoj Africi. [20]
Moderna književnost
urediUzaludna potraga za silfionom od strane rimljana u vreme vladavine cara Vespazijana je pod-zaplet romana "Za dva lava" od Lindzi Dejvis.
U HBO seriji "Rim" Gaja nabavlja silfion kao sredstvo za prekidanje trudnoće, koji tajno sipa Eireni u čaj i ona umire (očigledno od gubitka krvi) u jednoj epizodi.
Kao sredstvo za izazivanje pobačaja spominje se i u seriji Spartak.
Linkovi
uredi- Dalby, Andrew (2002). Dangerous Tastes: The Story of Spices. University of California Press. ISBN 978-0-520-23674-5.
- Herodotus. The Histories. II:161, 181, III:131, IV:150–65, 200–05.
- Pausanias. Description of Greece 3.16.1–3
- Pliny the Elder. Natural History. XIX:15 and XXII:100–06.
- Tatman, John. „Silphium: Ancient wonder drug?”. Jencek's Ancient Coins & Antiquities. Arhivirano iz originala 30. 3. 2007. g. Pristupljeno 5. 2. 2007.
- Theophrastus. Enquiry into plants and minor works on odours and weather signs, with an English translation by Sir Arthur Hort, bart (1916). Volume 1 (Books I–V) and https://archive.org/details/enquiryintoplant02theouoft. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) Volume 2 includes the index, which lists silphium (Greek σιλϕιον) on pp. 476, column 2, 2nd entry.
Napomene
uredi- ^ Hogan, C. Michael (2007). „Knossos fieldnotes”. Modern Antiquarian. Pristupljeno 13. 2. 2009.
- ^ J.L. Tatman, "Silphium, Silver and Strife: A History of Kyrenaika and Its Coinage" Celator 14.10 (October 2000:6–24).
- ^ Did the ancient Romans use a natural herb for birth control?, The Straight Dope, October 13, 2006
- ^ Dalby, str. 18
- ^ Alfred C. Andrews, "The Silphium of the Ancients: A Lesson in Crop Control"., Isis 33.2 (June 1941:232–236).
- ^ Parejko, K (2003). „Pliny the Elder's Silphium: First Recorded Species Extinction”. Conservation Biology. 17: 925—927. doi:10.1046/j.1523-1739.2003.02067.x.
- ^ "Off this tract is the island of Platea, which the Cyrenaeans colonized.
- ^ Pliny, XIX, Ch.15
- ^ unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients”. Ur.: Bullough, Vern L. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 125—128. ISBN 9781576071816.
- ^ Theophrastus, III.2.1, VI.3.3
- ^ Theophrastus, VI.3.5
- ^ Pliny, XXII, Ch. 49
- ^ Hippocrates. „On Fistulae, Section 9”. Prevod: Francis Adams.
- ^ Riddle 1994, str. 58.
- ^ Maguelonne Toussaint-Samat, Anthea Bell, tr.
- ^ Favorito, E. N.; Baty, K. (februar 1995). „The Silphium Connection”. Celator. 9 (2): 6—8.
- ^ T. V. Buttrey, "„The Coins and the Cult” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 02. 2023. g.", Expedition magazine vol. 34, Nos. 1–2 "Special Issue: Gifts to the Goddesses—Cyrene's Sanctuary of Demeter and Persephone", Spring–Summer 1992.
- ^ Pausanias, 3.16.3
- ^ A. C. Moorhouse, "Two Adjectives in Catullus, 7."
- ^ "Si distinsero i soldati del 28° Reggimento Fanteria "Pavia" il cui scudo reca nel terzo quarto una pianta di silfio d'oro reciso e sormontata da una stella d'argento"."
Literatura
uredi- Riddle, John M. (1994). Contraception and Abortion from the Ancient World to the Renaissance. harvard university press. str. 58. ISBN 978-0674168763.
- unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients”. Ur.: Bullough, Vern L. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 125—128. ISBN 9781576071816.
Dodatna literatura
uredi- Buttrey, T. V. (1997). "Part I: The Coins from the Sanctuary of Demeter and Persephone". In D. White (ed.) (ur.). Extramural Sanctuary of Demeter and Persephone at Cyrene Libya, Final Reports: Vol. VI. Philadelphia. str. 1—66.
- Fisher, Nick (1996). „Laser-Quests: unnoticed allusions to contraception in a poet and a princeps?”. Classics Ireland (– Scholar search)
|format=zahteva|url=(pomoć). 3: 73—97. JSTOR 25528292. doi:10.2307/25528292. - Gemmill, Chalmers L. (July—August 1966). „Silphium”. Bulletin of the History of Medicine. 40 (4): 295—313. PMID 5912906. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Helbig, M. (2012). „Physiology and morphology of silphium in Botanical Works of Theophrastus”. Scripta Classica. 9: 41—49.
- Koerper, Henry; A. L. Kolls (April—June 1999). „The Silphium Motif Adorning Ancient Libyan Coinage: Marketing a Medicinal Plant”. Economic Botany. 53 (2): 133—143. doi:10.1007/BF02866492. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Riddle, John M. (1997). Eve's Herbs: A History of Contraception and Abortion in the West. Cambridge: Harvard University Press. str. 44–46. ISBN 978-0-674-27024-4.
- Riddle, John M.; J. Worth Estes; Josiah C. Russell (March—April 1994). „Birth Control in the Ancient World”. Archaeology. 47 (2): 29—35. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Tameanko, M. (april 1992). „The Silphium Plant: Wonder Drug of the Ancient World Depicted on Coins”. Celator. 6 (4): 26—28.
- Tatman, J. L. (oktobar 2000). „Silphium, Silver and Strife: A History of Kyrenaika and Its Coinage”. Celator. 14 (10): 6—24. * Wright, W. S. (februar 2001). „Silphium Rediscovered”. Celator. 15 (2): 23—24. * William Turner, A New Herball (1551, 1562, 1568)
Spoljašnje veze
uredi- Contraception In Ancient Times: Use of Morning-After Pill by David W. Tschanz
- Silphion at Gernot Katzer's Spice Pages
- The Secret of the Heart
