Timon iz Fliunta

Timon iz Fliunta (stgrč. Τιμων Τιμων, 320-230. p. n. e.) - grčki skeptični filozof, Pironov učenik i poznati tvorac satiričnih pesama, ujedinjenih pod nazivom „Silas“ (grč. ). „Silas“ je poseban žanr grčke poezije, satirične pesme. Veruje se da je napisao mnoga dela, uključujući pesme, satirične drame, tridesetak komedija i šezdeset tragedija, kao i ljubavne pesme, ali je samo mali deo opstao do danas. Ali Sila je Timonovo najpoznatije delo, u kojem satirično opisuje poznate filozofe, žive u to vreme i već mrtve. Pesma je napisana heksametrom. Sam tekst nije sačuvan, ali su mnogi autori tog vremena pominjali ovo delo i citirali redove iz njega.

Timon iz Fliunta
Lični podaci
Datum rođenja	320. p. n. e.
Datum smrti	230. p. n. e.
Filozofski rad
Škola filozofije	Skepticizam

Biografija

Najdetaljniji prikaz Timonovog života izneo je Diogen Laertije. Neke podatke je pronašao u prvom delu dela Apolonida iz Nikeje, posvećenom Sili, a neke činjenice u delima Antigona iz Karista i Sotiona.

Rođen je u Fliuntu i bio je sin Timarha. Vrlo rano je ostao siroče, prvo je bio igrač u pozorištu, ali je potom napustio ovu profesiju, bavio se trgovinom u kolonijama i uspeo u ovom poslu (Diog. L. IKS 109-110). Nakon preseljenja u Megaru, neko vreme je bio učenik Stilpona, filozofa škole Megara, ali se onda vratio kući i oženio. Zatim je, već sa svojom ženom, otišao u Elidu, gde je čuo Pirona, čije je učenje kasnije usvojio. Dok je Timon živeo u Elidi, imao je decu, od kojih je najstariju, Ksantu, predavao medicinu i filozofiju. Nakon što je zbog nekih poteškoća napustio Elidu, Timon je neko vreme proveo u blizini Helesponta (u moderno doba poznatijeg kao Dardaneli) i Mramornog mora. U Halkidonu je postigao veliki uspeh, učeći ideje sofizma. Timon se potom preselio u Atinu, gde je ostao do kraja života, osim kratkog boravka u Tebi. Timon je mnogo putovao, pa je lično poznavao mnoge velikane, među kojima su kraljevi Antigon II Gonata i Ptolemej II Filadelf. Veruje se da je Timon pomagao Aleksandru Etolskom i Homeru Vizantijskom u pisanju njihovih tragedija, a da je bio i učitelj Arata iz Sola.

U medicinskim krugovima uticaj su imali kasnoantički skeptici, koji su pod njihovim uticajem verovali da je nemoguće saznati prave uzroke bolesti, pa je bilo neophodno lečiti simptome. Vrlo je verovatno da je i sam Timon bio lekar i da je svog sina učio medicini.

Priroda je Timona velikodušno obdarila mentalnim sposobnostima i pronicljivošću, brzo je prepoznao slabosti ljudi. Sve ga je to učinilo skeptikom u filozofiji i satiričarom u životu. Prema Diogenu Laertiju, Timon je imao samo jedno oko, ali se smejao čak i svojoj bolesti, nazivajući sebe Kiklopom. Drugi primeri njegovog oštrog sarkazma takođe se mogu naći u delima Diogena. Tako je, na primer, njegov učenik Aratus pitao kako da pronađe originalni Homerov tekst, Timon je odgovorio da se to može uraditi samo pronalaženjem starih zapisa, onih u kojima nema modernih ispravki.

Takođe se veruje da je Timon voleo samoću i da je voleo baštovanstvo. Ali Diogen veruje da se poslednja izjava i neke druge mogu pripisati ili „našem“ Timonu, ili Timonu Atinskom, legendarnom mizantropu, ili oboje.

Prema opisu Diogena Laertija, Timon nije vodio računa o svojim rukopisima, oni su ležali svuda unaokolo i čak su ih oštetili pacovi. Zbog toga se često zbunjivao u sopstvenim tekstovima takvog očuvanja (Diog. L. IKS 113-115). Pominje se i da je Timon voleo da popije.

Timon je umro kada mu je bilo skoro devedeset godina.

Filozofski stav

Timon je bio skeptik i promovisao je Pironu poziciju, delivši postojanje stvari u sebi i njihovu percepciju od strane ljudi. Sa njegove tačke gledišta, pouzdano saznanje je moguće samo kroz direktnu percepciju. Takođe je delio Pironov stav o ekvivalenciji svih sudova u vezi sa istinskom suštinom stvari, uključujući i suprotnost, i, kao posledicu, princip uzdržavanja od presude.

Poezija

Kao što je već napomenuto, Timon je stvarao lirske i epske pesme, tragedije, satirične drame, komedije i ljubavne pesme. Timonove drame nisu opstale do danas. Što se tiče epskih pesama, i o njima se malo zna, ali se slobodno može reći da su to bile, uglavnom, satirične pesme u epskom obliku. Možda se njegovo delo Pithon može posebno pripisati ovom žanru, iako je napisano u prozi. U njemu Timon opisuje dug razgovor sa Pironom na putu do Delfskog proročišta. Pisao je i parodije na Homera, sačuvani su neki stihovi iz njegovih pesama, pisani u elegičnom stihu, u kojima je jasno vidljiv skepticizam. Otkrivena su i dva poetska fragmenta koja se ne mogu pripisati nijednoj od poznatih Timonovih pesama. Ali ipak, Timonovo najpoznatije delo je „Silas“, prethodno pomenuta satirična pesma. Etimologija ove reči nije sasvim jasna, ali nesumnjivo, opisuje poseban žanr poezije u kome glavnu ulogu igraju satira, ismevanje i razotkrivanje apsurda. Ksenofan iz Kolofona smatra se osnivačem ovog pravca u književnosti. „Silas” se sastoji iz tri dela: u prvom Timon pripoveda u svoje ime, au druga dva se vodi dijalog između autora i Ksenofana. Timon postavlja pitanja, a Ksenofan daje detaljne odgovore. Oni raspravljaju o principima različitih filozofa. Tema ovog razgovora postala je plodno tlo za Timona da izrazi skepticizam i upotrebi satiru. Timon je ismevao skoro sve filozofe koje je poznavao. To su izbegli samo Ksenofan, sa kojim vodi dijalog, Pir, koji se pojavljuje kao mudrac da presudi spor, kao i Protagora i Demokrit.

Sile su pisane heksametrom, a, sudeći po tome što su fragmente iz ovog dela često citirali drugi autori (zbog čega su i opstali do danas), očigledno je da su na svoj način bili veličanstveni. Komentare na Silu su napisali Apolonid iz Nikeje i Sotion iz Aleksandrije. Timonova pesma „Slike“ (grčki: Ινδαλμοι), napisana elegijskim stihovima, očigledno ima istu temu kao i „Silas“.