Stanislav Sosabovski
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Brigadni general Stanislav Franćišek Sosabovski (polj. Stanisław Franciszek Sosabowski; Stansislavov, 8. maj 1892 — London, 25. septembar 1967) je bio poljski general u Drugom svetskom ratu. učestvovao je u bici za Arnhem (Holandija) 1944. godine kao komandant poljske 1. samostalne padobranske brigade.
| Stanislav Sosabovski | |
|---|---|
 Stanislav Sosabovski | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. maj 1892. |
| Mesto rođenja | Stansislavov, Austrougarska |
| Datum smrti | 25. septembar 1967. (75 god.) |
| Mesto smrti | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Biografija uredi
Rane godine uredi
Stanislav Sosabovski je rođen 8. maja 1892. godine u Stansislavovu (Stanisławów), u porodici železničkog radnika. Završio je lokalnu gimnaziju i 1910. godine je upisao ekonomski fakultet na univerzitetu u Krakovu. Međutim, nakon smrti svog oca, zbog loše ekonomske situacije u kojoj se našla njegova porodica, Sosabovski je bio prinuđen da napusti studije i da se vrati u Stanislavov. Tamo je postao član Poljskih streljačkih udruženja (Polskie Drużyny Strzeleckie), polu-tajne poljske nacionalne izviđačke organizacije. Ubrzo je unapređen u vođu poljskih izviđačkih grupa u svojoj oblasti.
Prvi svetski rat uredi
Sosabovski je 1913. godine regrutovan u Austrougarsku vojsku. Nakon završene obuke unapređen je u kaplara u 58. pešadijskom puku. Po izbijanju Prvog svetskog rata prebačen je na Istočni front ka Ruskoj Imperiji gde je učestvovao u bitkama kod Žešova, Dukla prolaza i Gorlica. Zbog iskazane hrabrosti je više puta odlikovan i unapređen u čin poručnika. Godine 1915. je teško ranjen zbog čega je povučen sa linije fronta.
U novembru 1918. godine, nakon što je Poljska stekla nezavisnost Sosabovski se dobrovoljno prijavio u novoosnovanu poljsku armiju, ali je zbog rana koje još uvek nisu bile u postupnosti zacelile raspoređen na administrativne dužnosti. Postavljen je za štapskog oficira u Ministarstvu rata u Varšavi.
Posle Poljsko-boljševičkog rata Sosabovski je unapređen u majora i 1922. godine je započeo studije na višoj vojnoj školi u Varšavi. Po završetku školovanja dodeljen je poljskom generalštabu. Nakon unapređenja u potpukovnika konačno je dobio dužnost u borbenoj jedinici. Postavljen je za komandanta bataljona u 75. pešadijskom puku. Sledeće godine unapređen je u zamenika komandanta 3. podhalskog pešadijskog puka. Od 1930. godine bio je i profesor logistike u vojnoj školi.
1937. godine je unapređen u pukovnika i postavljen je za komandanta 9. pešadijskog puka Poljske legije stacioniranog u Zamošću. U januaru 1939. godine je postao komandant elitnog 21. pešadijskog puka „Deca Varšave“ stacioniranog u Varšavi.
Poljski odbrambeni rat uredi
Prema poljskom planu mobilizacije puk kojim je komandovao Sosabovski je bio pridodat 8. pešadijskoj diviziji pod komandom pukovnika Tadeuša Virva-Furgalskog (Tadeusz Wyrwa-Furgalski). Neposredno pred nemački napad na Poljsku njegova jedinica prebačena je iz garnizona u Varšavskoj tvrđavi u oblast Ćehanova (Ciechanów), gde je dodeljena strateškoj rezervi Modlinske armije.
2. septembra divizija je krenula u pravcu reke Mlave da bi se u rano jutro sledećeg dana sukobila sa neprijateljem u bici kod Mlave. Iako je 21. pešadijski puk uspeo da oslobodi Pžasniš (Przasnysz) i dosegne sekundarne ciljeve, ostatak divizije je bio opkoljen od strane Vermahta i uništen. Nakon uništenja divizije Sosabovski je naredio svojim ljudima da se povlače u pravcu Varšave.
8. septembra puk kojim je komandovao Sosabovski je stigao do tvrđave Modlin. Tu je započeta reorganizacija razbijene 8. pešadijske divizije ali je 21. pešadijski puk pridodat korpusu pod komandom generala Juliuša Zulaufa (Juliusz Zulauf). Posle nekoliko dana odbrambenih borbi korpus je upućen ka Varšavi gde je stigao 15. septembra.
Odmah po dolasku Sosabovski je dobio zadatak da brani rejon Grohov (Grochów) i istočno predgrađe Varšave Pragu. Na ovom pravcu je napadala nemačka 10. pešadijska divizija. Tokom opsade Varšave jedinice pod komandom Sosabovskog su bile brojčano i oružano nadjačane ali su uspele da odbrane svoje položaje. Kada je 16. septembra počeo opšti nemački napad na Pragu, poljski 21. pešadijski puk je uspeo da odbije napad nemačkog 23. pešadijskog puka nakon kojeg je usledio uspešan poljski protivnapad u kojem je ova nemačka jedinica razbijena.
Posle ovog uspeha Sosabovskom je poverena komanda nad svim poljskim jedinicama koje su branile rejon Grohov. Uprkos stalnim bombardovanjima i svakodnevnim nemačkim napadima Sosabovski je uspeo da zadrži ključne odbrambene tačke uz relativno male žrtve. 26. septembra 1939. godine, poljske jedinice pod komandom Sosabovskog su uspešno odbile i poslednji nemački napad ali je Varšava sledećeg dana kapitulirala. 29. septembra, neposredno pre nego što će poljske jedinice napustiti Varšavu i krenuti u zrobljeništvo, genral Juliuš Romel (Juliusz Rómmel) je odlikovao pukovnika Sosabovskog i celi 21. pešadijski puk medaljom za Virtuti Militari.
Francuska uredi
Nakon kapitulacije Poljske, Sosabovski je zarobljen i prebačen u logor u blizini Žirardova. Međutim, ubrzo je uspeo da pobegne i sakrio se pod lažnim imenom u Varšavi gde je postao član Poljskog pokreta otpora. Naređeno mu je da napusti Poljsku i da ode u Francusku kako bi preneo važne izveštaje o stanju u okupiranoj Poljskoj. Posle dugog putovanja kroz Mađarsku i Rumuniju, stigao je u Pariz gde ga je Poljska vlada u izgnanstvu postavila za pešadijskog komandanta u sastavu 4. pešadijske divizije.
U početku su francuske vlasti bile nevoljne da predaju preko potrebno naoružanje i opremu poljskim jedinicama. Zbog toga su vojnici pod komandom Sosabovskog bili prinuđeni da tokom obuke koriste oružje od pre Prvog svetskog rata. U aprilu 1940. godine divizija je prebačena u logor za obuku u mestu Partenu i konačno joj je predato odgovarajuće naoružanje koje je čekala još od januara, ali je već bilo prekasno da se divizija organizuje. Od preko 11.000 vojnika, samo je 3.150 dobilo naoružanje. Imajući u vidu ovu okolnost, komandant divizije, general Rudolf Drezer je naredio njeno povlačenje ka Atlantskoj obali. 19. juna 1940. godine Sosabovski je zajedno sa oko 6.000 vojnika stigao u La Palis, odakle su evakuisani u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Velika Britanija uredi
Nakon dolaska u London, Sosabovski se stavio na raspolaganje Poljskom generalštabu koji ga je postavio za komandanta 4. streljačke brigade koja će postati osnova za formiranje buduće 4. pešadijske divizije. Jedinica je prvobitno trebalo da bude formirana od Poljaka iz Kanade ali je uskoro postalo jasno da u Kanadi nema dovoljno Poljaka da bi se formirala čitava divizija.
Zbog toga je Sosabovski odlučio da svoju brigadu transformiše u padobrandsku brigadu, prvu te vrste u istoriji Poljske armije. Brigada je formirana od dobrovoljaca iz svih rodova Poljske armije. Sagrađen je kamp za obuku Largo haus i počela je obuka padobranaca. Čak je i sam Sosabovski u svojoj 49 godini života, prošao kompletnu obuku za padobrance i izveo je svoj prvi padobranski skok. Prema izjavama njegovih potčinjenih, Sosabovski je bio strog ali pošten komandant. Impulsivan i prek, Sosabovski nije trpeo suprotstavljanje. Ovakvo njegovo ponašanje omogućilo je formiranje prve Poljske padobranske brigade, ali je takođe u velikoj meri otežavalo komunikaciju sa njegovim pretpostavljenim.
U oktobru 1942. godine brigada je proglašena sposobnom za borbena dejstva i dobila je ime 1. samostalna padobranska brigada. S obzirom na to da je poljski generalštab planirao da upotrebi brigadu kao podršku opštenarodnom ustanku u Poljskoj, vojnici 1. poljske padobranske brigade trebalo je da budu prvi elementi Poljske armije u izgnanstvu koji će stupiti na tlo otadžbine. U skladu sa tim, nezvanični moto ove jedinice bio je: najkraćim putem (najkrótszą drogą).
U septembru 1943. godine general Frederik Brauning je predložio da Sosabovski reorganizuje svoju jedinicu u diviziju i da do punog sastava divizije izvrši popunu sa engleskim vojnicima. Komanda nad novom divizijom bila bi poverena Sosabovskom koji bi bio unapređen u čin generala. Međutim, Sosabovski je odbio ovaj predlog. Uprkos tome, 15. juna 1944. godine je unapređen u čin brigadnog generala.
Varšavski ustanak uredi
Početkom avgusta 1944. godine, do Velike Britanije su stigle vesti o ustanku u Varšavi. Brigada je bila spremna da izvrši desant na Varšavu kako bi pomogla svojim kolegama iz Domovinske armije, koji su vodili beznadežnu borbu protiv znatno nadmoćnijeg neprijatelja. Međutim, desant nije bilo moguće izvršiti zato što saveznički transportni avioni nisu imali dovoljan radijus dejstva, a let sa međusletanjem radi dopune goriva nije bilo moguće izvesti zato što su Sovjeti uskratili saveznicima korišćenje aerodroma na svojoj teritiroji. Nemoć da se pomogne svojim zemljacima koji su se borili u Varšavi poražavajuće je delovala na moral poljskih padobranaca što je dovelo jedinicu na granicu pobune. Britanski generalštab je zapretio da će razoružati brigadu ali je Sosabovski uspeo da zadrži kontrolu nad svojom jedinicom. Konačno, glavnokomandujući poljske armije Kazimir Sosnovski (Kazimierz Sosnkowski) je odlučio da brigadu stavi pod britansku komandu dok su planovi za njeno angažovanje u ustanku u Varšavi u potpunosti napušteni. Tek nakon rata general Sosabovski je saznao da je njegov sin Stanislav „Stašinek“ Sosabovski, bolničar i pripadnik Kediva (Kedyw), izgubio vid tokom borbi za vreme ustanka u Varšavi.
Bitka za Arnhem uredi
Poljska 1. samostalna padobranska brigada bila je uključena u sastav savezničkih jedinica koje su određene da učestvuju u Operaciji Market Garden. Zbog kritičnog nedostatka transportnih aviona, brigada je podeljena u nekoliko delova kako bi bila transportovana iz više puta. Mali deo brigade, zajedno sa Sosabovskim izvršio je 19. septembra desant u blizini Driela, dok je ostatak brigade izvršio desant tek 21. septembra i to u rejonu Gravea, gde je došao pod snažno dejstvo nemačke artiljerije. Artiljerija brigade je spuštena zajedno sa britanskom 1. vazdušno-desantnom divizijom dok je trebalo da haubice budu dopremljene morskim putem. Nepovoljne okolnosti i loša organizacija sprečile su da poljska jedinica bude efektivno upotrebljena. Tri puta su Poljaci pod komandom Sosabovskog pokušavali da pređu Rajnu ne bi li pomogli iscrplljenim pripadnicima britanske 1. vazdušno-desantne divizije da odbrane mostobran. Međutim, skela koja je prvobitno trebalo da bude upotrebljena za ovu operaciju je uništena zbog čega su Poljaci za prelazak preko reke koristili male gumene čamce. Uprkos svemu, preko 200 poljaka je uspelo da se prebaci na drugu obalu reke.
Iako se operacija nije razvijala po planu, Sosabovski je 24. septembra na sastanku štaba sugerisao da još uvek postoji mogućnost za uspeh operacije. Predložio je da poljska brigada zajedno sa jedinicama britanskog 30. korpusa izvrši sveopšti napad na nemačke položaje i pokuša da se probije preko Rajne. Njegov plan nije prihvaćen pa je tokom završen faze bitke 25. i 26. septembra Sosabovski poveo svoje ljudi ka jugu štiteći povlačenje ostataka 1. vazdušno-desantne divizije. Procenat poljskih gubitaka tokom bitke je bio izuzetno visok i u pojedinim slučajevima je dostizao i do 40%.
Posle bitke Sosabovski je na osnovu negativnog mišljenja generala Brauninga optužen kao glavni krivac za neuspeh Operacije Market Garden. Takođe je optužen i da je kritikovao feldmašrala Montgomerija zbog čega je poljski genralštab bio prinuđen da ga 27. decembra 1944. godine smeni sa mesta komandanta brigade. Postaljen je za komandanta gardijske jedinice, a 1948. godine je demobilisan.
U filmu Nedostižni most, lik Sosabovskog je tumačio američki glumac Džin Hekmen.
Posle rata uredi
Nedugo po završetku rata, Sosabovski je uspeo da dovede svoju ženu i sina u Veliku Britaniju. U septembru 1946. godine komunistička vlast u Poljskoj oduzela je Sosabovskom poljsko državljanstvo zbog čega je bio prinuđen da ostane u izgnanstvu. Kao i većina poljskih političara i oficira izgnanih iz komunističke Poljske, Sosabovski se nastanio u Velikoj Britaniji i našao je posao u zapadnom Londonu gde je i umro 25. septembra 1967. godine. Godine 1969. njegovi posmrtni ostaci prebačeni su na Povonzko (Powązki) groblje u Varšavi.
31. maja 2006. godine u Hagu, kraljica Beatris dodelila je odlikovanje 1. samostalnoj poljskoj padobranskoj brigadi. Komandant brigade, general-major Stanislav Sosabovski posmtrno je odlikovan ordenom bronzanog lava.
Dan kasnije, 1. juna održana je ceremonija u Drielu, gradu u kojem se borila poljska 1. samostalna padobranska brigada. Među govornicima na ceremoniji bio je i gradonačelnik distrikta Overbetuve, kao i unuk i praunuk Sosabovskog.
16. septembra 2006. godine, na proslavi 62. godišnjice Arhenske bitke britanski veterani su svečano otkrili spomenik generala Sosabovskog u mestu Driel.
Odlikovanja uredi
- Virtuti Militari
- Medalja Poljske obnove (Order Odrodzenia Polski)
- Krst nezavisnosti
- Poljski krst za borbenost
- Krst za zasluge (sa mačevima)
- Commander of the Order of the British Empire
- Odlikovanje Bronzani lav za hrabrost (Holandija)
Literatura uredi
- George F. Cholewczynski. Poles Apart. Sarpedon Publishers. 1993. ISBN 978-1-85367-165-4.
- George F. Cholewczynski. De Polen van Driel. Uitgeverij Lunet. 1990. ISBN 978-90-71743-10-8.
- Stanislaw Sosabowski. Freely I served. Battery Press Inc. 1982. ISBN 978-0-89839-061-2.
- Juliusz L Englert and Krzysztof Barbarski. General Sosabowski/Major Sosabowski. Caldra House. 1996. ISBN 978-0-85065-224-6.
Spoljašnje veze uredi
- Istorija porodice Sosabovski Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. avgust 2006) (jezik: engleski), (jezik: poljski)
- Operacija Market Garden (jezik: engleski)
- Biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2023) (jezik: engleski)
- Biografija (jezik: poljski)
