Trgovina decom
Trgovina decom spada u jedan od oblika trgovine ljudima kao vid kršenja osnovnih ljudskih prava na slobodu radi različitih vrsta eksploatacija u cilju ostvarivanja koristi drugih osoba. Dete označava bilo koju osobu mlađu od 18 godina, prema Protokolu za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima naročito ženama i decom.
Radna eksploatacija uredi
Radna eksploatacija podrazumeva prekomeran fizički ili umni rad dece koji nije namenjen njihovom uzrastu, posmatra se kao zloupotreba dečijeg rada i njihovo iskorišćavanje. Jedan je od vidova najčešće dečije eksploatacije. Deca su četiri puta više regrutovana za radnu nego za seksualnu eksploataciju.[1]
Milioni dece širom sveta su žrtve radne ekploatacije koja pogubno utiče na njihovo detinjstvo, zdravlje i obrazovanje. Prema podacima Svetske Banke više od 168 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina se ubraja u dečiju radnu snagu.
Zakon o radu u Srbiji navodi da dete može legalno da zasnuje radni odnos samo ukoliko je starije od 15 godina uz saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja s tim da radna aktivnost ne ugrožava njegovo mentalno, fizičko stanje ili mogućnost obrazovanja. Na osnovu informacija Međunarodne organizacije rada oko 150 miliona dece u svetu radi u opasnim uslovima.
Seksualna eksploatacija uredi
Seksualna eksploatacija dece posmatra se kao akt iskorišćavanja maloletnih osoba najčešće u cilju dečije prostitucije ili pornografije. Dečija prostitucija je prisiljavanje dece na pružanje seksualnih usluga za novac ili neku drugu materijalnu nadoknadu. Dečija pornografija je primoravanje deteta da učestvuje u pornografskim i seksualnim aktivnostima. Takođe podrazumeva i proizvodnju, posedovanje, distribuciju i prenos dečije pornografije.[2]
Mogući znakovi da je dete žrtva bilo kog vida eksploatacije su: često izbegavanje škole praćena nelogičnim objašnjenjima; izbegavanje prijatelja, porodice i povlačenje u sebe; nagla promena odevanja; emocionalna nestabilnost; depresija; tajanstvenost, strah, gubitak apetita, poremećaj sna, psihosomatski poremećaji, razdražljivost, agresija...
Krivični zakonik Republike Srbije kažnjava trgovinu ljudima u cilju seksualne ili bilo koje druge eksploatacije zatvorskom kaznom između tri i 15 godina.
Ilegalno usvajanje uredi
Ilegalno usvajanje dece podrazumeva svako usvajanje koje je u suprotnosti sa zakonima i propisima koje sprovodi Centar za socijalni rad Republike Srbije. Legalno usvojenje je zbrinjavanje deteta koje iz određenih razloga nema biološke roditelje ili staratelje, stoga stupa u novo porodično okruženje, ovaj postupak praćen je službama koje imaju nadležnost za realizaciju usvajanja dece. Cilj je maksimalna zaštita dečijeg interesa. U slučaju ilegalnog usvajanja interesi deteta su povređeni. Čak i u slučaju da se nelegalni usvojitelji ostvare u ulozi roditelja i ukoliko se između njih i deteta ostvari roditeljski odnos, a da pritom nisu ispoštovani zakoni i propisi o usvajanju dece, usvajanje se smatra krivičnim delom trgovine ljudima ali u nekomercijalne svrhe. U mnogim slučajevima, ilegalno usvojenje, dovodi do drugih vidova dalje eksploatacije dece. [2]
Prinudni brakovi uredi
Prinudni brakovi su češće prisutni u krajevima gde je ovaj vid trgovine decom godinama tradicija. Devojčice i dečaci se prodaju radi prinudnog sklapanja brakova u cilju sticanja bogatstva ili ekploatacije na bilo koji način. Prinuda na sklapanje brakova u Srbiji tretira se kao trgovina ljudima bez obzira na namenu 'prodavca'. Postoje različiti stavovi povodom prinudnog sklapanja brakova, ali ovo svakako treba smatrati krivičnim delom, s obzirom na to da je ova zajednica sklopljena bez prethodnog poznavanja ili pristanka devojčice/dečaka i najčešće je žrtva kasnije eksploatisana na razne načine. Na osnovu Porodičnog zakona[3] Repiblike Srbije brak je zakonom uređena zajednica između supružnika uz njihov obostrani pristanak i međusobnu ravnopravnost. Podrazumeva se da u bračnu zajednicu može da stupi osoba koja je navršila najmanje 18 godina.
Prinudno prosjačenje uredi
Prinudno prosjačenje predstavlja primoravanje dece da na razne načine iznuđuju novac od drugih ljudi na ulici. U ove svrhe često se koriste deca jer je njima lako manipulisati od strane organizatora ovog kriminalnog akta, sa druge strane ovakav vid organizovanog kriminala donosi 'vlasnicima' dece veliku količinu novca svakodnevno. Za prisilno prosjačenje se koriste i bebe, sve u cilju prikupljanja što više novca. Deca su primorana da rade ovakve poslove u suprotnom će biti fizički zlostavljana, zastrašivana, izgladnjivana... Za prinudno prosjačenje iskorišćavaju se i osobe sa invaliditetom.
Policijski podaci govore da decom najčešče trguju njihovi poznanici, a od toga roditelji 16%, dečko 13%, prijatelji 7%, nepoznata lica 7% i rođaci 6%.
Trgovina organima uredi
Trgovina organima podrazumeva krivično delo koje obuhvata kupovinu odnosno prodaju ljudskih organa. Ovaj postupak se odnosi na otmicu odraslih i dece, uzimanje njihovih delova tela i organa u nehumanim uslovima i prodavanje istih na crnom tržištu organa radi dalje transplantacije.
Otmice ljudi radi uzimanja i trgovne organima najčešće se dešavaju u ratnim uslovima. Najpoznatiji slučaj rgovine organima u Evropi je slučaj Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
Presađivanje ljudskih organa je dozvoljeno samo i isključivo u zdravstveno propisanim uslovima ukoliko je to iz medicinskih razloga opravdano, pod vođstvom specijalizovanih lekara koji su obučeni za transplantaciju organa. Darivanje organa se vrši dobrovoljno i bilo kakva novčana naknada je zabranjena. Svaki vid koji nije u skladu sa Zakonom o presađivanju organa smatra se krivičnim delom.[4]
Podrška žrtvama trgovine decom uredi
Nakon pretrpljene traume koje je dete preživelo, potrebno je pružiti mu maksimalnu podršku u procesu psihičkog i fizičkog oporavka. Pre svega treba obratiti pažnju na njegove osnovne potrebe kao što su hrana, san, zdravlje. Dete mora da ponovo oseti emocionalnu sigurnost i stabilnost u vidu pokazivanja ljubavi, brižnosti, zaštite... Obezbeđenje podrške deci koja su žrtve trgovine ljudima je u nadležnosti Centra za socijalni rad i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Na osnovu nekoliko osnovnih koraka oni moraju da deci pruže stručnu pomoć, osiguraju bezbednost, informišu decu o celokupnoj situaciji kao i tim saradnika koji će na profesionalan način omogućiti deci što efikasniji oporavak.[2]
Reference uredi
- ^ „Child labour”. UNICEF (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 12. 2019. g. Pristupljeno 16. 11. 2018.
- ^ a b v Grupa autora (2016). Zaštita učenika od trgovine ljudima. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i UNITAS fond.
- ^ „Porodični zakon” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 6. 2017. g. Pristupljeno 11. 11. 2018.
- ^ „ZAKON O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA”. www.paragraf.rs. Pristupljeno 16. 11. 2018.
Dodatna literatura uredi
- Grennan, Conor (25. 1. 2011). Little Princes: One Man's Promise to Bring Home the Lost Children of Nepal. HarperCollins. ISBN 978-0-06-193005-8.