Tomas Transtremer
Tomas Transtremer (šved. Tomas Tranströmer; Stokholm, 15. april 1931 – Stokholm, 26. mart 2015) bio je švedski pisac, pesnik i prevodilac, i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2011. godine.[1]
| Tomas Transtremer | |
|---|---|
 Tomas Transtremer, švedski pisac | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Tomas Transtremer |
| Datum rođenja | 15. april 1931. |
| Mesto rođenja | Stokholm, Švedska |
| Datum smrti | 26. mart 2015. (83 god.) |
| Mesto smrti | Stokholm, Švedska |
| Obrazovanje | Univerzitet u Stokholmu |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
| Zvanični veb-sajt | |
| tomastranstromer | |
Biografija uredi
Tomas Transtremer je svoje srednje obrazovanje stekao u Latinskoj školi Sedra, Švedska, a potom je 1956. diplomirao psihologiju na Univerzitetu u Stokholmu. Pored književnog rada, radio je dugo godina kao psiholog u zatvorima sa mladim prestupnicima, mentalnim bolesnicima i zavisnicima od droge. Prestao je da se bavi ovom profesijom pošto je preživeo moždani udar 1990.
Počeo je da piše sa 13 godina, a prvu zbirku pesama 17 dikter (17 pesama) objavio je 1954. godine. Robin Fulton je preveo na engleski njegovo celokupno delo i objavio ih 1997. u Ujedinjenom Kraljevstvu pod zajedničkim imenom New Collected Poems (Nove zbirka pesama). Fultonova zbirka bila je proširena novim pesmama i ponovo je bila objavljena u SAD 2006. godine pod imenom The Great Enigma: New Collected Poems (Velika enigma: Nova zbirka pesama). Transtremer je takođe napisao i autobiografiju, Minnena ser mig (Sećanja me posmatraju), objavljenu 1993.
Tokom sedamdesetih godina drugi pesnici su ga kritikovali zato što nije njegovo delo nije bilo politički angažovano. Transtremerova poezija neguje i dalje razvija pesnički jezik modernizma i ekspresionizma/nadrealizma 20. veka. U svojim delima opisuje jednostavne slike iz svakodnevnog života i pejzaže, kao i mističan pogled na univerzalne aspekte ljudskog uma.
Nagrade i prevodi uredi
Transtremer se smatra jednim od najboljih švedskih pesnika. U toku svog života, bio je više puta pominjan kao kandidat za Nobelovu nagradu. Dobitnik je više značajnih internacionalnih nagrada za poeziju od kojih je i jedna koju je dobio u bivšoj Jugoslaviji — Evropska književna nagrada opštine Vršac[2] — a njegova dela prevedena su na 50 jezika: Blaj, Robin Fulton i Samjuel Karters preveli su njegova dela na engleski. Većinu prevoda na srpski jezik uradio je njegov lični prijatelj i pesnik, Moma Dimić[3], a neke pesme je prevela i Branka Ivković. Prevodi pojedinih Transtremerovih dela objavljivani su u raznim književnim časopisima kao što su Letopis Matice srpske, Književne novine, Sveske, Pismo, Bagdala, Slava, Lipar, Književnost, itd[4].
Godine 2011. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Delo uredi
- 1954. — 17 dikter (17 pesama)
- 1958. — Hemligheter på vägen (Tajne na putu)
- 1962. — Den halvfärdiga himlen (Napola dovršeno nebo)
- 1966. — Klanger och spår (Zvuci i šine)
- 1970. — Mörkerseende
- 1973. — Stigar (Staze)
- 1974. — Östersjöar (Baltik)
- 1978. — Sanningsbarriären
- 1983. — Det vilda torget (Divlji pijac)
- 1989. — För levande och döda (Za žive i mrtve)
- 1993. — Minnena ser mig
- 1996. — Sorgegondolen (Tužna gondola)
- 2001. — Fängelse: nio haikudikter från Hällby ungdomsfängelse
- 2004. — Den stora gåtan (Velika zagonetka)
Reference uredi
- ^ „Zvaničan sajt Nobelove nagrade: Dobitnik 2011”. Nobelprize.org. Pristupljeno 07. 10. 2011.
- ^ „Blic: Nobelova nagrada švedskom pesniku Tomasu Transtremeru”. Blic.rs. Pristupljeno 07. 10. 2011.
- ^ Politika: Šveđaninu Nobel za književnost, 6. oktobar 2011. (pristupljeno 8. oktobar 2011), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Virtuelna biblioteka Srbije:Spisak Transtremerovih dela objavljenih na srpskom jeziku[mrtva veza], Pristupljeno 25. 4. 2013.
