Отворите главни мени

Сува Река (алб. Suharekë или Suhareka, или Therandë или Theranda) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.422 становника.[a]

Сува Река
Suva Reka Mosque 2009.jpg
Џамија у Сувој Реци
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаСува Река
Становништво
Становништво
 — 2011.10.422
Географске карактеристике
Координате42°21′44″ СГШ; 20°49′54″ ИГД / 42.362222° СГШ; 20.831753° ИГД / 42.362222; 20.831753Координате: 42°21′44″ СГШ; 20°49′54″ ИГД / 42.362222° СГШ; 20.831753° ИГД / 42.362222; 20.831753
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина400 m
Сува Река на мапи Србије
Сува Река
Сува Река
Сува Река на мапи Србије
Регистарска ознакаPZ

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сува Река површине 1921 ha. Сам град је смештен на магистралном путу ПриштинаПризрен, на пола пута између Штимља и самог Призрена.

ИсторијаУреди

 
Сува Река 1903. године

Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.

У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.

Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.

У непосредној близини града се налазе:

ДемографијаУреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Суву Реку.

Етнички састав према попису из 1961.[1]
Албанци
  
2.070 76,4 %
Срби
  
549 20,3 %
Црногорци
  
46 1,7 %
Укупно: 2.708
Етнички састав према попису из 1981.[2]
Албанци
  
5.940 89,3 %
Срби
  
570 8,6 %
Роми
  
55 0,8 %
Укупно: 6.653
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Албанци
  
10.272 98,6 %
Ашкалије
  
112 1,1 %
Укупно: 10.422

Број становника на пописима:

 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.715
1953. 2.120
1961. 2.708
1971. 4.148
1981. 6.653
1991. 10.497

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  2. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди