Википедија

Trave

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Trave (višeznačna odrednica).

Poaceae, ili porodica pravih trava, jeste velika grupa monokotiledonih biljaka iz reda Poales.[4] Sa oko 8700 vrsta objedinjenih u blizu 650 rodova, porodica trava (Poaceae) je jedna od najobimnijih i najznačajnijih familija biljaka.

Trave
Vremenski raspon: Kreda[1] – danas Barremian–0
lisičji rep (Alopecurus pratensis)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Poales
Kladus: Graminid clade
Porodica: Poaceae
Barnhart[2]
Tipski rod
Poa
Potporodice
Sinonimi[3]

Gramineae Juss.

Rasprostranjene su širom sveta (kosmopolitske), od pustinja do močvarnih predela, i sve do najvećih nadmorskih visina gde uspeva zeljasta vegetacija. Najveći broj predstavnika se sreće u tropima. U umerenoj zoni izgrađuju zeljastu vegetaciju livada, stepa i prerija.

Porodica se deli na 5 potporodica: Bambusoideae, Orizoideae, Panicoideae, Pooideae i Chloridoideae[5] i 60 tribusa.

Životne forme pravih trava su raznovrsne – mogu biti od sitnih jednogodišnjih do višegodišnjih biljaka, od stablimičnih do busenastih i žbunastih formi, te od zeljastih do odrvenelih biljaka. Porodica Poaceae se često naziva najvažnijom biljnom porodicom za čoveka: veliki broj vrsta uzgaja se radi ishrane (žitarice) i prihrane domaćih biljojeda (krmno bilje), a pojedine su i važan građevinski materijal (trska, bambusi).

Opis uredi

 
Miris trava

Morfologija, građa (anatomija) i izgled (habitus) trava je jedinstven u odnosu na drugo zeljasto bilje, i njihov cvet se dosta razlikuje od cvetova drugih cvetnica. Postoji više teorija o poreklu cveta trava i homologiji njegovih delova. Najprihvatljivija hipoteza je bazirana na tumačenju da je cvet trava nastao redukcijom tipičnog trimernog cveta lukovičastih biljaka (Liliales).

Koren, stablo i list uredi

Korenov sistem je žiličast, izgrađen iz adventivnih korenova.

Stablo je najčešće tanko, cilindrično ili podeljeno na čvorove i članke, članci su većinom šuplji. Listovi spiralno raspoređeni u 2 reda (distihijalni raspored), i sastoje se od dugačkog cilindričnog lisnog rukavca koji obuhvata stablo i dugačke, linearne lisne ploče sa paralelnom nervaturom. Na mestu prelaska rukavca u lisku nalazi se mali opnast izraštaj označen kao jezičak (ligula), koji ima važan taksonomski značaj. Uloga ligule je u sprečavanju prodiranja vode između rukavca i stabla. Kod nekih trava iz ligula se razvijaju bočni izraštaji označeni kao ušice (auriculae). Grananje stabla većine trava vrši se u čvoru bokorenja iz kojeg se razvijaju nadzemni izdanci, tako da se trave javljaju u većim ili manjim busenima. Kod mnogih višegodišnjih trava iz pupoljaka u zoni bokorenja formiraju se dugački podzemni izdanci (rizomi), pomoću kojih se trave intenzivno vegetativno razmnožavaju. Kod nekih vrsta nadzemni izdanci mogu biti dugi i polegli po površini obrazujući stolone kojima se, takođe, vrši vegetativno razmnožavanje.[6]

 
Građa cveta.

Cvast uredi

Cvetovi su sitni, hermafroditni, ređe jednopolni, a biljke su jednodome ili dvodome. Cvetovi trava su najčešće skupljeni u elementarnu cvast koja se naziva klasić, obrazujući složenu cvast (složen klas, metlicu, klasoliku metlicu). Klasić se sastoji najčešće id 3 cveta (1 do 10). Cvetovi su redukovani u pogledu cvetnih delova. Pri osnovi klasića nalaze se dve pleve (glumae) iste veličine, gornja i donja. Iznad pleva na osi klasića nalaze se cvetovi. Svaki cvet je zaštićen delimično prozirnim listićima – plevicama (palea) koje predstavljaju cvetni omotač – perijant. Donja plevica je krupnija, čvršća i označena je kao lema (paleae inferior), i ima ulogu u pridržavanju gornje plevica koja je sitnija, nežnija i označena kao palea (palea superior). Mnoge trave na lemi imaju osje (arista) koje polazi sa vršnog, srednjeg ili donjeg dela ovog listića. Unutar cveta nalaze se dve male, beličaste, nežne opne označene kao plevičice (lodiculae). U cvetu trava nalazi se tri prašnika (ređe 1 ili ∞).

Oprašivanje se obavlja vetrom (anemofilija). Tučak je izgrađen od tri do dva oplodna listića sa dvoperim žigom koji ima brojne višećelijske papile. Plodnik je nadcvetan. Kod nekih predstavnika ima dosta odstupanja od tipične građe cveta (Alopecurus, Panicum, Phalaris, Lolium, Nardus, Stipa).

 
Polje žita

Plod i seme uredi

Plod je krupa koja predstavlja istovremeno i seme jer je plodov omotač veoma redukovan i srastao sa semenjačom. Najveći deo ploda čini endosperm sa skrobom, zbog koga se i gaje žita. Spoljni deo endosperma predstavlja aleuronski sloj, bogat belančevinama, masnim materijama i vitaminima.

Značaj uredi

Poaceae predstavljaju najvažniju familiju u biljnom svetu uopšte. Preko 10000 godina koriste se u biljnoj proizvodnji. Arheobotaničari su dokazali da su u ishrani pračoveka (paleolit, neolit) značajan udeo imali predstavnici Poaceae: jedno- i dvozrna pšenica, meka pšenica, proso, dilja dlakava pšenica, muhar i drugo.[7][8]

Od predstavnika Poaceae pored gajenih (pšenica, ječam, ovas, raž, pirinač, kukuruz, šećerna trska, sirak itd.), koje se koriste za ishranu ljudi i kao stočna hrana, izvestan broj služi i za fermentaciju i spravljanje alkoholnih pića.

Trave se koriste u borbi protiv erozije tla, kao i za formiranje travnih površina. Jedan broj vrsta su korovi obradivih i ruderalnih zemljišta (Cynodon, Agropyrum, Sorghum, Bromus, Setaria).

U prirodi, trave su najvažniji graditelji i članovi livadskih i pašnjačkih biljnih zajednica (Chrysoogon, Festuca, Agrostis, Nardus, Molinia, Andropogon, Arrhenaterum, itd.).

Najpoznatiji predstavnici uredi

 
Žito (Triticum vulgare)

Sledeće biljne vrste su najpoznatije i ujedno ekonomski najvažnije za čoveka:

Ostali značajniji predstavnici uredi

 
Popino prase (Hordeum murinum)

Pregled rodova uredi

Reference uredi

  1. ^ Yan Wu; Hai-Lu You; Xiao-Qiang Li (2018). „Dinosaur-associated Poaceae epidermis and phytoliths from the Early Cretaceous of China”. National Science Review. 5 (5): 721—727. doi:10.1093/nsr/nwx145  . 
  2. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x  . Arhivirano iz originala (PDF) 25. 5. 2017. g. Pristupljeno 26. 6. 2013. 
  3. ^ HASTON, ELSPETH; RICHARDSON, JAMES E.; STEVENS, PETER F.; CHASE, MARK W.; HARRIS, DAVID J. (oktobar 2009). „The Linear Angiosperm Phylogeny Group (LAPG) III: a linear sequence of the families in APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 128—131. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01000.x  . 
  4. ^ Poales, grass order of flowering plants, containing the grass family Poaceae. (Encyclopedia Britannica)
  5. ^ potporodica Chloridoideae (Encyclopedia Britannica)
  6. ^ Dajić, Zora; Ljuboljević, Lora (2004). Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka sa radnom sveskom. Izdavačka kuća Draganić. ISBN 978-86-441-0572-5. 
  7. ^ Arheobotanička zbirka Muzeja Vojvodine
  8. ^ Arheobotanička bašta raste u Muzeju Vojvodine. Dnevnik, Novi Sad, 09.07.2017

Literatura uredi

  • Dajić, Zora; Ljuboljević, Lora (2004). Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka sa radnom sveskom. Izdavačka kuća Draganić. ISBN 978-86-441-0572-5. 
  • Svetlana Aćić, Ivan Šoštarić, Dragana Rančić, Ilinka Pećinar (2013): Praktikum iz sistematike cvetnica. Beograd

Spoljašnje veze uredi

 
Trave na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Trave.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Траве&oldid=27557013”