Srpsko hemijsko društvo
Srpsko hemijsko društvo (SHD) jedno je od najstarijih hemijskih društava u svetu. Naime, to je deseto po starosti među hemijskim društvima ikad osnovanim. Osnovao ga je Marko Leko, koji je ujedno bio i prvi predsednik tog društva. Svrha ovog društva je da okupi i organizuje hemičare u Srbiji.
osnivač i prvi predsednik
Srpskog hemijskog društva
Istorijat uredi
U vreme osnivanja SHD-a krajem 19. veka, u Srbiji je bilo veoma malo hemičara; osim samog Leka i Sime Lozanića, nekoliko njih je radilo kao predavači u srednjim školama i u laboratorijama. Leko je odlučio da ih okupi u društvo, a povod je bio poziv na 3. međunarodni kongres primenjene hemije koji je trebalo da se održi u julu 1898. godine u Beču. Leko je poslao momka 26. novembra 1897. da jedanaestoricu hemičara pismenim putem obavesti o njegovoj ideji da se okupe kako bi se dogovorili i pripremili za predstojeći kongres. Već sutradan, sa izuzetkom Sime Lozanića od koga je stigao odgovor da je na putu, desetorica hemičara su se okupila i zajedno sa Markom Lekom, održala osnivački sastanak SHD-a. U zapisniku sa tog sastanka Leko je zabeležio da su okupljeni hemičari shvatili značaj osnivanja jednog takvog udruženja i da su odlučili da rade bez ikakvog donošenja statuta.[1]
Na drugom sastanku, održanom nedelju dana kasnije, postavljeni su zadaci društva koji su podrazumevali međusobnu saradnju i razmenu iskustava, popularisanje hemije, praćenje najnovijih dostignuća iz oblasti hemije i rešavanje aktuelnih problema. Nakon mesec dana, Leko je preko pisama pozvao i hemičare iz unutrašnjosti na saradnju. Prve godine, dakle 1897. društvo je održalo tri sastanka, a do 1906. ukupno 60. Sastanci su održavani u Državnoj hemijskoj laboratoriji.[1]
Rad društva se može pratiti kroz zapisnike koji su u početku objavljivani u „Nastavniku”, a od sedamnaestog sastanka održanog 15. marta 1899. godine, u posebnim sveskama koje su bile dodatak „Prosvetnom glasniku” i sa prekidom od januara 1902. do marta 1905. izlazili su do 16. oktobra 1906. godine.[1]
U zapisnicima su objavljivani referati naučnih i stručnih radova, najviše Marka Leka (od ukupno 159, njegovih je 68) i potom, Milorada Jovičića. Najveći broj radova su rezultati analize pre svega namirnica, ali i mineralnih voda, ruda, minerala, uglja, peska. Značajni su i radovi iz oblasti toksikološke i sudske hemije, dok originalnih naučnih radova ima malo i to onih koji su objavljivani u nemačkim časopisima. Osim ovih referata, na sastancima se raspravljalo o aktuelnim pitanjima u vezi sa hemijom, a koje je na dnevni red postavljao Leko; pitanje reorganizacije Državne hemijske laboratorije, rad na udžbenicima, polaganje profesorskog ispita, podela Katedre Hemije na Velikoj školi itd.[1]
Iako je prvih deset godina bio organizator rada ovog društva, zvanično je izabran za predsednika tek 15. aprila 1904. godine. Tada je izabran i prvi potpredsednik Aleksandar Zega, a blagajnik je postao Miloje Stojiljković. Leko nije smatrao da je ta funkcija uopšte potrebna društvu, jer je ono i bez toga funkcionisalo godinama, pa je predložio svoju ostavku aprila 1905, ali je prisutni članovi, među kojima i Sima Lozanić nisu prihvatili. Društvo je napustio već sledeće godine zbog obaveza koje je tada imao u Londonu. Sledeći predsednik društva je postao Sima Lozanić, ali zapisnici više nisu izlazili. Još je samo u „Nastavniku” iz 1914. godine potpredsednik Stojiljković objavio zapisnike društva u periodu od 1904. do 1913. na 14 strana.[1]
Dosadašnji predsednici Srpskog hemijskog društva su:
- Marko T. Leko 1897—1907
- Sima Lozanić 1907—1912
- Aleksandar Zega 1912—1927
- Kosta N. Todorović 1927—1941
- Aleksandar Leko 1946—1955
- Panta Tutundžić 1955—1962
- Miloš Mladenović 1962—1965
- Đorđe Dimitrijević 1965—1973
- Aleksandar Despić 1973—1977
- Dragomir Vitorović 1977—1981
- Dragutin Dražić 1981—1985
- Vladimir Rekalić 1985—1989
- Živorad Čeković 1989—1993
- Jovan A. Jovanović 1993—1997
- Miroslav Gašić 1997—2001
- Branislav Nikolić 2001—2005
- Bogdan Šolaja 2005—2009
- Ivanka Popović 2009—