Википедија

Sunce iz Vergine

шеснаестокраки симбол

Sunce iz Vergine (grč. Ήλιος της Βεργίνας), poznato i kao Zvezda iz Vergine, šesnaestokraki simbol koji je 1977. godine pronašao grčki arheolog Manolis Andronikos u Vergini na severu Grčke. Otkrivene su četiri grobne komore sa netaknutim grobnicama. Još tri su pronađene tokom 1980-ih. Osim grobnice Filipa II Makedonskog, Andronikos je verovao da je pronašao i grobnicu Aleksandra IV, sina Aleksandra Velikog i Roksane; u šta veruju i mnogi drugi arheolozi. Pronađen je mermerni sarkofag i kovčeg (larnaks) od 24-karatnog zlata težak 11 kg, a na poklopcu ovog kovčega nalazi se „Sunce Vergine“, simbol koji je postao znak grčke Makedonije.

Sunce iz Vergine

Sunce iz Vergine je postalo kontroverzno kada ga je novoosnovana država Republika Makedonija 1991. godine uzela za simbol na svojoj državnoj zastavi. Makedonija je 1995. godine, uz veliki pritisak Grčke, morala da promeni izgled zastave.[1]

Istorija uredi

Simbolika Sunca Vergine je predmet izučavanja akademika, arheologa i istoričara, kao i raznih tumačenja. Značenje simbola nije u potpunosti jasno. Arheolozi se ne slažu o tome da li je to simbol Makedonije, amblem Argejske dinastije, religiozni simbol koji predstavlja dvanaest bogova sa Olimpa, a neki tvrde da je jednostavno ukras. Manolis Andronikos je bio uveren da je veliki tumul (Μεγάλη Τούμπα) u stvari maouzolej makedonskih kraljeva i da je simbol njihov, Evgenij Borza je istakao da je „zvezda” često prisutna u drevnomakedonskoj umetnosti.[2]

Džon Pol Adams je skrenuo pažnju na stalnu upotrebu „zvezde” kao dekorativnog elementa u grčkoj umetnosti, ali da se ne može definitivno reći da li je ona bila „kraljevski” simbol Makedonije ili „nacionalni”.[3]

Postoji nekoliko slučaja gde su prikazani atinski hopliti koji nose na štitu šesnaestokraki simbol.[4]

Započeta su arheološka iskopavanja na čelu sa grčkim arheologom Andronikosom u gradiću Vergina. Nakon tronedeljnog iskopavanja 1977. godine otkrio je četiri grobne komore sa netaknutim grobnicama. Još tri su pronađene tokom 1980-ih. Osim grobnice Filipa II Makedonskog, Andronikos je verovao da je pronašao i grobnicu Aleksandra IV, sina Aleksandra Velikog i Roksane; u šta veruju i mnogi drugi arheolozi.[5]

Druga, jednostavnija grobnica broj I sa dve prostorije, je verovatno grobnica Filipa II Makedonskog.[6] U njoj je pronađen mermerni sarkofag i kovčeg (larnaks) od 24-karatnog zlata težak 11 kg, u kojem su bile kosti preminulih i pozlaćenih 313 hrastovih listova i 68 žireva teških 717 grama. Na poklopcu ovog kovčega nalazi se „Sunce Vergine“, simbol koji je postao znak grčke Makedonije.

Republika Makedonija se 1991. godine odvojila od Jugoslavije, na svojoj zastavi je izabrala simbol Sunca Vergine ili Zvezda iz Kutleša sa crvenom pozadinom.[a] Taj potez je izazvao oštru reakciju zvanične Grčke i cele javnosti u državi, jer je već koristila simbol za svoj region Makedoniju i smatra je svojom baštinom. Grčka je odgovorila tako što je simbol Sunca iz Vergine ubacila u gotovo sve svoje institucije. Dodato je na kovanicu od 100 drahmi početkom 1992. godine i pojavilo se na policijskim uniformama u Atini. TV kanal „Makedonija”, sa sedištem u Solunu je zamenio svoj logo, a banka Makedonije i Trakije je prihvatila kao svoj simbol.[7] U februaru 1993. grčki parlament je usvojio rezoluciju o proglašenju Sunca Vergine za zvanični nacionalni simbol.[8] U julu 1995. godine, Grčka je poslala zahtev Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (VIPO) da ima ekskluzivna prava na intelektualnu svojinu za simbol.[9] Spor je delimično rešen oktobra 1995. godine u kompromisu koji je predložen od strane Ujedinjenih nacija. Simbol je uklonjen sa zastave Republike Makedonije u sklopu sporazuma kojim su uspostavljeni diplomatski i ekonomski odnosi između Republike Makedonije i Grčke. Nakon toga Republika Makedonija je promenila izgled zastave, a Grčka je ukinula trgovinski embargo.[1]

Upotreba uredi

Sunce Vergine na plavoj pozadini se najčešće koristi kao nezvanična zastava tri grčke periferije Zapadne, Središnje i Istočne Makedonije. Takođe se koristi od strane organizacija iz makedonske dijaspore, kao što su pan-makedonske asocijacije u SAD i Australiji,[10][11][12] kao i veliki broj komercijalnih preduzeća.

Mnogi gradovi i institucije u Republici Severnoj Makedoniji koriste ovaj simbol na zastavama i grbovima, poput Makedonske Kamenice, nekadašnje opštine Drugovo i selo Pustec u Albaniji sa većinskim makedonskim stanovništvom.

Galerija uredi

Napomene uredi

  1. ^ U Republici Makedoniji gradić Vergina se naziva Kutleš, a simbol Zvezda iz Kutleša ili Sunce iz Kutleša.

Reference uredi

  1. ^ a b Wood, Michael C., Participation of Former Yugoslav States in the United Nations and Multilateral Treaties, "Max Planck Yearbook of United Nations Law" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2014), Vol. 1, 1997, p. 240.
  2. ^ W. Lindsay Adams and Eugene N. Borza, eds. Philip II, Alexander the Great and the Macedonian Heritage, p. 82. University Press of America, 1982
  3. ^ Adams, J.P. The Larnakes from Tomb II at Vergina. Archaeological News. 12:1—7
  4. ^ „Argeads and the Vergina Sun”. matia.gr. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  5. ^ Borza 1990, str. 260.
  6. ^ Neki naučnici tvrde da je muškarac u ovoj grobnici u stvari Filip III Aridej, a ne njegov otac Filip II.
  7. ^ "Macedonia Redux", Eugene N. Borza, in The Eye Expanded: life and the arts in Greco-Roman Antiquity, ed. Frances B Tichener & Richard F. Moorton. . University of California Press. 1999. ISBN 978-0-520-21029-5. 
  8. ^ The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World, Loring M. Danforth. . Princeton University Press. 1997. ISBN 978-0-691-04357-9. 
  9. ^ "Greece petitions for int'l rights to Vergina Star", ANA, 31. 7. 1995. (језик: енглески) 19. 12. 2011.
  10. ^ „Pan-Macedonian Association USA”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2017. г. Приступљено 25. 10. 2008. 
  11. ^ „History of Macedonia”. Pan-Macedonian Network. Приступљено 25. 10. 2008. 
  12. ^ „Pan Macedonian Association of Melbourne and Victoria”. Приступљено 25. 10. 2008. 

Литература uredi

  • Philip II, Alexander the Great and the Macedonian Heritage, ed. W. Lindsay Adams and Eugene N. Borza. University Press of America. 1982. ISBN 978-0-8191-2448-7.
  • The Larnakes from Tomb II at Vergina. Archaeological News. John Paul Adams
  • Borza, Eugene N. University Press (1990). In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon. Princeton. ISBN 978-0-691-05549-7. 
  • Macedonia: The Politics of Identity and Difference, Jane K. Cowan. . Pluto Press. 2000. ISBN 978-0-7453-1589-8. 
  • Macedonia and Greece: The Struggle to Define a New Balkan Nation, McFarland & Company. 1997. ISBN 978-0-7864-0228-1.
  • Schell, Dorothea. "Der Stern von Vergina als nationales Symbol in Griechenland". In R. W. Brednich and H. Schmitt, Münster; et al. Symbole: Zur Bedeutung der Zeichen in der Kultur. pp. 298–307. 1997. ISBN 978-3-89325-550-4. str. 301..
  • Musgrave, Jonathan; Prag, A. J. N. W.; Neave, Richard; Fox, Robin Lane; White, Hugh (August 2010). "The Occupants of Tomb II at Vergina. Why Arrhidaios and Eurydice must be excluded". International Journal of Medical Sciences. Ivyspring International Publisher. 7 (6): s1–s15. . doi:10.7150/ijms.7.s1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Pristupljeno 11. 8. 2013.

Spoljašnje veze uredi

  Deo isključivo posvećen člancima o Makedoniji.
 
Sunce iz Vergine na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунце_из_Вергине&oldid=27674078”