Sukob u Kabašu

Sukob u Kabašu predstavlja borbena dejstva Vojske Jugoslavije usmerena na zauzimanje uporišta specijalaca OVK u selu Kabaš, opština Prizren, 17. marta 1999. godine. To je bila jedna od mnogih antiterorističkih akcija koje je srpska vojska i policija izvela tokom rata na Kosovu.

Sukob u Kabašu
Deo rata na Kosovu i Metohiji
Vreme 17. mart 1999. Mesto Kabaš, Prizren, Srbija, SRJ Ishod odlučujuća pobeda snaga VJ
Sukobljene strane
Vojska Jugoslavije	Oslobodilačka vojska Kosova
Komandanti i vođe
Božidar Delić Stojan Konjikovac	nepoznato
Jačina
50 vojnika	20 terorista
Žrtve i gubici
1 poginuli vojnik	9 poginulih

Pozadina

Selo Kabaš, koje se nalazi istočno od puta Prizren - Suva Reka na oko 1000 metara nadmorske visine, pred agresiju NATO bilo je pretvoreno u jako i po mišljenju terorista neosvojivo uporište. Teroristi su se u Kabašu osećali sigurno zbog položaja ovog sela. Naime, do Kabaša koji liči na orlovsko gnezdo smešteno kao na nekom bedemu, stiže se isključivo terenskim vozilom putem od Koriše. Selo je okruženo visokim planinama. Nalazi se na levoj i desnoj strani kanjona kroz koji teče potok iz koga je izuzetno teško izaći gore u selo.

S obzirom da su se teroristi u Kabašu izuzetno dobro utvrdili i minirali prilazni put, bilo je izuzetno teško i maksimalno rizično napasti ih iz pravca Koriše. Zato je komanda 549. motorizovane brigade odlučila da vojska priđe Kabašu sa terena sa kojeg ih teroristi sigurno ne očekuju. Zbog toga je 16. marta 1999. godine deo snaga prebačen na Brezovicu, a odatle u srpska sela Jažince i Sevce. Meštani su pre početka marša vojnicima podelili cigarete, džak vunenih čarapa, sokove, sir sa Šar-planine.

Marš ka Kabašu

Oko 23.00 časa 16. marta jedinica koju predvodi potpukovnik Stojan Konjikovac krenula je sa vodičima u noćni marš iz sela Jažince i Sevce ka vrhovima Tromeđa na 1934 m nadmorske visine i Mravinac na 1500 m nadmorske visine. Trebalo je po dubokom snegu i izuzetno hladnom vremenu, brzim maršem, sa punom borbenom opremom, preći put od 12 kilometara i doći teroristima iza leđa. Sve je zavejano. Na tom terenu nema nikakvog puta. Leti ima samo staza za lovce.

Vojnici na sebi imaju opremu tešku 25 kg - dva borbena kompleta municije, bombe, oružje, hranu, vodu, zolje. Pod težinom opreme gaze sneg dubine jednog metra, savlađujući veliki uspon. Gotovo vertikalno treba da se popnu sa 1037 na 1934 metra nadmorske visine. Maršuje se visokoplaninskim stenovitim terenom pošumljenim niskom makijom. Sneg koji veje sa usponom postaje sve dublji. Duva ledeni vetar dok se pod velikim naporom vojnici znoje i usporeno dišu. Promrzli su i iscrpljeni, a tek ih čeka borba. Maršuje se u besprekornoj tišini. Borci su fizički veoma dobro pripremljeni što im je i omogućilo da se teroristima privuku sa terena odakle oni nisu ni sanjali da će doći.

Kako je sneg zatrpao sve staze kolona ide šumom i uvalama. Toliko je strmo da je nagib terena čak 45 stepeni. Idu jedan iza drugog da bi se olakšalo kretanje kroz sneg. Povremeno zastaju radi prikupljanja kolone i orijentisanja. Oko 07.30 časova, posle devet sati gotovo nemogućeg marša, izlaze na vrh planine. Sa prevoja se spuštaju nešto niže. Kolona se deli na dva dela da bi se napravio levi i desni obuhvat. Tada drugi deo jedinice kreće iz kasarne. Nisu krenuli ranije da teroristi ne bi otkrili akciju. Teroristi su u obruču. Vojska iz kasarne se penje prema njima a snage koje su noćnim maršem izbile na planinu spuštaju se prema uporištu terorista koji uočavaju pokret vojnih vozila i kreću u izvlačenje prema Žar planini.

Likvidacija terorista

Komandant 549. motorizovane brigade, pukovnik Božidar Delić, koji predvodi snage iz kasarne, obaveštava potpukovnika Konjikovca da se teroristi izvlače. Konjikovac razvlači snage radi posedanja linije blokade. U tom trenutku dolazi do kontakta sa grupom terorista u crnim uniformama. Vojska je samo nekoliko minuta pre terorista izbila na položaje koji nadvisuju njihove. Jedni od drugih su udaljeni samo desetak metara. Počinje međusobna borba. Vojnici su precizniji i tuku žešćom vatrom. Teroristi se povlače nazad. Potpukovnik Konjikovac mora još da razvuče snage da bi sprečio bekstvo terorista i zbog toga se povećava međusobna razdaljina vojnika na 25 metara. Borci zauzimaju položaje i maskiraju se.

Ubrzo nailazi nova grupa terorista. U tom trenutku potpukovnik Konjikovac, koji je prethodno imao bogato ratno iskustvo sa Kosova, iz okreta i iz veoma nepovoljnog položaja otvara vatru na teroristu koji je zapucao i likvidira ga. Konjikovac i dva vojnika u njegovoj blizini nisu povređena zahvaljujući munjevitoj reakciji potpukovnika VJ, kasnije najmlađeg pukovnika u istoriji VJ. U grupi sa ubijenim teroristom likvidirani su i devojka u crnoj uniformi i jedan mudžahedin. Nakon toga, teroristi se povlače ka Kabašu i praveći manevar pokušavaju da se izvuku preko brda Brešta. Ali nailaze na borce pukovnika Delića koji su ih zaustavili i likvidirali 6 terorista.

Od snajperskog metka poginuo je vojnik Vladimir Marković (1979) iz Jagodine. Vojnici su nastavili stezanje obruča uz česte sukobe sa grupama terorista. Ubrzo jedinica ovladava kompletnim prostorom Kabaša u kome su pronađeni poljski kreveti, šatori, vreće za spavanje, municija, lekovi, medicinska oprema, uniforme, dokumentacija. Izvanrednom akcijom teroristi su uhvaćeni u obruč i likvidirani. Malo njih se izvuklo.

Zanimljivosti

• Marš ka Kabašu je bio najteži marš srpskih snaga bezbednosti tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998-1999. godine, pri čemu su vojnici, posle devet sati izuzetno napornog uspona na temperaturi ispod nule, probijajući se kroz snežnu vejavicu, prevalili 12 km i odmah, bez predaha, ušli u borbu u kojoj su visoko profesionalno i efikasno izvršili najtežu akciju - razbijanje elitnog terorističkog odreda.
• Kabaš je poznat po zločinu koji su meštani tog sela počinili nad srpskom vojskom tokom Albanske golgote u Prvom svetskom ratu. Albanci su primili na noćenje majora sa 60 vojnika koji se povlačio ka Albaniji. Mada su imali dogovor sa majorom, Albanci su njega i njegove vojnike na prevaru zaklali i sahranili u masovnu grobnicu. Zločin je otkriven tek 1920-ih godina 20. veka.

Izvori

• Milovan Drecun, Drugi Kosovski boj