Spiridon „Spiros“ Luis (grč. Σπυρίδων "Σπύρος" Λούης; Marusi, 12. januar 1873Marusi, 26. mart 1940) bio je grčki vodonoša koji je na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine pobedio u maratonu i nakon toga postao nacionalni junak.

Spiridon Luis
Spiridon Luis
Lični podaci
Datum rođenja(1873-01-12)12. januar 1873.
Mesto rođenjaMarusi, Grčka
Datum smrti26. mart 1940.(1940-03-26) (67 god.)
Mesto smrtiMarusi, Grčka
Sportske informacije
Sportmaraton

Poreklo i pripreme uredi

 
Spiridon Luis, grčki seljak koji je 1896. pobedio u prvoj olimpijskoj maratonskoj trci.
 
Spiridon Luis

Luis je rođen 1873. godine u gradu Marusiju, danas severnom predgrađu Atine, u porodici siromašnih seljaka. Pošto Atina u to vreme nije imala vodovod Luisov otac je nosio izvorsku vodu u Atinu i tamo je prodavao, dok mu je Spiridon pomagao u tom poslu.

Nakon što je 1894. godine objavljena odluka da se obnove Olimpijske igre kao novina uvedena je i maratonska trka u znak odavanja počasti poduhvatu glasnika Filipida koji je 490. p. n. e. trčao od poprišta Maratonske bitke do Atine kako bi javio radosnu vest o atinskoj pobedi nad Persijancima. Grci su bili entuzijastični po pitanju samih igara i takmičenja tako da je pukovniku Papadiamantopulosu povereno da organizuje kvalifikacije atletičara. Papadiamantopulos je bio nadređeni oficir Spiridonu Luisu tokom njegovog dvogodišnjeg vojnog roka (1893—1895) tako da je poznavao njegov atletski talenat i ubedio ga je da se takmiči u kvalifikacijama. Dok je prva maratonska trka ikada organizovana u cilju kvalifikacija grčkih takmičara 22. marta 1896. godine, Luis je nastupio u drugoj koja je održana dve sedmice kasnije. Na ovoj trci stigao je peti u ukupnom poretku, dok je pobedu odneo Dimitrios Deligianis.

Maratonska trka uredi

Nakon početka prvih modernih Olimpijskih igara pokazalo se da grčki takmičari nisu mogli da osvoje ni jednu medalju u atletskim disciplinama što je publika očekivala. Najzad, prvi maraton je održan 10. aprila (ili 29. marta po julijanskom kalendaru koji je u to vreme korišćen u Grčkoj) kada je pukovnik Papadiamantidis dao znak za početak trke u kojoj je učešće uzelo ukupno 17 takmičara od kojih su trinaestorica predstavljali Grčku.

I pored brojčane prednosti Grka u maratonskoj trci je u početku vodio Francuz Albin Lemusije koji je sve do 32-og kilometra bio u vođstvu, ali je zatim morao da odustane zbog iscrpljenosti. Vođstvo je tada preuzeo olimpijski pobednik na 800 i 1500 metara, Australijanac Tedi Flak ali je i on kolabirao nakon čega je Luis izbio na prvo mesto. Atmosfera na olimpijskom stadionu, gde je trka trebalo da se okonča, je bila napeta sve dok policijski glasnik nije javio da je u vođstvu domaći takmičar. Hiljade prisutnih je oduševljeno počelo da viče: " Helen ! Helen ! ", dok su dvojica grčkih prinčeva, prestolonaslednik Konstantin i njegov brat Đorđe, pohrlili da dočekaju Luisa i da sa njim optrče poslednji krug. Nakon što je tokom trke popio pomalo vina, mleka, piva, soka od pomorandže i pojeo jedno uskršnje jaje Luis je okončao trku sa pobedničkim vremenom 2: 58: 50.

Odmah nakon trke, Luisu su čestitali grčki kralj Đorđe I, dvorani i članovi olimpijskog komiteta, da bi nakon toga maratonski pobednik bio iznesen na rukama sa stadiona. Navodno, kada je kralj upitao Luisa kakav poklon želi, ovaj je zatražio kola sa upregnutim magarcem kako bi lakše obavljao svoj posao vodonoše. Luis je od svojih zemljaka dobio veliki broj poklona od nakita do doživotne privilegije besplatnog brijanja u berbernici. Nije poznato da li je Luis prihvatio sve ove darove, ali se zna da je kući odveo magareću zapregu koju je zatražio od kralja. Nikada se više nije bavio sportom.

Kasniji život uredi

 
Spiridon Luis na Olimpijskim igrama 1936.

Posle pobedničkog slavlja Luis se povukao u svoje rodno mesto gde je nastavio da vodi povučen život prvo kao zemljoradnik, a zatim na kratko i kao policajac. Kada je 1926. godine uhapšen pod optužbama da je falsifikovao vojnu dokumentaciju, završio je u zatvoru na godinu dana. Luis je oslobođen optužbi, a njegovo hapšenje je uzrokovalo bes grčke štampe.

Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je 1936. godine kada je pozvan kao počasni gost u Berlin na Jedanaeste olimpijske igre. Tokom svečanosti otvaranja Igara na kojoj je nosio grčku zastavu, Luisa je primio nemački kancelar Adolf Hitler kome je nekadašnji maratonac uručio maslinovu grančicu iz Olimpije kao simbol mira.

Luis je umro 26. marta 1940. godine nekoliko meseci pre Musolinijeve invazije na Grčku. Veliki broj sportskih klubova i udruženja u Grčkoj i među grčkom dijasporom nose njegovo ime. Najpoznatiji sportski objekat koji nosi ime Spiridona Luisa je Olimpijski stadion u Atini na kome su 2004. održane letnje olimpijske igre.

Luis je ušao i u grčke izreke gde termin „Ginome Luis“ (grč. Γίνομαι Λούης) tj „Postani Luis“ u prenesenom značenju znači nestani trčeći.[1]

Reference uredi

  1. ^ Eyine Louis, Pristupljeno 25. 4. 2013.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi