Википедија

Skijaški skokovi

Skijaški skokovi su sportska disciplina skakanja na skijama u kojoj se skijaš spušta niz posebno konstruisanu skakaonicu te nakon odraza pokušava 'preleteti' što veću udaljenost. Skakaonica je prekrivena snegom pa su takmičenja moguća samo u zimskim uslovima. Ipak, danas postoje i varijante izrade skakaonice s veštačkom podlogom te se takmičenja mogu održavati cele godine, a jedna varijanta tog sporta se izvodi i na vodi.

Skijaški skokovi su standardni sport na Zimskim olimpijskim igrama.

Ski skakač u Kalgariju, Kanada.

Istorija uredi

Kao većina skijaških disciplina i skijaški skokovi najranije se pominju u skandinavskim zemljama. U prvo vreme oko 1810. godine skakalo se sa odskočišta napravljenog od nabacanog snega ispod neke prirodne strme padine. Skakač je dobijao zalet spustivši se niz padinu, a zatim se odrazio sa odskočišta i letio 15-20 metara. Oko 1840. skakači su odskočište smestili na samu strminu padine. Sačuvani crteži iz 1862, 1880. i 1888. prikazuju skakače kako skaču s jednim dugačkim štapom u ruci skupljenih koljena i nakon doskoka izvode telemark. Sondre Nordheim je prvi počeo skakati bez štapa, pa je njegov „elegantni“ skok pobudio veliku pažnju, označivši prekretnicu kod skijaških skokova. Tek 60-ih godina predprošlog veka počinju se graditi skijaške skakaonice od kojih je verovatno skakaonica u Holmenkolenu (Holmenkollen) kod Osla bila jedna od prvih.

Skakači-samouci u početku su postigli skokove od oko 20 metara. U Holmenkolenu održavaju se od 1883. uz skijaška takmičenja u trčanju i takmičenja u skijaškim skokovima. Prve norveške skakaonice bile su za današnje pojmove veoma kratke, tako da je rekordna dužina skoka 1868 Sondre Nordheim iznosila je 19 metara, a skokovi 1910. (H. Hansen) 45, 1914. (A. Amundsen) 54, dok je 1933. Sigmund Rud skočio 86 metara.

Takmičenje u skijaškim skokovima uredi

 
Savremena skijaška skakaonica

Cilj takmičenja u skijaškim skokovima je preskočiti što veću udaljenost. Međutim, ocenjuje se i stil skakača, pa je za pobedu osim dugog skoka potrebno prikazati i dobru tehniku leta te siguran doskok. Ukupni bodovi se izračunavaju po ostvarenoj dužini skoka te zbiru srednje 3 ocene 5 sudija (najveća i najmanja ocena se brišu), od kojih svaki može za stil dodeliti maksimalno 20 bodova. Bodovi za dužinu skoka se dodeljuju prema odnosu dužine skoka i položaja obračunske tačke pojedine skakaonice. Za skok tačno na obračunsku tačku (udaljenost) skakač dobije 60 bodova, za svaki metar manje/više dodaje se ili oduzima 1,8 bodova po metru.

Iako se tehnika skoka s razvojem ovog sporta dosta menjala kroz istoriju, tehnika doskoka je uglavnom ona prema telemark tehnici. Preovladavajuća tehnika položaja tela tokom leta je tzv. V-tehnika, prilikom koje skakač drži skije u 'V' položaju, s repovima skija skupljenim a vrhovima odvojenim.

Takmičenja u skijaškim skokovima se održavaju uglavnom na tri vrste skakaonica, koje se razlikuju po veličini:

  • 90-metarska skakaonica – obračunska tačka je na 90 metara, a skakači postižu daljine do 110 metara u optimalnim uslovima.
  • 120-metarska skakaonica – obračunska tačka je na udaljenosti od 115 do 145 metara, zavisno od skakaonice.
  • Skijaška letaonica - to su skakaonice sa obračunskom tačkom preko 180 metara, takvih je samo 5 na svetu (Vikersund, Oberstdorf, Kulm, Harahov i Planica) i na njima se mogu postići dužine skoka čak do 240 metara. Od 1985. godine svi neslužbeni svetski rekordi u skijaškim letovima su postignuti na Velikanki na Planici. Aktuelni svetski rekord je postignut 2005. godine kada je Bjorn Ajner Romoren „doleteo“ na 239 metara i uspeo ostati na nogama, nakon njega je Jane Ahonen sletio na 240 metara, ali mu taj let nije priznat, jer je pri doskoku pao. Često se za takmičenje na takvim skakaonicama koristi naziv 'skijaški letovi', da bi se naglasila velika dužina skokova.

Standardno takmičenje se sastoji od jednog probnog skoka i dva skoka koji se ocenjuju, a bodovi oba skoka se sabiraju za konačni poredak. Postoji i ekipno takmičenje, u kojem se sabiraju bodovi četiri člana jedne ekipe.

Ženski skijaški skokovi uredi

FIS je 26. maja 2006. odlučio da dozvoli ženama da skaču na SP 2009. u češkom Liberecu, a da se zatim na idućem SP-u održe ženski ekipni skokovi. FIS je takođe odlučio da uputi predlog MOK-u da dozvoli ženama da se takmiče na ZOI 2010. u Vankuveru.[1] Izvršni odbor MOK-a 28. novembra 2006. odbio je taj predlog uz obrazloženje da nema dovoljnog broja takmičarki, kao ni zemalja, te da se ženski ski-skokovi tek moraju uspostaviti na međunarodnom nivou.[2] Žak Rog, tadašnji predsednik MOK-a, rekao je da ženski ski-skokovi neće biti u programu OI jer „ne želimo da medalje budu rastopljene i isprane vodom” (tj. da im vrednost bude umanjena), aludirajući na relativno mali broj potencijalnih takmičarki.[3] Navedeno je da, iako broj žena u ski-skokovima nije beznačajan, kod njih postoji veći raspon u pogledu talenta nego kod muškaraca budući da su najbolji skakači vrlo blizu jedni drugima po takmičarskoj jačini, dok žene više variraju, čak i u najjačim takmičenjima.[4]

Grupa od 15 ski-skakačica podnela je tužbu protiv Organizacijskog komiteta Zimskih olimpijskih i paraolimpijskih igara u Vankuveru (VANOC) navodeći da bi održavanje muških skokova na ZOI u Vankuveru bez ženskog takmičenja bilo direktno kršenje 15. stavka Kanadske povelje o pravima i slobodama.[5] Argumenti povezani s ovom tužbom predstavljeni su od 20. do 24. aprila 2009, a presuda je donesena 10. juna, protiv skakačica. Sudija je odredio da je ova stvar, iako se radi o slučaju diskriminiranja žena,[6] odgovornost MOK-a te stoga nije obuhvaćena Poveljom. Dalje je određeno da se Povelja ne odnosi na VANOC.[7] Trojica sudija iz Britanske Kolumbije jednoglasno su odbili žalbu 13. novembra. Američka glumica i producentkinja dokumentarnih filmova, Virdžinija Madsen, zabeležila je napore kanadskog tima u filmu iz 2009. pod nazivom U borbi protiv gravitacije (Fighting Gravity).[8]

MOK je 6. aprila 2011. službeno prihvatio ženske ski-skokove u program ZOI 2014. u ruskom Sočiju.[9] Godine 2013, u periodu od nekoliko meseci, pet skakačica iz samog svetskog vrha zadobilo je ozbiljne povrede kolena i morale su se povući na dugoročni oporavak, dovodeći u opasnost njihove šanse za dobar uspeh u Sočiju. Skakačicama je potreban duži zalet nego skakačima kako bi nadoknadile manju težinu i postigle potrebnu brzinu. Zbog njihove manje težine skakačice postižu dužine koje nisu ispod onih koje postižu njihove muške kolege. U medijskim izveštajima navodi se da bi ovo moglo preopteretiti kolena skakačica, s fiziološkog aspekta.

Popularnost skijaških skokova uredi

Skokovi su nastali u skandinavskim zemljama, pa su i danas tamo najpopularniji. Dobri takmičari redovno dolaze iz skandinavskih zemalja, pre svih Finske i Norveške, a još su jake nacije u tom sportu Nemačka, Austrija, Slovenija, Poljska, Češka, Japan itd. Stil skijaških skokova Moderna V tehnika je rezultat stila koji je prvi primenio Jan Boklev u Švedskoj 1985. godine kako bi se produžile dužine leta za oko 10% u odnosu na raniji stil paralelnih skija, kakav pamtimo sa Nikenenom. U modernim skokovima aerodinamika je postala jak faktor i tiče se dizajna skijaških kombinezona. Prva tehnika ski skokova bila je Kengzbergerova tehnika razvijena u Norveškoj od Jakoba Tulina a sastojala se u stavu čučnja sa rukama pored tela na zaletištu a onda se uspravno izleti sa rukama paralelnim ispred tela. Dužine ovih skokova bile su od 45 do 100 metara. Tek 1950 je Andreas Dežer je 1950. godine i Erih Vindiš iz Nemačke razvio tehniku nazvanu riblja jer su ruke bile uz telo i to je podsećalo na riblja peraja... Ova tehnika bila je standard od 1950. do 1985. a skije su bile paralelne. Onda je Jan Boklev razvio V tehniku koja je danas sve prisutnija kod skakača u svetskom kupu. Završetak skoka je u telemark stilu kada se tle dodiruje sa nogom u polučučnju ispred noge, dok je doskok na dve noge stilski nekorektan ali ispravan.

Nordijska kombinacija uredi

Skijaški skokovi su sastavni deo sporta koji se naziva Nordijska kombinacija, a u sebi uključuje takmičenje u skijaškom trčanju i skijaškim skokovima.

Važna takmičenja uredi

Svetski kup uredi

Turneja četiri skakaonice uredi

Nordijska turneja uredi

Trenutno aktivni uredi

Austrija

Češka

Finska

Nemačka

Japan

Norveška

Poljska

Slovenija

Švajcarska

Rusija

Skijaški letovi uredi

Skijaški letovi su iste forme kao i skijaški skokovi. Takmičenja se održavaju na velikim skakaonicama, na kojima je kritična tačka najmanje 185 metara. Trenutno ima pet takvih skakaonica u svetu: Vikersundbaken u Vikersundu, Norveška; Oberstdorf, Nemačka; Kulm, Austrija; Letalnica, Planica, Slovenija; i u Harakovu, Češka. Šesta skakaonica, Koper Pik u Mičigenu, trenutno se ne koristi jer ne odgovara FIS standardima.

Na ovim skakaonicama, skaču se najduži skokovi. Moguće je preći 200 metara. Od 1972. se svake druge godine održava Svetsko prvenstvo u skijaškim letovima.

Trenutni svetski rekord drži Anders Fanemel koji je u Vikersundu 2015. godine skočio 251,5 metar.[10] Pre njega svetski rekord je dugo držao Johan Remen Evensen koji je u Vikersundu 2011. godine skočio 246,5 metara.

Lista svetskih rekorda u ski skokovima uredi

Godina Skakaonica Država Skakač Dužina
1966. Vikersund   Norveška Bjern Virkola 146 metara
1967. Vikersund   Austrija Rejnhold Bačler 154 metra
1969. Planica   Norveška Bjern Virkola 160 metara
1976. Oberstdorf   Austrija Toni Inauer 176 metara
1981. Oberstdorf   Austrija Armin Kogler 180 metara
1984. Oberstdorf   Finska Mati Nikenen 185 metara
1985. Planica   Finska Mati Nikenen 190 metara
1986. Kulm   Austrija Andreas Felder 191 metar
1987. Planica   Poljska Pjotr Fijas 194 metra
1994. Planica   Austrija Martin Elvart 196 metara
1994. Planica   Finska Toni Nijeminen 203 metra
1997. Planica   Norveška Espen Bredesen 210 metara
1999. Planica   Norveška Tomi Ingebrigtsen 219,5 metara
2000. Planica   Austrija Tomas Erl 224,5 metra
2000. Planica   Austrija Andreas Goldberger 225 metara
2003. Planica   Poljska Adam Mališ 225 metara
2003. Planica   Finska Mati Hautameki 231 metar
2005. Planica   Norveška Bjern Ejnar Romeren 234,5 metra
2005. Planica   Finska Mati Hautameki 235,5 metara
2005. Planica   Norveška Bjern Ejnar Romeren 239 metara
2011. Vikersund   Norveška Johan Remen Evensen 243 metra
2011. Vikersund   Norveška Johan Remen Evensen 246,5 metara
2015. Vikersund   Slovenija Peter Prevc 250 metara
2015. Vikersund   Norveška Anders Fanemel 251,5 metar

Nacionalni rekordi (prvih 20) uredi

Br. Država Skakač Dužina
1.   Norveška Anders Fanemel 251,5 metara
2.   Slovenija Peter Prevc 250 metara
3.   Finska Mati Hautameki 235,5 metara
4.   Austrija Gregor Šlirenzauer 233,5 metara
5.   Rusija Dmitrij Vasiljev 228 metara
6.   Nemačka Mihael Neumajer 227,5 metara
7.   Poljska Adam Mališ 225 metara
8.   Japan Daiki Ito 222,5 metara
9.    Švajcarska Andreas Kutel 222 metara
10.   SAD Alan Alborn 221,5 metara
11.   Češka Antonjin Hajek 219 metara
12.   Francuska David Lazaroni 212 metara
13.   Italija Roberto Seson 207,5 metara
14.   Švedska Isak Grimholm 207,5 metara
15.   Belorusija Pjotr Čadajev 197.5 metara
16.   Kazahstan Radik Žaparov 196,5 metara
17.   Slovačka Martin Mesik 195.5 metara
18.   Estonija Jens Salumae 195 metara
19.   Kanada Stefan Rid 191,5 metara
20.   Južna Koreja Heung Čul Čoi 191 metar

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Decisions of the 45th International Ski Congress in Vilamoura/Algarve”. fis-ski.com. 26. 5. 2006. Arhivirano iz originala 23. 01. 2013. g. Pristupljeno 31. 03. 2019. 
  2. ^ Nathaniel Vinton (22. 1. 2007). „Olympics Are Still a Dream for Some Female Athletes”. The New York Times. 
  3. ^ „Rogge: Women jumpers would dilute Olympics medals”. CTV News. 28. 2. 2008. 
  4. ^ Christa Case Bryant (9. 11. 2009). „Why women can't ski jump in the Winter Olympics”. Christian Science Monitor. 
  5. ^ Cindy Chan (29. 4. 2009). „Female Ski Jumpers Seem Olympic Inclusion”. Epoch Times. Pristupljeno 14. 11. 2009. [mrtva veza]
  6. ^ Rod Mickelburgh (10. 7. 2009). „No female flight in 2010: B.C. court rejects ski jump bid”. CTV Olympics. Pristupljeno 14. 11. 2009. 
  7. ^ CBC News (10. 7. 2009). „Female ski jumpers lose Olympic battle”. CBC News. Arhivirano iz originala 14. 07. 2009. g. Pristupljeno 14. 11. 2009. 
  8. ^ Tatiana Siegel (8. 4. 2009). „Virginia Madsen to defy 'Gravity'”. Variety. Arhivirano iz originala 04. 01. 2010. g. Pristupljeno 31. 03. 2019. 
  9. ^ „Women’s ski jumping will make its debut in Innsbruck and Sochi”. Olympic.org. 6. 4. 2011. 
  10. ^ B92. „Fanemel do novog rekorda - 251,5m”. Pristupljeno 15. 2. 2015. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скијашки_скокови&oldid=27682252”