Отворите главни мени

Трговина људским органима на Косову и Метохији

Трговина људским органима на Косову и Метохији (или Досије Жута кућа) је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у Албанији и на Косову и Метохији током 1999. године. Прва је тврдње о трговини људским органима изнела у јавност бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци”, коју је објавила по одласку са дужности.[1] У својој књизи, Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе. У књизи она спомиње насеље Бурел у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива жута кућа.[2]

Српско Тужилаштво, али и међународна организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч[3]тражили су од Албаније да покрене истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба.

Према извештају Савета Европе од 12. децембра 2010. године организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.[4]

Жута кућаУреди

„Жута кућа“ се налази у селу Рибе, недалеко од града Бурела на северу Албаније.[5] Кућа је данас беле боје, и у њој живе чланови породице Катучи.[5] Породица негира да је њихова кућа икада била место на коме су заробљеницима вађени органи. У почетку су чланови породице Катучи негирали и да је кућа била жуте боје, међутим након што су истражиоци испод садашње беле фасаде пронашли трагове жуте боје, породица је променила причу, тврдећи да је кућа офарбана у жуто пред једну свадбу.[5][6]

У близини куће пронађене су празне флаше од инфузионе течности, са средствима за опуштање мишића, завоји и игле.[5]

Истрага Хашког трибуналаУреди

Хашки Трибунал покренуо је 13. јануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у жутој кући. Истрага је носила назив Дон Кихот. Истражиоци Хашког трибунала пронашли су у жутој кући разне предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима. Међу предметима који су пронађени, налазили су пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хирушким интервенцијама (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean), и металне крхотине које су подсећале на остатке хирушких инструмената.

Истрага српског тужилаштва за ратне злочинеУреди

Према истрази коју је спровело српско тужилаштво за ратне злочине, хируршки захвати над жртвама трговине органима извођени су у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника ОВК. За те потребе коришћен је део болнице у касарни „Бајрам Цури”, дом здравља у фабрици „Кока-Коле” у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини места Тропоја, такозвана жута кућа. Поред тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније, један крај тунела је на Космету, а други у Албанији.[7]

Извештај Савета ЕвропеУреди

Дана 12. децембра 2010. Дик Марти поднео је извештај Савету Европе[8] где је Хашима Тачија означио као вођу мафијашке групе одговорну за трговину оружјем, дроге и људских органа.[9]

Као одговор, ЕУ и Еулекс су изјавили да они сматрају да је извештај веома озбиљан и да траже доказе.[10]

Тачи је оповргао све оптужбе и најавио тужбу против Дика Мартија.[11]

Дана 11. јануара 2011. године ухапшен је Истанбулу доктор Јусуф Сонмез, „главни хирург“ у операцијама вађења органа на Косову.[12]

Еулексов процес против трговаца људским органимаУреди

Еулекс је 4. марта 2011. донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији. Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравство Речај који је противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. Један од осумњичених је и Турчин Јусуф Сонмез.[13]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Кушнер вређао новинара због „жуте куће. Politika Online (на језику: српски). 2. 3. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  2. ^ Гускова, Јелена (6. 1. 2009). „Јелена Гускова: Поводом књиге Карле дел Понте "Лов: ја и ратни злочинци". Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 28. 10. 2017. 
  3. ^ „Kosovo/Albania: Investigate Postwar Abductions, Transfers to Albania”. Human Rights Watch (на језику: енглески). 4. 5. 2008. Приступљено 28. 10. 2017. 
  4. ^ „Tači i OVK iza trgovine organima”. B92.net (на језику: српски). 15. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Албанија - Жута кућа на крају уклетог села”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 22. 9. 2008. Приступљено 28. 10. 2017. 
  6. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „ALBANIEN: Das Haus am Ende der Welt”. Der Spiegel (на језику: немачки). Приступљено 28. 10. 2017. 
  7. ^ „Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници „Мајка Тереза. Politika Online (на језику: српски). 24. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  8. ^ „PACE website”. assembly.coe.int (на језику: енглески). 12. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  9. ^ Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2017. 
  10. ^ „Organhandel-Vorwurf gegen Thaci: EU fordert Beweise”. Die Presse (на језику: немачки). 15. 12. 2010. Приступљено 28. 10. 2017. 
  11. ^ B92 - News - In focus - Poll: 49 percent of Serbians support EU accession, Приступљено 9. 4. 2013.
  12. ^ „Ухапшен "доктор Франкенштајн". Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 11. 1. 2011. Приступљено 28. 10. 2017. 
  13. ^ „ЕУЛЕКС ОТВАРА ПРОЦЕС ПРОТИВ ТРГОВАЦА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС (на језику: српски). 4. 3. 2011. Приступљено 28. 10. 2017. 

Спољашње везеУреди