Википедија

Staklena bašta

Ukoliko ste tražili efekat zagrevanja planete Zemlje, pogledajte članak Efekat staklene bašte.

Staklena bašta je građevina gde se kultivišu biljke.[1] Staklena bašta je sagrađena od stakla; ona se zagreva jer sunčevo elektromagnetno zračenje zagreva biljke, zemlju i ostale stvari unutar građevine. Vazduh zagrejan toplotom sa vrućih unutrašnjih površina se zadržava u građevini uz pomoć krova i zida.

Staklena bašta u Sent Polu, Minesota.

Princip staklene bašte uredi

 
Moderna staklena bašta

Staklo korišćeno za staklene bašte radi kao selektivni medij prenosa za različite spektralne frekvencije, a njegov efekat je da zarobi energiju unutar staklene bašte, koja zagreva i biljke i zemlju. Ovo otopljava vazduh u blizini zemlje, a vazduh ne može da se podigne i ode. Ovo može da se demonstrira otvaranjem malog prozora blizu krova staklene bašte: temperatura znatno opada. Ovaj princip je osnova autoventilacionog automatskog sistema za rashlađivanje. Staklene bašte, dakle, rade zarobljavajući elektromagnetno zračenje i sprečavajući konvekciju. Pogledajte Solarna staklena bašta za više tehničkih diskusija o radu solarnih staklenih bašti.

Istorija uredi

 
Krastavci koji su dosegli do plafona u staklenoj bašti u Ričfildu u Minesoti, u kojoj se uzgajao širok asortiman kultura za prodaju u Mineapolisu, oko 1910
 
Oranžerija u Versajskom dvorcu, Francuska (1684–1686).
 
Plastična vazdušno izolovana staklena bašta Novom Zelandu
 
Gigantska staklena bašta u Holandiji

Ideja o uzgoju biljki u ekološki kontrolisanom okruženju je postojala od rimskih vremena. Rimski car Tiberije je konzumrao povrće slično krastavcima[2] na dnevnoj bazi. Rimski baštovani su koristili veštačke metode uzgoja (slične sistemu staklene bašte) da učene to povrće dostupno za carsku trpezu tokom cele godine. Krastavci su bili posađeni u kolicima na točkovima, koja su svakodnevno izgurivana na sunce, a zatim su vraćana unutra da bi zaržavala toplotu tokom noći. Krastavci su bili smešteni pod okvirima ili u objektima za krastavce zastakljenim sa bilo nauljenom tkaninom poznatom kao spekularija ili sa pločama od selenita (a.k.a. lapis specularis), prema opisu Plinija Starijeg.[3][4]

Privi opis grejane staklene bašte potiče iz Sanga Joroka, rasprave o uzgoju koju je sastavio kraljevski lekar korejske dinastije Čoson tokom 1450-ih, u poglavlju o uzgoju povrća tokom zime. Rasprava sadrži detaljna uputstva za konstruisanje staklene bašte koja omogućava kultivaciju povrća, forsiranje cveća i sazrevanje voća u veštački zagrejanom okruženju, koristeći ondol, tradicionalni korejski sistem podnog grejanja, za održavanje toplote i vlažnosti; zemljane zidove za izolaciju toplote; i polutransparentne nauljene handži prozore da bi se omogućila penetracija svetla za rast biljki i pružila zaštita od spoljašnje sredine. Anali Čosenske dinastije potvrđuju da su strukture nalik na staklene bašte sa inkorporiranim ondolom bile konstruisane da bi se pružila toplota za mandarinska stabla tokom zime 1438.[5]

Funkcija staklene bašte uredi

Staklene bašte se često koriste za uzgajanje cveća, povrća, voća i duvana. Bumbari su izabrani polinatori za većinu oprašivanja u staklenim baštama, mada se koriste i ostali tipovi pčela, kao i veštačko oprašivanje.

Duvan, povrće i cveće se gaje u staklenim baštama u kasnu zimu i rano proleće, a onda se prenose napolje kako vreme otopljava. Započete biljke su obično dostupne baštovanima na pijacama za vreme prenošenja (presađivanja).

Staklene bašte su od sve većeg značaja u snabdevanju hranom za zemlje velikih geografskih širina. Najveći kompleks staklenih bašta na svetu je u Limingtonu u Ontariju (blizu najjužnije tačke Kanade) gde oko 0.8 km² paradajza raste u potpunosti ispod stakla.

Kontrola mikroklime uredi

Zatvoreno okruženje staklene bašte ima svoje posebne uslove, u poređenju sa proizvodnjom napolju. Štetočine i bolesti, kao i velike vrućine i vlažnosti vazduha, moraju da se kontrolišu, a navodnjavanje je obavezno za pružanje vode. Moguće je da su potrebni značajni dodaci u vidu toplote i svetlosti, posebno kod zimske proizvodnje povrća toplog vremena. Posebne vrste određenih kultura, kao na primer paradajza, se generalno koriste za komercijalnu proizvodnju.

 
Staklena gradina u Makedoniji

Staklene bašte štite rasade od prevelike toplote ili hladnoće, štite biljke od mećava prašine i onemogućavaju pristup štetočinama. Kontrola svetlosti i temperature omogućava staklenim baštama da pretvore neobradivo zemljište u obradivo. Staklene bašte mogu da nahrane izgladnele nacije gde kulture ne mogu da opstanu usled teških pustinja i arktičkih pustara. Hidroponika se takođe može koristiti u staklenim baštama kako bi se najbolje iskoristio unutrašnji prostor.

Biolog Džon Tod je izumeo staklenu baštu koja pretvara kanalizacionu u pijaću vodu, putem prirodnih procesa bakterija, biljaka i životinja

Plastenik uredi

Plastenik je varijacija staklene bašte gde se stakla koristi se providna plastična folija. Vreme izrade je brže a troškovi su znatno manji je je plastična folija daleko jeftinija od stakla a i lakše se ugrađuje.

Teorija rada uredi

Povišena temperatura u stakleniku nastaje zato što upadno sunčevo zračenje prolazi kroz providni krov i zidove i apsorbuje se u podu, zemlji i sadržaju koji postaju topliji. Kako struktura nije otvorena za atmosferu, zagrejani vazduh ne može da izađe konvekcijom, te temperatura unutar staklenika raste.

Ovo se razlikuje od teorije orijentisane na zemlju poznate kao „efekat staklene bašte“,[6][7][8][9] što je smanjenje gubitka toplote planete kroz zračenje.

Kvantitativne studije sugerišu da efekat infracrvenog zračenja nije zanemarljivo mali i da može imati ekonomske implikacije u zagrejanom stakleniku. Analizom problema bliskog infracrvenog zračenja u stakleniku sa ekranima visokog koeficijenta refleksije došlo se do zaključka da je postavljanje ovakvih ekrana smanjilo potrebu za toplotom za oko 8%, te je predložena primena boja na providne površine. Kompozitno manje reflektirajuće staklo, ili manje efikasno, ali jeftinije jednostavno staklo sa antirefleksnim premazom, takođe je donelo uštede.[10]

Obogaćivanje ugljen-dioksida uredi

Vidi još: CO2 efekat đubrenja

Prednosti obogaćivanja ugljen-dioksidom na oko 1100 delova na milion u gajenju u staklenicima za poboljšanje rasta biljaka poznate su skoro 100 godina.[11][12][13] Nakon razvoja opreme za kontrolisano serijsko obogaćivanje ugljen-dioksida, tehnika je široko uspostavljena u Holandiji.[14] Sekundarni metaboliti, na primer, srčani glikozidi u Digitalis lanata, proizvode se u većim količinama gajenjem u stakleniku na povišenoj temperaturi i povećanoj koncentraciji ugljen-dioksida.[15] Obogaćivanje ugljen-dioksidom takođe može značajno smanjiti potrošnju vode u stakleniku tako što će ublažiti ukupni protok vazduha koji je potreban za snabdevanje adekvatnim ugljenikom za rast biljaka i na taj način smanjiti količinu vode izgubljene isparavanjem.[16] Komercijalni staklenici se sada često nalaze u blizini odgovarajućih industrijskih objekata na obostranu korist. Na primer, Kornervajs staklenk u Velikoj Britaniji je strateški pozicioniran u blizini velike rafinerije šećera,[17] trošeći i otpadnu toplotu i CO2 iz rafinerije koji bi inače bili ispušteni u atmosferu. Rafinerija smanjuje emisiju ugljenika, dok rasadnik ima povećan prinos paradajza i ne mora da obezbeđuje sopstveno grejanje staklenika.

Obogaćivanje postaje efektivno samo tamo gde je, prema Libigovom zakonu, ugljen-dioksid postao ograničavajući faktor. U kontrolisanom stakleniku, navodnjavanje može biti beznačajno, a zemljište može biti plodno po podrazumevanoj vrednosti. U manje kontrolisanim baštama i otvorenim poljima, povećanje nivoa CO2 samo povećava primarnu proizvodnju do tačke iscrpljivanja zemljišta (pod pretpostavkom da nema suša,[18][19][20] poplava,[21] ili oboje[22][23][24][25][26]), kao što je pokazano prima facie nivoom CO2 koji nastavlja da raste. Pored toga, laboratorijski eksperimenti, testne površine obogaćivanja slobodnim vazduhom ugljenikom (FACE)[27][28] i merenja na terenu obezbeđuju replikaciju.[29][30]

Staklenik botaničke bašte Jevremovac uredi

 
Staklenik botaničke bašte Jevremovac u Beogradu
 
Staklena bašta u Vankuveru, Bludel konzervatorijum

Velika staklena bašta, podignuta u viktorijanskom stilu, sa centralnom kupolom i dva krila, pokriva oko 550 kvm površine i pod svojim svodom čuva preko 1000 različitih tropskih, suptropskih i mediteranskih vrsta zeljastih i drvenastih biljaka, grupisanih geografski, po kontinentima i ekološki. U južnom krilu i pod centralnom kupolom raste raskošan i bujan, biljni svet tropskih kišnih šuma u okviru izložbene postavke Tropi u Beogradu i raznoliki svet vodenih biljaka u okviru postavke Vodene bašte.

Bogata kolekcija sukulentnih biljaka, svet pustinja, peska, kamena i sunca, neizmerne lepote i čudesnih metamorfoza raste u severnom krilu staklene bašte.[31]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „greenhouse”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  2. ^ Janick, J; Paris, HS; Parrish, DC (2007). „The Cucurbits of Mediterranean Antiquity: Identification of Taxa from Ancient Images and Descriptions”. Annals of Botany. 100 (7): 1441—1457. PMC 2759226  . PMID 17932073. doi:10.1093/aob/mcm242. 
  3. ^ Note:
    • Pliny the Elder with John Bostock and H. T. Riley, trans., Natural History (London, England: Henry G. Bohn, 1856), vol. 4, book 19, chapter 23: "Vegetables of a cartilaginous nature – cucumbers. Pepones.", ), Pliny (the Elder. The Natural History of Pliny. H. G. Bohn. str. 156. ISBN 9780598910783. 
    • The Roman poet Martial also briefly mentions greenhouses or cold frames in: Martial with Walter C. A. Ker, trans. Epigrams. London: William Heinemann. 1920. , vol. 2, book 8 (VIII ), no. 14 (XIV), p. 13.
  4. ^ rogue classicism: Roman Greenhouses? Cartilaginum generis extraque terram est cucumis mira voluptate Tiberio principi expetitus Nullo quippe non die contigit ei pensiles eorum hortos promoventibus in solem rotis olitoribus rursusque hibernis diebus intra specularium munimenta revocantibus
  5. ^ Yoon, Sang Jun; Woudstra, Jan (1. 1. 2007). „Advanced Horticultural Techniques in Korea: The Earliest Documented Greenhouses”. Garden History. 35 (1): 68—84. JSTOR 25472355. doi:10.2307/25472355. 
  6. ^ A Dictionary of Physics (6 ed.), Oxford University Press. 2009. ISBN 9780199233991.: "greenhouse effect"
  7. ^ A Dictionary of Chemistry (6 ed.), . John Daintith, Oxford University Press., ur. (2008). ISBN 9780199204632.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć): "greenhouse effect"
  8. ^ Wood, RW (1909). „Note on the theory of the greenhouse”. Philosophical Magazine. 17: 319—320. 
  9. ^ Shmaefsky, Brian (2004). Favorite demonstrations for college science: an NSTA Press journals collection. NSTA Press. str. 57. ISBN 978-0-87355-242-4. 
  10. ^ Sławomir Kurpaska (2014). „Energy Effects During Using the Glass with Different Properties in a Heated Greehouse” (PDF). Technical Sciences. 17 (4): 351—360. 
  11. ^ Reinau, E. (1927) Praktische Kohlensäuredüngung, Springer, Berlin
  12. ^ Brijer, C. J. (1959) "Een verlaten goudmijn: koolzuurbemesting". In: Mededelingenvan de DirectieTuinbouw. Ministerie van Landbouw en Visserij, Nederland. Vol. 22, pp. 670–674
  13. ^ Wittwer S. H. (1986). „Worldwide status and history of CO2 enrichment – an overview.”. Ur.: Enoch, H.Z.; Kimbal, B.A. Carbon dioxide enrichment of greenhouse crops. I: Status and CO2 Sources. Boca Raton, Fla.: CRC Press. Arhivirano iz originala 01. 07. 2022. g. Pristupljeno 02. 09. 2022. 
  14. ^ Wittwer, SH; Robb, WM (1964). „Carbon dioxide enrichment of greenhouse atmospheres for food crop production”. Economic Botany. 18: 34—56. S2CID 40257734. doi:10.1007/bf02904000. 
  15. ^ Stuhlfauth, T.; Fock, HP (1990). „Effect of whole season CO2 enrichment on the cultivation of a medicinal plant, Digitalis lanata”. Journal of Agronomy and Crop Science. 164 (3): 168—173. doi:10.1111/j.1439-037x.1990.tb00803.x. 
  16. ^ Stacey, Neil; Fox, James; Hildebrandt, Diane (20. 2. 2018). „Reduction in greenhouse water usage through inlet CO2 enrichment”. AIChE Journal. 64 (7): 2324—2328. doi:10.1002/aic.16120. 
  17. ^ „Products and Services, tomatoes”. Arhivirano iz originala 24. 6. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  18. ^ Buis, A (23. 4. 2014). „NASA Finds Drought May Take Toll on Congo Rainforest”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  19. ^ Buis, A (17. 1. 2013). „Study Finds Severe Climate Jeopardizing Amazon Forest”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  20. ^ Cook, BI; Ault, TR; Smerdon, J. E. (12. 2. 2015). „Unprecedented 21st century drought risk in the American Southwest and Central Plains”. Science Advances. 1 (1): e1400082. Bibcode:2015SciA....1E0082C. PMC 4644081  . PMID 26601131. doi:10.1126/sciadv.1400082. 
  21. ^ Marshall, Claire (5. 3. 2015). „Global flood toll to triple by 2030”. BBC. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  22. ^ Law, Beverly. „Carbon sequestration estimate in US increased – barring a drought”. www.eurekalert.org. AAAS. Pristupljeno 17. 5. 2015. 
  23. ^ Xiao, J; et al. (april 2011). „Assessing net ecosystem carbon exchange of U.S. terrestrial ecosystems by integrating eddy covariance flux measurements and satellite observations”. Agricultural and Forest Meteorology. 151 (1): 60—69. Bibcode:2011AgFM..151...60X. S2CID 5020848. doi:10.1016/j.agrformet.2010.09.002. 
  24. ^ Famiglietti, J; Rodell, M (14. 6. 2013). „Water in the Balance”. Environmental Science. 340 (6138): 1300—1301. Bibcode:2013Sci...340.1300F. PMID 23766323. S2CID 188474796. doi:10.1126/science.1236460. 
  25. ^ Freeman, Andrew (22. 5. 2015). „Weather Whiplash: Texas Goes From Extreme Drought to Floods in 3 Weeks”. Mashable.com. Pristupljeno 30. 5. 2015. 
  26. ^ Schwartz, John (27. 5. 2015). „Scientists Warn to Expect More Weather Extremes”. New York Times. Pristupljeno 30. 5. 2015. 
  27. ^ Soil fertility limits forests' capacity to absorb excess CO2, 18. 5. 2001 
  28. ^ Schlesinger, W.; Lichter, J. (24. 5. 2001). „Limited carbon storage in soil and litter of experimental forest plots under increased atmospheric CO2”. Nature. 411 (6836): 466—469. Bibcode:2001Natur.411..466S. PMID 11373676. S2CID 4391335. doi:10.1038/35078060. 
  29. ^ Phillips, R.; Meier, I.; et al. (2012). „Roots and fungi accelerate carbon and nitrogen cycling in forests exposed to elevated CO2”. Ecology Letters. 15 (9): 1042—1049. PMID 22776588. doi:10.1111/j.1461-0248.2012.01827.x. 
  30. ^ Catharine Richert (7. 10. 2009), „PlantsNeedCO2.org claims that carbon dioxide is not a pollutant and is good for the environment”, PolitiFact 
  31. ^ Staklena bašta botaničke bašte Jevremovac u Beogradu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Pristupljeno 7. 12. 2015.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Staklena bašta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стаклена_башта&oldid=27550669”