Sociologija u Japanu

Sociologija je metodološka i naučna studija ljudskog društva. Ona proučava socijalne interakcije kao i socijalne obrasce između društva, grupa, nacija, institucija itd. Socilolozi istražuju odnose između društvenih struktura ljudskih života. Oni takođe teže da razreše odgovarajuće društvene probleme otkrivene istraživanjem. Sociologija u Japanu nastala je tokom Meidži revoucije (1868) i razvila se sa osnivanjem prve katedre za sociologiju na Tokijskom univerzitet u 1893. Integrisana je u obrazovni sistem Japana kao rezultat modernizacije i u velikoj meri je na nju uticala Zapadna sociologija.

Poreklo

Opšte prihvatanje sociologije u Japanu se može se pripisati Meidži revoluciji 1868. U to vreme revolucija je uticala na proces modernizacije Japana i stvorila promene kako na društvene tako i na političke strukture . Sociologija Herberta Spensera je prvi put predstavljena Japanu dolaskom Ernesta Fenolose, gostojućeg profesora filozofije i političke ekonomije na Tokijskom univerzitetu. Ovo i naknadno stvaranje prve katedre sociologije predvođene od strane Tojame Šoičija predstavljaju prekratnicu u uspostavljanju japanske sociologije.

Takebe Tongo je bio prvi predsedavajući Katedre za Sociologiju na Tokijskom univerzitetu, koji je bio nazvan Tokio Imperial univerzitet. Njegovo delo Opšti principi sociologije 1905-1908 je bilo prvi sistematičan rad o sociologiji u Japanu i nametnuolo je velikiuticaj na razvoj studije.

Razvoj

Razvoj sociologije u Japanu može se generalno kategorisati u četiri faze zasnovane na različitim socijalnim i kulturalnim strukturama i nacionalnom politikom na različitim fazama vremena.

• 
  Takebe Tongo, Chair of Sociology at Tokyo University

Faza1: Period pre Drugog svetskog rata (1878—1945)

Japanska sociologija se u svojoj početnoj fazi prvobitno fokusirala na filozofske pravce i na nju su u velikoj meri uticale sociološke teorije iz Evrope . Na Tokijskom univerzitetu, sociologiju je prvi podučavao Fenelosa, gostojući profesor filozofije i političke ekonomije. Tri godine kasnije bio je u saradnji sa Masakazu Tojomom koji je kasnije postao prvi zvanični profesor sociologije u Japanu i dodeljena mu je titula „osnivača sociologije u Japanu“ .

I Fenelosa i Masakazu su bili zagovornici Herbert Spenserove sociološke teorije koja je Spenserov rad učinila značajnom za japansku sociologiju u ranijim godinama. Ostale zapadnjačke teorije su bile predstavljene Japanu za vreme kasnih 90-ih i početkom 20. veka uključujući i Rukidi Enda, Emila Dirkema i Frenklina Gidensa.

Institut japanske sociologije je osnovan 1913. od strane Tongo Tokede zamenjen je Japanskim sociološkim društvom 1924. Pre Drugog svetskog rata studija sociologije u Japanu je u velikoj meri bila pod uticajem zapadnjačkih teorija a posebno Nemačke škole.

Faza2: Posle Drugog svetskog rata (1946—1960)

Drugu faza razvoja japanske sociologije karakteriše prelazak sa isticanja filozofskih ka empirijskim orijentacijama, Američka škola studije sociologije je imala veliki uticaj na razvoj japanske sociologije za ovog perioda. Sociološke i političke reforme su se odigravale u toku američkih okupacija Japana za vreme Drugog svetskog rata. Tradicionalni japanski sistem vrednosti je propao, pojavila se nova ideja demokratizacije. Sociologija je ušla u javnu svest sa revizijom vrednosti . Za vreme 1950-ih, kao deo reforme demokratskog sistema, soiologija je zvanično postala obavezan predmet opštih studija tercijalnom obrazovanju u Japanu. Potreba za sociolozima je povećana sa uspostavljanjem razvoja odeljaka za sociologiju. Američke sociološke teorije su počele da privlače pažnju tokom ovog razvojnog perioda japanske sociologije. Okupacija SAD-a pomogla je u širenju. U to vreme, američki sociolozi su posebno naglašavali empirijske studije, što je konačno dovelo do iste tranzicije ka empirijskim istraživanjima u japanskoj sociologiji. Dvojica vodećih japanskih sociologa u to vreme su bili Tadaši Fukutake i Kunio Odaka. Iako su oni istraživali različite oblasti; Fukutake je istraživao ruralnu socilogiju, a Odaka je istraživao industrijsku sociologiju, obojica su bili vodeći empirijski sociolozi koji su sproveli veliki broj pregleda na osnovu istraživanja.

Faza3: Diversifikacija (1960—1990)

Treća faza razvoja Japanske sociologije je počela za vreme 60-ih. Ova faza razvoja je okarakterisana svojim različitim isticanim studijama. Među japanskim sociolozima su bile popularne empirijska orijentacija kao i filozofska i teorijska. Stariji sociolozi su posvedočili promenama u društvenim strukturama za vreme posleratne faze. Ipak, ovi stariji sociolozi uglavnom su pripadali predratnom akademskom krugu. Mlađi japanski sociolozi u ovom periodu imaju tendenciju da se više fokusiraju na teorijsku mikrosociološku analizu nego na makroanalizu. Višedimenzionalne paradigme su počele da privlače pažnju unutar japnske sociologije, uključujući i one Alfreda Šuca, Entoni Gidensa, Jurgen Habermasa, Pjer Budrdjea. Tako su se mnogi talentovani mlađi sociolozi okrenuli od Marksizma do strukturalizma ili strukturalističke sociološke teorije... Naizmenično su prihvaćene prilično subjektivne metodologije i teorije kao što su fenomenološka sociologija, simbolički interakcionizam i etnometodologija...

Preliminarna analiza istorije društvenih nauka u savremenom Japanu (1996)

Američki uticaj i empirijski pristup nastavili su da se razvijaju u japanskoj sociologiji što je doprinelo razvijanju mnogih novih i raznovrsnih tema proučavanja. U ovoj fazi su se pojavili vodeći naučnici uključujući Eiči Isomura unutar urbane sociologije, Kiomi Morioka u religijkoj i porodičnoj sociologiji, Akira Takahaši u socijalnom pokretu, Džodži Vatanuki u političkoj sociologiji i Tamito Jošida u društvenoj komunikaciji. Diversifikacija je kasnije ubrzana i drugim društvenim faktorima kao što su industrijalizacija sedamdesetih, ekološki i feminističkih pokreta osamdesetih od tada pa nadalje, sociologija u Japanu je nastavila da se razvija neverovatnom brzinom. Do osamdesetih godina broj sociologa koji su predavali na fakultetima dostigao je boj 1000, a broj članova Japanskog sociološkog društva porastao je na 3034 u 1999.

Faza 4 : Globalizacija (1990-e danas)

Četvrti stepen razvoja japanske sociologije je počeo od 1990-ih. Od tada do današnjih dana, postojao je pokret ka teorijskim i empirijskim orijentacijama, sa rastom internacionalnih i stranih studija kao i saradnji sa globalnim zajednicama. Istraživanje sprovedeno 1998. od strane Japanskog udruženja sociologa ispitalo je odabrano polje istraživanja svojih članova. Top deset izabranih polja su bili:

• 15,6% je izabralo opšte teorije sociologije
• 15,2% je izabralo sociologiju porodice
• 15,1% je izabralo komunikacije i informacije
• 14,7% je izabralo socijalnu misao i istoriju sociologije
• 14,3% je izabralo socioalno blagostanje, socijalnu sigurnost i medicinsku sociologiju
• 13,6% je izabralo kulturu, religiju i moral
• 13,1% je izabralo socijalnu psihologiju i socijalne stavove
• 12,2% je izabralo ruralnu sociologiju i društvene studije
• 11,3% je izabralo unakrsna nacionalna i strana polja istaživanja Isto istaživanje je sprovedeno deset godina ranije 1988. Razlika između dobijenih rezultata pokazala je da industrija, rad i problemima sa edukacijom izgubili polularnost, dok su komunikacije, informacije, psihologija i strane studije dobile pažnju tokom 1990-ih. Opšti trend globalizacije nacije je odgovoran za takav prelaz u popularnim poljima istraživanjima.

Dok su jezička barijera i manjak koordinacije sa stranim istraživačkim institucijama ostavila Japanskom udruženju sociologa smanjenu reputaciju u ostalim delovima sveta, globalizacija je napravila rastući broj prilika za japanske sociologe da istražuju preko granice i dočekala strane korporacije i kooprdinacije. Sociologija u Japanu je postala internacionalnija u ovoj fazi razvoja. .

Sociološki problemi u Japanu

U savršeno harmoničnom društvu, sociolozi istražuju šablone i pravila socijalnih interakcija i odnosa. Međutim, takve studije nisu dovoljne u modernom svetu jer postoje socijalni problemi. Rezultati istraživanja su korišćeni za pomoć u daljim istraživanjima postojećih i novonastajućih problema. .

Godine 1985. Je osnovano Japansko udruženje za istraživanje socijalnih problema donevši sve veću pažnju ovoj temi. Nekoliko velikih socijalnih problema predstavljeno je u daljem tekstu. .

Maloletnički kriminal

Više pažnje je bilo okrenuto ka izveštajima o kriminalnim vestima, posebno ka maloletničkom kriminalu.

Godine 1997. zločin koji uključuje odsečene glave koje su bile obešene o kapiju srednje škole bio je izveštavan širom medija i privlačio veliku pažnju zajednice. Otkriveno je da je počinjen od strane 15-ogodišnjaka što je šokiralo japansko društvo. Zlostavljanje među mladima priuklo je pažnju sociologa i maloletnički kriminal je postao socijalni problem.

Diskriminacija

Sistem kasti ima značajni uticaj na japansku istoriju tokom 260 godina Tokugava perioda, sistem kasta je rangirao japansku populaciju u skladu sa njihovim zanimanjem, sa ratnicima kao najvišim rangom, zatim seljacima, zanatlijama i prodavcima. Progrnanici, ljudi sa zanimanjima ispod prodavaca su osuđeni na nepoštovanje u društvu. U 1868. Meidži revolucija je ustanovila pravilo jedankosti kao socijalnu disciplinu i od tada su uspostavljeni zakoni. Iako je uticaj sistema kasta nestajao, diskriminacija je ostala i postaje socijalni problem.

Samoubistvo

Od statističkih istaživanja tokom 1975-1988 u proseku je duplo veći broj smrti od samoubistava nego u saobraćajnim nesrećama sa najvišim brojem od 23,832 smrti u 1987. U to vreme, samoubistvo nije prepoznato kao značajno poput smrti od saobraćajnih nesreća. Sa rastućom popularnošću socijalnog problema samoubistva, sociolozi su naglasili da samoubistvo ne može biti smatrano za izolovan slučaj i van zakona, morala i drugih socijalnih faktora. Problemi poput smanjenja populacije su u velikom uzrokovani problemom samoubistva.

Starost populacije

Očekuje se da će se populacija Japana smanjiti za jednu trećinu tokom narednih pedeset godina sa oko 40% preostale populacije starosti preko 64 godine, što je trend starenja u Japanu. Finansijski problemi (organizacija) i odgovornosti nege su u porastu među budućim generacijama radnika. U isto vreme, Japanski univerziteti su se suočili sa krizom smanjenja mlade populacije. Očekivalo se da će se broj 18-godišnjaka smanjiti od 2,050,000 u 1992. do 1,200,000 u 2007. i da nastavi da pada.

U 2000-oj, 60% fakulteta nisu mogli da upišu dovoljno studenata. Situacija sa starenjem populacije je napravila mnoge socijalne probleme.

Časopisi

1. W., H. (1946). "The Outlook in Japan: Social and Political Developments since the Surrender". The World Today. vol. 2, no. 11: 512–523.
2. Kunio, Odaka (1950). "Japanese Sociology: Past and Present". Social Forces. vol. 28, no. 4: 400–409.
3. Yamagishi, T., Brinton, M. (1980). "Sociology in Japan and "Shakai-Ishikiron"". The American Sociologist. 15(4): 192–207.
4. Morioka, Kenneth K., and Jesse F. Steiner (1959). "American Sociology in Japan". American Journal of Sociology. vol. 64, no. 6: 606–609 .
5. CLARK, GREGORY; et al. (2014). "Japan and Korea: Social Homogeneity and Mobility". The Son Also Rises: Surnames and the History of Social Mobility, Princeton University Press: pp. 182–198
6. Ito, K. (1993). Teaching the Sociology of Japan. Teaching Sociology, 21(4), 371-376.
7. Makino, Tatsumi (1952). „Educational Sociology in Japan”. The Journal of Educational Sociology. 26 (1): 37—42. JSTOR 2263706. doi:10.2307/2263706. 
8. Tomoda, Yasumasa (1966). „Recent Trends in Educational Sociology in Japan”. Sociology of Education. 39 (4): 397—406. JSTOR 2111922. doi:10.2307/2111922. 
9. Nonoyama, H. (2000). The Family and Family Sociology in Japan. The American Sociologist, 31(3), 27-41.
10. Hogetsu, M. (2000). A Social World of Sociology in Japan. The American Sociologist, 31(3), 5-14.
11. Cohen, M. (2015). Historical Sociology's Puzzle of the Missing Transitions: A Case Study of Early Modern Japan. American Sociological Review, 80(3), 603-625. Nakao, K. (1998). Sociological Work in Japan. Annual Review of Sociology, 24, 499-516.

Literatura

• 1971-, Nagle, John, (2016-11-03). Introducing sociology. Piero, 1967-. London. . ISBN 9781785780745. OCLC 962412650. 
• Robert., Van Krieken, (2013). Sociology. Habibis, Daphne., Smith, Philip. (5th ed.). Pearson Australia Pty Ltd. . ISBN 9781442562363. OCLC 1021807539. 

1. R., Dore (1962). "Sociology in Japan". The British Journal of Sociology. . 13 (2): 116—123.  – via JSTOR.
2. Makoto, Hogetsu (2000). "A Social World of Sociology in Japan". The American Sociologist. 31 (3): 5 – via JSTOR.
3. Baba, Akio (May 1, 1962). "The History of Sociology in Japan". The Sociological Review. 10: 7–13 – via SAGE JOURNALS.

• Sasaki, Masamichi S.; Goldstone, Jack; Zimmermann, Ekkart; Sanderson, Stephen K., eds. (2014). Concise encyclopedia of comparative sociology. Leiden, The Netherlands. . ISBN 9789004206243. OCLC 869881238. 

1. Kokichi, Shoji (1975). "The position of sociology in the history of social sciences in contemporary Japan". A Preliminary Analysis of the History of Social Sciences in Contemporary Japan. Hosei University Press.
2. Yamamoto, Tsutomu (October 1992). "Contemporary Social Problems in Japan: A Study of the Suicide and Depopulation Problems". International Journal of Japanese Sociology. . 1 (1): 19—33.  – via Wiley Online Library.
3. Ayukawa, Jun (2000). "The Sociology of Social Problems in Japan". The American Sociologist. . 31 (3): 15—26.  – via JSTOR.
4. Reynolds, Isabel (17 May 2017). "Japan's Shrinking Population". Bloomberg. Pristupljeno 5 Oct 2018.