Википедија

Tomas Hobs

енглески филозоф

Tomas Hobs (engl. Thomas Hobbes; Malmsburi, 5. april 1588 — Derbišir, 4. decembar 1679) je bio engleski filozof, predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Čoveka smatrao za slobodnog pojedinca, a državu kao veštačku tvorevinu nastalu na osnovu ugovora pojedinaca.[4] Njegovo glavno delo je Levijatan (1651), čija je osnovna teza da je u čovekovom interesu da izađe iz prirodnog stanja, u kome svako vodi rat protiv svih, i formira, kroz društveni ugovor, državu, koja će obezbediti društveni mir.[5] Hobs je bio šampion suverenog apsolutizma, ali je takođe razvijao neke od osnova moderne evropske misli:

  • pravo pojedinca
  • prirodna jednakost svih ljudi
  • veštački karakter političkog reda (koja je dovela do kasnije razlike između civilnog društva i države)
  • pogled da sva legitimna politička moć mora biti reprezentativna i bazirana na saglasnosti ljudi
  • liberalnu interpretaciju prava koja ostavlja ljudima slobodu da čine ono što zakon eksplicitno ne zabranjuje.
Tomas Hobs
Portret Tomasa Hobsa, ulje na platnu
Lični podaci
Datum rođenja(1588-04-05)5. april 1588.
Mesto rođenjaMalmsburi, Kraljevina Engleska
Datum smrti4. decembar 1679.(1679-12-04) (91 god.)
Mesto smrtiDerbišir, Kraljevina Engleska
Filozofski rad
Škola filozofije

Hobs percipira prirodno stanje iz Aristotelove Politike, u kojoj piše da „ čovek zbog svoje prirode, a ne slučajem stoji van društvene zajednice i po prirodi želi rat, budući da je sam i prepušten slučaju Priroda je po Hobsu sveukupnosti sila i tela koji se prema određenim zakonima sudaraju ili usklađuju. Ljudi su jedina privilegovana stvorenja koja poseduju Božiji dar stvaranja i zato imaju slobodu izlaska van dejstva prirodnih zakona slučajnosti. Ljudi izlaze iz prirodnog stanja društvenim ugovorom kojim stvaraju državu. Država je veštački proizvod aktivnosti ljudi. Hobs zaključuje da dva elementa države postoje i u prirodnom stanju: ljudi i zakoni razuma u obliku prirodnih zakona.

Biografija uredi

Rani život uredi

Tomas Hobs je rođen 5. aprila 1588. (stari stil), u Vestportu, koji je sada deo Malmzberija u Viltširu, Engleska.[6] Pošto je rođen prerano kada je njegova majka čula za nadolazeću invaziju Španske Armade, Hobs je kasnije izvestio da je „moja majka rodila blizance: mene i strah.“[7] Hobs je imao brata Edmunda, otprilike dve godine starijeg, kao i sestru po imenu Ana.

Iako je detinjstvo Tomasa Hobsa u velikoj meri nepoznato, kao ni ime njegove majke,[8] poznato je da je Hobsov otac, Tomas stariji, bio vikar Čarltona i Vestporta. Hobsov otac je bio neobrazovan, prema Džonu Obriju, Hobsovom biografu, i on je „prezirao učenje.“[9] Tomas stariji je bio umešan u tuču sa lokalnim sveštenstvom ispred svoje crkve, nakon čega je bio primoran da napusti London. Kao rezultat toga, porodica je ostavljena na brigu starijem bratu Tomasa starijeg, Frensisu, bogatom proizvođaču rukavica bez sopstvene porodice.

Obrazovanje uredi

Hobs mlađi se školovao u crkvi Vestport od četvrte godine, prešao u školu Malmsberi, a zatim u privatnu školu koju je vodio mladić po imenu Robert Latimer, diplomac Univerziteta u Oksfordu.[10] Hobs je bio dobar učenik i između 1601. i 1602. pohađao je u Magdalen Hol, preteču Hertford koledža u Oksfordu, gde je pratio predavanja skolastičke logike i matematike.[11][12][13] Nastojnik, Džon Vilkinson, bio je puritanac i imao je izvestan uticaj na Hobsa. Pre nego što je otišao u Oksford, Hobs je preveo Euripidovu Medeju sa grčkog na latinski stih.[9]

Smatra se da je na univerzitetu Tomas Hobs sledio sopstveni nastavni plan i program, jer ga je malo privlačilo školastičko učenje.[10] Napuštajući Oksford, Hobs je završio diplomske studije stičući diplomu inkorporacijom na St Jonov koledž u Kembridžu, 1608. godine.[14] Preporučio ga je ser Džejms Hasi, njegov nastojnik u Magdaleni, kao učitelja Vilijamu, sinu Vilijama Kevendiša,[10] barona od Hardvika (a kasnije i grofa od Devonšira), i započeo je doživotnu vezu sa tom porodicom.[15] Vilijam Kevendiš je uzdignut u plemstvo nakon očeve smrti 1626. godine, držeći status dve godine do svoje smrti 1628. Njegov sin, takođe Vilijam, takođe je postao treći grof od Devonšira. Hobs je služio kao učitelj i sekretar obojici ljudi. Mlađi brat prvog grofa, Čarls Kevendiš, imao je dva sina koji su bili Hobsovi zaštitnici. Stariji sin, Vilijam Kevendiš, kasnije 1. vojvoda od Njukasla, bio je vodeći pristalica Čarlsa I tokom građanskog rata i lično je finansirao vojsku za kralja, budući da je bio guverner princa od Velsa, Čarlsa Džejmsa, vojvode od Kornvola. Ovom Vilijamu Kevendišu je Hobs posvetio svoje Elemente zakona.[9]

Reference uredi

  1. ^ Kenneth Clatterbaugh, The Causation Debate in Modern Philosophy, 1637–1739, Routledge, 2014, p. 69.
  2. ^ Orozco-Echeverri, Sergio H. (2012). „On the Origin of Hobbes's Conception of Language: The Literary Culture of English Renaissance Humanism”. Revista de Estudios Sociales. 44: 102—112. 
  3. ^ a b „Thomas Hobbes”. Thomas Hobbes (Stanford Encyclopedia of Philosophy). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2021. 
  4. ^ „Thomas Hobbes | Biography, Beliefs, Leviathan, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  5. ^ Lloyd, Sharon A.; Sreedhar, Susanne (2020), Zalta, Edward N., ur., Hobbes’s Moral and Political Philosophy (Fall 2020 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-02-03 
  6. ^ "Thomas Hobbes Biography." Encyclopedia of World Biography. Advameg, Inc. 2020. Retrieved 20 June 2020.
  7. ^ Hobbes, Thomas (1679). „Opera Latina”. Ur.: Molesworth, William. Vita carmine expressa. I. London. str. 86. 
  8. ^ Jacobson, Norman; Rogow, Arnold A. (1986). „Thomas Hobbes: Radical in the Service of Reaction”. Political Psychology. W.W. Norton. 8 (3): 469. ISBN 978-0-393-02288-9. ISSN 0162-895X. JSTOR 3791051. LCCN 79644318. OCLC 44544062. doi:10.2307/3791051. 
  9. ^ a b v Sommerville, J.P. (1992). Thomas Hobbes: Political Ideas in Historical Context. MacMillan. str. 256—324. ISBN 978-0-333-49599-5. 
  10. ^ a b v Robertson 1911, str. 545.
  11. ^ „Philosophy at Hertford College”. Oxford: Hertford College. Arhivirano iz originala 15. 07. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2009. 
  12. ^ Helden, Al Van (1995). „Hobbes, Thomas”. The Galileo Project. Rice University. 
  13. ^ King, Preston T. (1993). Thomas Hobbes: Politics and law. Routledge. str. 89. ISBN 978-0-415-08083-5. 
  14. ^ Malcolm, Noel (2004). „Hobbes, Thomas (1588–1679), philosopher”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/13400.  (Subscription or UK public library membership required.)
  15. ^ O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (novembar 2002). „Thomas Hobbes”. School of Mathematics and Statistics. Scotland: University of St Andrews. 

Literatura uredi

  • MacDonald, Hugh & Hargreaves, Mary. Thomas Hobbes, a Bibliography, London: The Bibliographical Society, 1952.
  • Hinnant, Charles H. (1980). Thomas Hobbes: A Reference Guide, Boston: G. K. Hall & Co.
  • Garcia, Alfred (1986). Thomas Hobbes: bibliographie internationale de 1620 à 1986, Caen: Centre de Philosophie politique et juridique Université de Caen.
  • Brandt, Frithiof (1928). Thomas Hobbes' Mechanical Conception of Nature, Copenhagen: Levin & Munksgaard.
  • Jesseph, Douglas M. (1999). Squaring the Circle. The War Between Hobbes and Wallis, Chicago: University of Chicago Press.
  • Leijenhorst, Cees (2002). The Mechanisation of Aristotelianism. The Late Aristotelian Setting of Thomas Hobbes' Natural Philosophy, Leiden: Brill.
  • Lemetti, Juhana (2011). Historical Dictionary of Hobbes's Philosophy, Lanham: Scarecrow Press.
  • Macpherson, C. B. (1962). The Political Theory of Possessive Individualism: Hobbes to Locke, Oxford: Oxford University Press.
  • Malcolm, Noel (2002). Aspects of Hobbes, New York: Oxford University Press.
  • MacKay-Pritchard, Noah (2019). "Origins of the State of Nature", London
  • Malcolm, Noel (2007). Reason of State, Propaganda, and the Thirty Years' War: An Unknown Translation by Thomas Hobbes, New York: Oxford University Press.
  • Manent, Pierre (1996). An Intellectual History of Liberalism, Princeton: Princeton University Press.
  • Martinich, A. P. (2003) "Thomas Hobbes" in The Dictionary of Literary Biography, Volume 281: British Rhetoricians and Logicians, 1500–1660, Second Series, Detroit: Gale, pp. 130–144.
  • Martinich, A. P. (1995). A Hobbes Dictionary, Cambridge: Blackwell.
  • Martinich, A. P. (1997). Thomas Hobbes, New York: St. Martin's Press.
  • Martinich, A. P. (1992). The Two Gods of Leviathan: Thomas Hobbes on Religion and Politics, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Martinich, A. P. (1999). Hobbes: A Biography, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Narveson, Jan; Trenchard, David (2008). „Hobbes, Thomas (1588–1676)”. Ur.: Hamowy, Ronald. Hobbes, Thomas (1588–1679). The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. str. 226—227. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n137. 
  • Oakeshott, Michael (1975). Hobbes on Civil Association, Oxford: Basil Blackwell.
  • Parkin, Jon, (2007), Taming the Leviathan: The Reception of the Political and Religious Ideas of Thomas Hobbes in England 1640–1700, [Cambridge: Cambridge University Press]
  • Pettit, Philip (2008). Made with Words. Hobbes on Language, Mind, and Politics, Princeton: Princeton University Press.
  • Robinson, Dave and Groves, Judy (2003). Introducing Political Philosophy, Icon Books. ISBN 978-1-84046-450-4.
  • Ross, George MacDonald (2009). Starting with Hobbes, London: Continuum.
  • Shapin, Steven and Schaffer, Simon (1995). Leviathan and the Air-Pump. Princeton: Princeton University Press.
  • Skinner, Quentin (1996). Reason and Rhetoric in the Philosophy of Hobbes, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Skinner, Quentin (2002). Visions of Politics. Vol. III: Hobbes and Civil Science, Cambridge: Cambridge University Press
  • Skinner, Quentin (2008). Hobbes and Republican Liberty, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Stomp, Gabriella (ed.) (2008). Thomas Hobbes, Aldershot: Ashgate.
  • Strauss, Leo (1936). The Political Philosophy of Hobbes; Its Basis and Its Genesis, Oxford: Clarendon Press.
  • Strauss, Leo (1959). "On the Basis of Hobbes's Political Philosophy" in What Is Political Philosophy?, Glencoe, IL: Free Press, chap. 7.
  • Tönnies, Ferdinand (1925). Hobbes. Leben und Lehre, Stuttgart: Frommann, 3rd ed.
  • Tuck, Richard (1993). Philosophy and Government, 1572–1651, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Vélez, Fabio (2014). La palabra y la espada: a vueltas con Hobbes, Madrid: Maia.
  • Vieira, Monica Brito (2009). The Elements of Representation in Hobbes, Leiden: Brill Publishers.
  • Zagorin, Perez (2009). Hobbes and the Law of Nature, Princeton NJ: Princeton University Press.

Spoljašnje veze uredi

 
Tomas Hobs na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Хобс&oldid=27549788”