Sukulenti

Sukulenti ili sočnice predstavljaju grupu biljaka čija je zajednička karakteristika da imaju mesnate i sočne listove ili stablo, a ređe i koren. U svojim sočnim delovima biljke iz ove grupe mogu sakupiti veliku rezervu vode, koju u sušnom periodu štedljivo koriste u procesima transpiracije i asimilacije. Na taj način ove biljke su prilagođene životu u suvim područjima (stepe, polupustinje i pustinje), odnosno na suvim staništima. S obzirom na suva staništa na kojima rastu i način na koji se ove biljke takvim staništima prilagođavaju, pripadaju grupi hemikserofita.

Na preseku lista aloje vidi se kako sukulentne biljke skladište vodu u svojim sočnim delovima

Poprečni presek listova sansevierije (Sansevieria)

Ferocactus recurvus - listovi su metamorfizirali u trnove, a funkciju vršenja fotosinteze preuzelo je zadebljalo stablo koje i samo, svojim loptastim oblikom, doprinosi smanjenju gubitka vode

Pojam sukulent potiče od latinske reči suculentus, što znači sočan.

Osnovne osobine sukulentnih biljaka

Glavne osobine, koje izdvajaju sukulent od ostalih biljaka su:

1. Skoro svi sukulenti imaju ekstenzivan, vrlo plitak korenov sistem, prilagođen apsorpciji velike količine vode posle sasvim malih padavina.
2. Većina sukulenata koristi svoju uskladištenu vodu da nastavi metabolizam i kada nema raspoložive vode u tlu, odnosno mogu rasti i tokom sušne sezone.
3. Mnogi sukulenti odlikuju se i specifičnom varijantom fotosinteze pod nazivom CAM fotosinteza (Crassulacean acid metabolism), što im omogućava do deset puta efikasniju potrošnju vode u odnosu na druge biljke.

Delovi biljke u kojima se čuva voda izgrađeni su od parenhima za magaciniranje vode, pa su im tkiva mesnata i sočna. Za stabla sukulenata karakteristična je drastična redukcija lisne površine i metamorfoza lista u trn, a funkciju vršenja fotosinteze kod ovakvih biljaka preuzima stablo. Redukcijom lisne površine drastično redukovana i transpiracija, a ovakva građa označava se kao kaktusolika. Turgor (ćelijski pritisak) je u ćelijama gotovo konstantan, bez osmoregulacije, čemu doprinose dimenzije i oblik ćelija koje su sitne i loptaste.

Podela

Sukulenti ili sočnice obično se dele na one sa mesnatim listovima i one sa mesnatim stablom, dok su sukulenti sa mesnatim korenom ređi.

• Prvoj grupi, sukulentima sa mesnatim lišćem, pripadaju između ostalih žednjak (Sedum acre), debela koka (Hylotelephium spectabile), zatim vrste iz roda čuvarkuća (Sempervivum), aloja (Aloe), agava (Agave) i druge.
• Drugoj grupin, sukulentima sa mesnatim stablom pripadaju kaktusi, sa ograncima sličnima debelim mesnatim listovima, dok su im listovi reducirani ili preobraženi u trnove. Neke vrste, kakav je na primer divovski kaktus (Carnegiea gigantea), mogu porasti i do dvadeset metara i u svom stablu, tokom kišnog perioda, sakupiti ogromnu količinu vode, i do 90% biljne mase, tako da pri dugotrajnoj suši mogu bez štete potrošiti do 70% sakupljene vode.

Neki rodovi u okviru kojih se javljaju sukulentne vrste

Više od 25 biljnih porodica sadrže bar jednu sukulentnu vrstu. Neke od njih su:

Porodica Agavaceae:

• Agave (Agave), rod u okviru koga sve vrste pripadaju grupi sukulenata.
• Juke (Yucca), neke vrste su sukulenti, a drge se prilagođavaju životu u aridnoj klimi na druge načine. Tako na primer vrsta Yucca elata, koja ne spada u grupu sukulenata, ima tanke listove i dubok koren.
• Aloje (Aloe), tipični predstavnici sukulentnih biljaka.

Porodica Bromeliaceae:

• Dukije (Dyckia), još jedan rod tipičnih sukulenata.

Porodica Cactaceae (kaktusi): Uobičajeno je mišljenje da su svi kaktusi sukulenti, što je u najvećem broju slučajeva tačno, ali i među njima postoje rodovi koji su izuzeci. Na primer, vrste iz roda Pereskia su drvenasto grmlje i drveće čiji listovi, iako izgledaju sočni, tokom sušne sezone otpadaju kako bi se smanjila transpiracija.

Porodica Euphorbiaceae(mlečike) Ova velika porodica obuhvata 240 rodova sa oko 6000 vrsta, od zeljastih i drvenastih vrsta do tipičnih sukulenata i mnogo vrsta između koje imaju blago sočne stabljike i teško ih je sa sigurnošću svrstati.

Porodica Apocynaceae (zimzeleni): Još jedna velika porodica, sa više od 2000 vrsta među kojima je veliki broj sukulenata.

Porodica Aizoaceae: Skoro sve vrste u ovoj porodici pripadaju grupi verovatno najpoznatiji među njima je živi kamen (Lithops)

Porodica Fouquieriaceae: Mala porodica, sa svega 11 vrsta koje su sve sukulenti. Najpoznatiji među njima je okotiljo (Fouquieriaceae).

Porodica Orchidaceae (orhideje): Iako mnogi kolekcionari skoro u potpunosti ignorišu ovu porodicu, ona obuhvata mnoge sukulentne vrste.

Porodica Crassulaceae (tustike): Još jedna porodica tipičnih sukulenata, među kojima je verovatno najpoznatiji rod čuvarkuća (Sempervivum).

Porodica Burseraceae: Obuhvata mnoge sukulentne vrste, ali i veliki broj onih koje to nisu. Tipični predstavnici sukulenata u ovoj porodici su rodovi Bursera, Boswellia, i Commiphora.

• Primeri rodova i vrsta biljaka iz grupe sukulenata
• 
  Agava (Agave) na prirodnom staništu (Agavaceae)
• 
  Aloja (Aloe) iz kolekcije Botaničke bašte Jevremovac (Agavaceae)
• 
  Vrsta Anacampseros subnuda (Anacampserotaceae) na prirodnom staništu
• 
  Avonia papyracea (Anacampserotaceae)
• 
  Astroloba corrugata (Asphodelaceae)
• 
  Rod Gasteria (Asphodeloideae)
• 
  Različite vrste roda Haworthia (Asphodeloideae)
• 
  Bowiea volubilis (Asparagaceae)
• 
  Poznata i malo zahtevna sansevieria - Sansevieria trifasciata (Asparagaceae)
• 
  Rod Brighamia (Campanulaceae)
• 
  Rod Crassula (Crassulaceae)
• 
  Rodovi Echeveria i Dudleya (Crassulaceae)
• 
  različite vrste kalanhoja - Kalanchoe (Crassulaceae)
• 
  Sedum acre, jedna od suzkulentnih vrsta autohtonih na teritoriji Srbije (Crassulaceae)
• 
  Čuvarkuća - Sempervivum tectorum je još jedna sukulentna vrsta autohtona na staništima u Srbiji (Crassulaceae)
• 
  Rod Faucaria (Aizoaceae)
• 
  Okotiljo kaktus - Fouquieria splendens (Fouquieriaceae)
• 
  Huernia zebrina (Apocynaceae)
• 
  Vrste iѕ roda Stapelia (Apocynaceae)
• 
  Deo kolekcije različitih vrsta kaktusa (Cactaceae)

Sukulenti na prirodnim staništima u Srbiji

Godine 2003. pokrenuta je dugoročna akcija sa ciljem da se napravi mapa rasprostranjenosti sukulentnih biljaka koje rastu u Srbiji, poradi na njihovoj identifikaciji i oformi nekoliko referentnih zbirki autentičnih primeraka ove flore sa mapiranih staništa za potrebe kasnijeg proučavanja i eventualnog vraćanja u prirodu. Istraživanje je usmereno u prvom redu na biljke iz rodova žednjaka (Sedum) i čuvarkuća (Sempervivum) u porodici Crassulaceae, kao i na vrste iz porodice kamenjarki (Saxifragaceae), koje neki kolekcionari takođe svrstavaju u svoje kolekcije. Prva ekspedicija organizovana je avgusta 2003. godine, a cilj je bila Suva planina jugoistočno od Niša, odnosno njen najviši vrh Trem, visok 1810 m, a kasnijim terenskim istraživanjima obuhvaćena je i Beljanica.

Popularna kultura

Deo kolekcije sukulenata u stakleniku Botaničke bašte Jevremovac u Beogradu

Sukulenti su veoma neobična grupa biljaka zbog brojnih metamorfoza organa, nastalih usled prilagođavanja ekstremnim uslovima staništa. Zato su veoma popularni i većina botaničkih bašta u svetu poseduje bogate kolekcije kaktusa i sukulenata u širem smislu. Takav slučaj je i sa najvećom i najstarijom u Srbiji Botaničkom baštom Jevremovac.

Uzgoj sukulenata veoma je popularan i među uzgajivačima i ljubiteljima saksijskih biljaka, pa se širom sveta osnivaju različita udruženja uzgajivača sukulenata. U Srbiji je jedno od najstarijih ovakvih udruženja Društvo kaktusara Srbije, osnovano davne 1994. godine kao Društvo kaktusara Jugoslavije.

Literatura

• Matić, Ankica; Matić, Milan (2005). Kaktusi i ostale sočnice. Beograd. COBISS.SR 512382383
• Zelenko, Ljerka (1984). Cvijeće u kući. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 22410247
• Kojić, Momčilo; Pekić, Sofija; Dajić, Zora (2004). Botanika. Beograd: Draganić. ISBN 978-86-441-0571-8. COBISS.SR 119216140

Spoljašnje veze

• Salkić, Behija. „Kako uzgojiti zdravog sukulenta?”. Biologija. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
• Micić, Maja (10. 10. 2012). „Neobičan hobi - čuvanje kaktusa”. Južne vesti. Pristupljeno 7. 8. 2017.