Stopa smrtnosti

Stopa smrtnosti ili stopa mortaliteta^[1] je mera broja smrtnih slučajeva (uopšte ili zbog određenog uzroka) unutar određene populacije, u razmeri sa njenom veličinom, u jedinici vremena.

Obično se izražava u jedinicama smrti na 1000 jedinki godišnje; prema tome, stopa smrtnosti od 9,5 (od 1.000) u populaciji od 1.000 bi značila 9,5 smrtnih slučajeva godišnje u toj celoj populaciji ili 0,95 % od ukupnog broja. Ona se razlikuje od morbidnosti koja je ili prevalenca ili incidenca bolesti,^[2] i od stope incidence (broj novonastalih slučajeva bolesti u jedinici vremena).

U opštem obliku, stopa smrtnosti se računa obrascom:

$d/p*10^{n}$

u kom d predstavlja broj smrtnih slučajeva koji su se dogodili u datom vremenskom periodu, a p predstavlja veličinu populacije u kojoj su se isti dogodili.

Statistika smrtnosti uredi

Svetske istorijske i predviđene stope smrtnosti (1950—2050) UN, srednja varijanta, 2012 rev.^[3]
Godine	SS	Godine	SS
1950—1955	19,1	2000—2005	8,4
1955—1960	17,3	2005—2010	8,1
1960—1965	16,2	2010—2015	8,1
1965—1970	12,9	2015—2020	8,1
1970—1975	11,6	2020—2025	8,1
1975—1980	10,6	2025—2030	8,3
1980—1985	10,0	2030—2035	8,6
1985—1990	9,4	2035—2040	9,0
1990—1995	9,1	2040—2045	9,4
1995—2000	8,8	2045—2050	9,7

Deset zemalja sa najvećom stopom smrtnosti prema procenama Svetske knjige činjenica iz 2016. godine su:^[4]

Rank	Country	Stopa smrtnosti (godišnje smrti/1.000 osoba)
1	Lesoto	14,9
2	Bugarska	14,5
3	Litvanija	14,5
4	Ukrajina	14,4
5	Letonija	14,4
6	Gvineja Bisao	14,1
7	Čad	14,0
8	Afganistan	13,7
9	Srbija	13,6
10	Rusija	13,6

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, deset vodećih uzroka smrti u 2015. godini (rangiranih po smrtnosti na 100.000 stanovnika) bili su:^[5]

ishemijska bolest srca (119 na 100.000 stanovnika)
moždani udar (85 na 100.000 stanovnika)
infekcije donjih disajnih puteva (43 na 100.000 stanovnika)
hronična opstruktivna bolest pluća (43 na 100.000 stanovnika)
rakovi dušnika, bronhija ili pluća (23 na 100.000 stanovnika)
šećerna bolest (22 na 100.000 stanovnika)
Alchajmerova bolest i druge demencije (21 na 100.000 stanovnika)
dijarejalne bolesti (19 na 100.000 stanovnika)
tuberkuloza (19 na 100.000 stanovnika)
saobraćajne nezgode (10 na 100,000 stanovnika)

Uzroci smrti se razlikuju između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

Prema Žanu Cigleru (specijalnom izvestitelju Ujedinjenih nacija o pravu na hranu za period od 2000. do marta 2008), smrtnost zbog neuhranjenosti predstavljala je 58 % ukupnog mortaliteta u 2006. godini: „U svetu, oko 62 miliona ljudi, sa kombinovanim svim uzrocima smrti, umire svake godine. U 2006. godini, više od 36 miliona umrlo je od gladi ili bolesti zbog nedostatka mikronutrijenata”.^[6]

Od približno 150.000 ljudi koji umiru svaki dan širom sveta, oko dve trećine (100.000) umire od uzroka koji su povezani sa starenjem.^[7] U industrijalizovanim zemljama, proporcija je mnogo veća, dostižući 90 %.^[7]

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Porta, M, ur. (2014). „Death rate”. A Dictionary of Epidemiology (5th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 69. ISBN 978-0-19-939005-2.
^ Porta, M, ur. (2014). „Morbidity rate”. A Dictionary of Epidemiology (5th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 189. ISBN 978-0-19-939005-2.
^ „UNdata – record view – Crude death rate (deaths per 1,000 population)”. data.un.org.
^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Arhivirano iz originala 28. 02. 2018. g. Pristupljeno 19. 05. 2019.
^ „Top 10 causes of death”. World Health Organization.
^ Jean Ziegler, L'Empire de la honte, Fayard. 2007. ISBN 978-2-253-12115-2. str. 130.
^ ^a ^b Aubrey D.N.J, de Grey (2007). „Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations” (PDF). Studies in Ethics, Law, and Technology. 1 (1, Article 5). CiteSeerX 10.1.1.395.745  . doi:10.2202/1941-6008.1011. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2011.

Izvori uredi

Crude death rate (per 1,000 population) based on World Population Prospects The 2008 Revision, United Nations. Retrieved 22 June 2010
Rank Order — Death rate Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. februar 2018) in CIA World Factbook
Mortality Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2014) in The Medical Dictionary, Medterms. Retrieved 22 June 2010
„WISQARS Leading Causes of Death Reports, 1999—2007”, US Centers for Disease Control Retrieved 22 June 2010
Edmond Halley, An Estimate of the Degrees of the Mortality of Mankind (1693)

Spoljašnje veze uredi

[Porta-2014-death-rate-1] Porta, M, ur. (2014). „Death rate”. A Dictionary of Epidemiology (5th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 69. ISBN 978-0-19-939005-2.

[Porta-2014-morbidity-rate-2] Porta, M, ur. (2014). „Morbidity rate”. A Dictionary of Epidemiology (5th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 189. ISBN 978-0-19-939005-2.

[3] „UNdata – record view – Crude death rate (deaths per 1,000 population)”. data.un.org.

[4] „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Arhivirano iz originala 28. 02. 2018. g. Pristupljeno 19. 05. 2019.

[5] „Top 10 causes of death”. World Health Organization.

[Ziegler-6] Jean Ziegler, L'Empire de la honte, Fayard. 2007. ISBN 978-2-253-12115-2. str. 130.

[doi10.2202/1941-6008.1011-7] Aubrey D.N.J, de Grey (2007). „Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations” (PDF). Studies in Ethics, Law, and Technology. 1 (1, Article 5). CiteSeerX 10.1.1.395.745  . doi:10.2202/1941-6008.1011. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]