Tatjana Zaslavskaja
Tatjana Zaslavskaja (rus. Татьяна Ивановна Заславская; Kijev, 9. septembar 1927 — Moskva, 23. avgust 2013) bila je ruski ekonomski sociolog, teoretičar perestrojke, autor i koautor više knjiga o ekonomiji Sovjetskog Saveza (specijalizovana u poljoprivredi ) i u sociologiji sela i velikog broja naučnih radova. Bila je član Komiteta za savetovanje predsednika Rusije od 1991. do 1992. godine i član Ruske akademije nauka.
Tatjana Zaslavskaja | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 9. septembar 1927. |
| Mesto rođenja | Kijev, SSSR |
| Datum smrti | 23. avgust 2013. (85 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Rusija |
Biografija
urediTatjana Zaslavskaja je rođena u Kijevu 9. septembra 1927. godine. Studirala je fiziku na Moskovskom državnom univerzitetu tri godine, a potom diplomirala na ekonomskom odeljenju Univerziteta 1950. Završila postdiplomske studije na Ekonomskom institutu SSSR Akademije nauka sa stepenom kandidata 1956. godine, pod nadzorom profesora Vladimira Venzher (Vladimir Grigorьevič Venžer) . U 1963. pridružila se Novosibirskom Ekonomskom institutu na čelu sa Abel Aganbegian (Abel Aganbegяn) da rade u komandi mladih i talentovanih naučnika. U 1965. je doktorirala na Ekonomskom.
Istraživanja
urediAnaliza ekonomske situacije u sovjetskoj poljoprivredi dovela je Zaslavskaju do zaključka da se otkriveni problemi ne mogu objasniti bez sociološke analize, koje se graniče sa bogohuljenjem u kanonskoj marksističkoj nauci, koja pretpostavlja da je razvoj društva potiče od ekonomskih odnosa, a ne obrnuto. U to vreme sovjetska sociologija je bila pod lupom čvrste Komunističke partije. Udaljenost i relativna naučna sloboda mladih odeljenja SSSR akademije nauka u Novosibirskoj dozvoljavalo je Zaslavskaji da radi svoja istraživanja sociologije poljoprivrednog sektora proučavajući sibirska sela, posebno Altai Krai.
U kasnijim godinama Sovjetskog Saveza tačne detaljne informacije o uslovima u Sovjetskoj poljoprivredi smatraju se državnom tajnom. Glavna povreda u bezbednosti došla je 1983. godine, kada su detalji tajnog rada iz izveštaja sa zatvorene konferencije u Novosibirskoj od Tatjane Zaslavskaje u vezi sa krizom u Sovjetskoj poljoprivredi objavljeni "za internu upotrebu" u Vašington Postu. Zvalo se «O soveršenstvovanii socialističeskih proizvodstvennыh otnošenii i zadačah эkonomičeskoi sociologii» ("O savršenstvu socijalističkih proizvodnih odnosa i problema ekonomske sociologije") i bilo je pored SAD objavljena u Nemačkoj. U SSSR-u su sve kopije "Novosibirskog manifesta" povučene od strane KGB. Kasnije je postalo poznata kao Izvještaj Novosibirsk na Zapadu i bio je često smatran jednim od prvih znakova perestrojke. Iako je izrazito u marksističke teorije, u ovom radu-skica jednog predloženog istraživačkog projekta proučavanja društvenih mehanizama ekonomskog razvoja kao ekemplifed u sibirskom poljoprivredi-je oštro kritikovao sadašnje uslove[1] Zaslavskaja je autor velikog broja. Radi na ruskom i bavi se ekonomskim i socijalnim uslovima u Sovjetskoj poljoprivredi, iako su neki od njenih radova potisnuti od strane sovjetskih cenzora. Na primer Metodologija rada poređenja produktivnosti u poljoprivredi u SSSR i SAD, pisana zajedno sa M. I. Sidorova, je potisnuta zbog svojih pesimističnih rezultata.[2]
Godine 1993. postala je ko-predsednik interdisciplinarnog akademskog centra društvenih nauka (ruski: Intercentra). Od 1993. godine "Intercenter" je izveo deset godišnjih međunarodnih konferencija koje se odnose na pitanje: "Gde Rusija ide?" po Zaslavskajinom nalogu. Mnogi predstavnici različitih nauka (istoričari, pravnici, sociolozi, ekonomisti, politikolozi, kulturolozi i filozofi) učestvuju u ovim konferencijama pričajući o temama kao što su bolja presuda post-komunističkim procesima transformacije i savremenih problema i perspektivama razvoja ruskog društvo.
Zaslavskajini argumenti evoluirali su tokom vremena. U Drugoj socijalističkoj revoluciji ona je smatrala da SSSR doživljavao demokratsku revoluciju koja će učiniti Rusiju istinskom socijalistom. U naredne dve decenije je bila zbunjena formom i prirodom tranzicije koja se zaista dogodila u Rusiji 1999. godine, tvrdeći da je to bila neka vrsta revolucije, ali onda u 2002. godini zaključila je da "nije bila nikakva nova socijalna revolucija u Rusiji." Videla je da se društvene promene dešavaju kao kroz krize koje uključuju "slučajnu transformaciju" kao što je bila 1990. Ielt'sin grupa izgubila je kontrolu nad situacijom. Ovo je dovelo do pokušaja da osmisle razne analize socijalnih grupacija i modela promena koje su nastojale opisima i klasifikacijama.[3]
