Sportovi na vodi

Sportovi na vodi rasprostranjeni su širom sveta i predstavljaju vodeću atrakciju kada je reč o turističkim kretanjima posebno klijentele avanturističkog duha. Dok u svetu vodeni sportovi kao turistička atrakcija imaju veliko učešće u ukupnoj turističkoj ponudi i u Srbiji se ovakvoj vrsti sporta sve više pridaje značaj. Među ekstremne sportove na vodi spadaju: surfovanje, splavarenje, kajak, jedrenje i veslanje, skijanje na vodi i dr.
Kajakaštvo je sportsko rekreativna grana u kojoj sportisti sede (u kajaku) ili kleče (u kanuu), okrenuti licem u smeru vožnje, a pokreću se veslom koje nije oslonjeno na čamac, već se drži slobodno u rukama.
Kajak je mali čamac koji se pokreće ljudskom snagom. Najčešće ima pokrivenu palubu. Pokreće se posebnim veslom sa dve lopatice. Kajakom su se koristili ainu, aleutski i eskimski lovci u subartičkim područjima Severoistočne Azije, Severne Amerike i Grenlanda.Moderni kajaci se prave po različitim dizajnima za posebne svrhe, a između ostalog uz kanu se koristi u olimpijskim sportovima kajak i kanu na mirnim vodama, kao i kajak i kanu na divljim vodama.

Kajak

Kajak je mali čamac koji se pokreće ljudskom snagom. Najčešće ima pokrivenu palubu. Pokreće se posebnim veslom sa dve lopatice. Kajakom su se koristili Ainu Ainu, aleutski i eskimski lovci u subartičkim područjima severoistočne Azije, Severne Amerike i Grenlanda. Moderni kajaci se prave po različitim dizajnima za posebne svrhe. U nekim delovima svijeta se smatraju kanuima. Kajak je čamac specifičnog uskog oblika. Pravi se od drveta, plastike i gume. Kajaci se pokreću ljudskom snagom uz pomoć vesla koje ima lopatice na oba kraja. Prvi kajaci su bili upotrebljavani od strane indijanskih plemena u severnoartičkom regionu za potrebe lova. Danas kajaci su jedan od omiljenih vidova zabave, spremni da odgovore na svaki izazov koji postavite pred njega. Bilo da je to spori spust ili kompleksno manervisanje kajak vas neće izneveriti. Kajaci su danas sve češće napravljeni od visokokvalitetne gume i karakteriše ih odlična izdržljivost, stabilnost i upravljivost. Brzo i lagano se naduvaju i izduvaju te su stoga idealni za hobi i rekreativno korišćenje. Odličan su izbor za one koji nemaju uslove za držanje regularnog kajaka. Zbog zahteva tržišta odlučili smo se da uvezemo jednu količinu i tako vam ponudimo najbolju cenu. Veliki broj kajaka imamo u sedištu naše firme tako da možete doći i lično ih preuzeti.

Kajak

Razlika između kajaka i kanua

Pretpostavlja se da kajak vodi poreklo sa Grenlanda. Reč “kajak” na jeziku Eskima znači “čovek-čamac” i najčešći su u Severnoj Americi, Sibiru i na Grenlandu, gde su ga Eskimi koristili za lov, ribolov i transport. Kanu je korišćen širom sveta kao način transporta, za trgovinu i ratovanje, a prvi zvanični sportski događaj za obe vrste čamaca je organizovan sredinom 19. veka. Kanu je vrsta čamca. Ime mu dolazi od naziva za severnoamerički (kanadski) indijanski čamac. Kanu je karakterističan po tome što je zaokrenut na krajevima, te što se pokreće veslom, pri čemu veslač ili veslači kleči licem okrenut prema pramcu. Veslo u pravilu nije učvršćeno uz čamac nego se drži obema rukama. Razlika između sportskih kajaka i kanua je ta što kod kajaka svaki veslač koristi veslo sa dve lopatice, dok se kod kanua koristi veslo s jednom lopaticom, takođe njihova razlika se ogleda i u strukturi čamca.

KanuMorava

Kajakaštvo

Kajakarstvo je sportsko-rekreativna grana u kojoj sportisti sede (u kajaku) ili kleče (u kanuu), okrenuti licem u smeru vožnje, a pokreće se veslom koje nije oslonjeno na čamac, već se drži slobodno u rukama. Vožnja kajaka i kanua se odvija na mirnim i divljim vodama. Trup kajaka i kanua za mirne vode je “V”- oblika dok je kod istih za divlje vode trup ravan. Osnovna razlika između veslanja kajakom ili kanuom je ta da je veslo kajaka sa dve lopatice dok je kod kanua sa jednom. Takmičenja se održavaju u spustu i slalomu, a postoji sistem klasifikacija rečnih voda po skali od jedan do pet. Ova klasifikacija podrazumeva brzinu i turbulenciju vode.

Kanu je poreklom iz Severne Amerike, odnosno iz Kanade, gde su ga prvobitno koristili Indijanci. Eskimi su koristili kajak od davnina, a izrađivali su ga razapinjanjem fokinih koža na kostur od drveta ili kosti kita. Eskimski kajak je prvo opisao engleski moreplovac Stiven Borou sredinom XVI veka, a prvi sportski kajak sagradio je Škotlađanin Džon MakGregor 1845. godine. On je veslajući u svom kajaku obišao mnoge reke i jezera Evrope, a svoje doživljaje i iskustva s tih putovanja beležio je u svom dnevniku što je mnoge kasnije inspirisalo da preduzmu slične poduhvate. Sve je to doprinelo popularizaciji kajakarstva i njegovom širenju u mnogim zemljama.

kajak-veslo-karbonsko

kajak 1

MakGregor je osnovao 1866. godine Kraljevski kanu klub, a sledeće godine organizovao je regatu sa 300 veslača u Velikoj Britaniji. Godine 1924. osnovana je u Kopenhagenu Međunarodna kanu federacija ICF (Internationale Canoeing Federation) i te godine na Olimpijskim igrama kajak i kanu se pojavljuju kao demonstracioni sport, a kao zvanični sport na igrama u Londonu 1948. godine. U bivšoj Jugoslaviji prvi kajakaški savez osnovan je 1939. godine, a danas u Srbiji postoje mnogobrojni klubovi koji se organizovano bave kajakom na mirnim vodama (20 klubova) i kajakom na divljim vodama (11 klubova), a svi su udruženi u Kajakaški savez Srbije.

U kajakarstvu postoji nekoliko disciplina, a to su: kajak na mirnim vodama (sprint na 200, 500 i 1.000 m), maraton (od 10 do 42 km, sa trčanjem, savladavanjem kopnenih prepreka ili bez trčanja), slalom (trke na 300 do 600 m uz savladavanje vodenih prepreka, kapija), kajak na divljim vodama (spust ili maraton na stazama od pet do 10 km na brzim, divljim vodama), zmajevi čamci – Dragon boat i jedrenje.

Kao i splavarenje i kajak je zastupljen u gotovo svim zemljama gde za to postoje adekvatni uslovi, a takmičenja u kajakarstvu održavaju se na nacionalnim nivoima, kao i na evropskom i svetskom nivou. Evropska prvenstva se održavaju od 1933. godine, a svetska od 1949. godine.

U turističkom pogledu, za našu zemlju jedna od najznačajnijih je Međunarodna turistička dunavska regata (Tour International Danubien) – TID, koja se održava svake godine. Prvi put je održana 1955. godine, i u njoj je učestvovalo oko 200 takmičara iz 12 zemalja. TID regata je najveća i najduža rečna regata na svetu, traje 61 dan i prevesla se 2.080 km rekom Dunav. Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima učesnika i sa drugih kontinenata. Na regati učestvuju deca, odrasli i starije osobe oba pola. Poslednjih godina na regati učestvuje nekoliko stotina takmičara (2004. oko 500). Svake godine 26. juna regata kreće iz nemačkog grada Ingolštadta (Ingolstadt), a završava se u 28. avgusta bugarskom gradu Silistri. U našu zemlju regata ulazi 28. jula kod Apatina, a izlazi 14. avgusta kod Brze Palanke. Godine 2005. održan je jubilarni 50-ti TID. Organizator regate TID kroz Srbiju je Odbor za turizam Kajakaškog saveza Srbije. Osnovno pravilo TID-a je: plovidba Dunavom čamcima (kajak - kanu) koje pokreće čovek sopstvenom snagom po etapnim mestima, koja se za svaku zemlju utvrđuju na Međunarodnoj konferenciji. Dnevne etape su u proseku dužine oko 43 km. U etapnim mestima regata boravi jedan dan osim u većim i glavnim gradovima zemalja kroz koje regata prolazi i u kojima se zadržava po dva dana. Etapna mesta u našoj zemlji su: Apatin, Bogojevo, Bačko Novo selo, Bačka Palanka, Novi Sad, Stari Slankamen, Beograd, Smederevo - Jugovo, Veliko Gradište, Dobra, Donji Milanovac, Tekija, Kladovo i Brza Palanka. U Beogradu regata kampuje četvrtog i petog avgusta na terenima Sportskog centra “25. Maj” na Dorćolu.

Discipline u kajakaštvu

Od 1867. godine, kada je održano prvo zvanično takmičenje u Londonu, pa do današnjih dana, kajak je doživeo drastične tehnološke promene. Ipak, suština je ostala ista. To je uzan, lagan čamac, koji se pomoću vesla, pokreće isključivo sopstvenom snagom. Takmičarski kajak se deli na dve suštinski različite grane: Kajak i Kanu (u zavisnosti da li veslo ima lopatu sa obe ili samo sa jedne strane drške). Glavna podela za takmičarsko kajakaštvo je u zavisnosti da li se odvija na mirnim ili divljim vodama.

Kajak i Kanu na mirnim vodama

Kajak i Kanu na mirnim vodama su skoro identični sportovi. Kajak i kanu na mirnim vodama je sport na vodi u kojem se učesnici takmiče veslajući u čamcima na određenim deonicama. Postoje dve glavne vrste čamaca za ovaj sport, a to su kajak i kanu. Kajak na mirnim vodama obuhvata sprinterske discipline i maraton („mirna voda“ označava jezero vodenu površinu na kojoj nema primetnog kretanja vode niti većih talasa). Razlika je ta što kod kajaka svaki veslač koristi veslo s dve lopatice, dok se kod kanua koristi veslo s jednom lopaticom. Radi bolje primene sile uobičajeno je da kanuist za vreme veslanja kleči na jednoj nozi, dok kajakaš sedi. U odnosu na drugi vodeni sport koji uključuje čamce na mirnim vodama, veslanje, veslači u ovom sportu nemaju pokretna sedišta, niti oslonce za veslo na čamcu, te veslo svom težinom drže u rukama. Takođe, važno je istaći razliku između ovog sporta i kajaka i kanua na divljim vodama: „mirna voda“ označava jezero ili drugu vodenu površinu na kojoj nema primetnog kretanja vode niti većih talasa. „Divlja voda“ označava brze reke u kojima je tok vode primetan, te su prisutni talasi, brzaci, slapovi i dr. Kajak i kanu na mirnim vodama je u programu olimpijskih igara još od Igara u Berlinu 1936. za muškarce te od Igara u Londonu 1948. za žene. Žene se takmiče u kajaku, dok se u kanuu takmiče samo muškarci. Trenutno su na programu olimpijskih igara sledeće discipline (slovom „C“ se označavaju discipline za kanu, a slovom „K“ kajak).

Kajak i kanu na divljim vodama

Kajak na divljim vodama je uzbudljiv, atraktivan sport, u kome se sportisti takmiče na brzim, tekućim vodama. Za disciplinu “Kajak na divljim vodama” kajaci su kraći, stabilniji i veoma otporni na udarce. Trke su podeljene na dve osnovne grane: slalom i spust. Slično kao kod skijanja, u disciplini “slalom” potrebno je proći kroz 25 nizvodnih ili uzvodnih kapija, za što kraće vreme, a da se pri tom ne zarade kaznene poene u vidu dodatnog vremena. Spust se održava na stazama dugim 5-10 km. Kanu na brzim vodama je isto što i kajak na brzim vodama stim da kanu veslo ima lopatu samo sa jedne strane drške (u oba slučaja se sedi, ne kleči se kao kod kanua na mirnim vodama). Kajak i kanu na divljim vodama je sport na vodi u kojem se takmičari veslaju u čamcima na određenim deonicama. Kajak na divljim vodama obuhvata slalom i spust („divlja voda“ označava brze reke u kojima je tok vode primetan, te su prisutni talasi, brzaci, slapovi i dr.). Postoje dve glavne vrste čamaca za ovaj sport, a to su kajak i kanu. Razlika je ta što kod kajaka svaki veslač koristi veslo s dve lopatice, dok se kod kanua koristi veslo s jednom lopaticom. U odnosu na drugi vodeni sport koji uključuje takmičenje u kajaku i kanuu, kajak i kanu na mirnim vodama, takmičenje na 'divljim vodama' se održava najčešće na brzim rekama u kojima je tok vode primetan, te su prisutni talasi, brzaci, slapovi i dr. Postoje i veštačke staze za jednu disciplinu ovog sporta, a to je slalom.

Kajakaštvo na Olimpijskim igrama

Na Olimpijskim igrama kajak na mirnim vodama pojavljuje prvi put u Parizu 1924. kao deminstracioni sport, a u Berlinu 1936. je postao olimpijski sport. Do sada je Evropa dominirala ovim sportom i na Olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima, osvajajući 90%. Moderni kajaci se prave po različitim dizajnima za posebne svrhe, a između ostalog uz kanu se koristi u olimpijskim sportovima kajak i kanu na mirnim vodama, te kajak i kanu na divljim vodama. Jedna od najpoznatijih svetski kajakašica je Brigita Fišer koja je osvojila ukupno 12 medalja na Olimpijskim igrama, od kojih su 6 zlatne medalje. Osvojila je neverovatnih 37 medalja na svetskim prvenstvima i rekorder je među kajakašima.

Kajak u Srbiji

Kajak i kanu je jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji. Kajakaški savez Jugoslavije nastao je 1930. godine, a na svetskim prvenstvima učestvuje od 1932. godine. Na olimpijskim igrama učestvuje od 1936. godine. Kajakaši iz Srbije do sada su osvojili 51 medalju na najvećim svetskim i evropskim takmičenjima. Samo na olimpijadama, tri zlatne i dve srebrne medalje. U Beogradu je organizovano pet svetskih prvenstava. Kajakaški savez Srbije osnovan je 1953. godine. U proteklih 50 godina izrastao je u modernu organizaciju koja broji preko trideset članova.

Literatura

• Plavša J. (2004). Sportski turizam, skripta za studente, PMF Departman za geografiju turi zam i hotelijerstvo, Novi Sad.
• Pešta, G. (2006). Ekstremni sportovi u Srbiji i njihov uticaj na turizam, Diplomski rad, PMF Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.