Википедија

Тројство (Andrej Rubljov)

икона Андреја Рубљова из 15. столећа

Trojstvo (ruski: Troitsa), takođe nazvana Avraamovo gostoprimstvo, jeste ikona koju je naslikao ruski slikar Andrej Rubljov u 15. stoleću.[1] Ikona je njegovo najpoznatije delo[2] i najpoznatija rusk aikona.[3] Smatra se jednim od najviših dostignuća ruske umetnosti.[4][5] Naučnici veruju da je to jedno od samo dva umetnička dela (drugo su freske Uspenskog sabora u Vladimiru) koje se sa sigurnošću može pripisati Rubljovu.[1]

Trojstvo
UmetnikAndrej Rubljov
Godina1411. ili 1425–27
TehnikaTempera
Dimenzije42 cm × 114 cm cm
MestoTretjakovska galerija

Trojstvo prikazuje tri anđela koji su posetili Avrama kod Mamvrejskogog hrasta ali prikaz je puna simbolike i tumači se kao ikona Svetog Trojstva. U vreme Rubljova, Sveta Trojstvo je bila oličenje duhovnog jedinstva, mira, sloge, međusobne ljubavi i smirenja.[6]

Ikona je poručena kao počast Svetom Sergiju Radonješkom iz Trojice Sergijeve lavre, tada u blizini Moskve, sada u gradu Sergijev Posad. Malo se zna o istoriji Trojstva, a istoričari umetnosti iznose pretpostavke na osnovu samo nekoliko poznatih činjenica.[7] Čak je i autorstvo Rubljova dovedeno u pitanje. Razni autori predlažu različite datume, kao što su 1408–1425, 1422–1423 ili 1420–1427. Zvanična verzija navodi 1411. ili 1425–27. Trojstvo je danas izloženo u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi.

Opis uredi

Trojistvo je naslikano na vertikalno postavljenoj dasci. Na njoj su prikazana tri anđela koji sede za stolom. Na stolu je čaša u kojoj se nalazi glava teleta. U pozadini, Rubljov je naslikao kuću (navodno Abrahamovu kuću), drvo (Mamvrejski hrast) i planinu. Likovi anđela su raspoređeni tako da linije njihovih tela čine pun krug. Anđeo u sredini i onaj sa leve strane blagosiljaju čašu pokretom ruke.[8] Na slici nema akcije ni pokreta. Likovi gledaju u večnost u stanju nepomične kontemplacije. Na ivici, oreolima i oko čaše nalaze se tragovi eksera sa rize ikone (metalni zaštitni poklopac).

Ikonografija uredi

Ikona je zasnovana na priči iz Knjige postanja koja se zove Avraamovo i Sarino gostoprimstvo ili Avraamovo gostoprimstvo. U njemu se kaže da je biblijski patrijarh Avraam „sedeo na vratima svog šatora u vrelini dana” kod Mamvrejskog hrasta i video tri čoveka kako stoje ispred njega, za koje se u narednom poglavlju saznaje da su anđeli. „Kada ih je video, Avram je potrčao od vrata šatora u susret i poklonio se do zemlje.“ Avram je naredio dečaku-slugi da pripremi odabrano tele, i stavi pred njih skutu, mleko i tele, čekajući ih ispod drveta dok su jeli. Jedan od anđela je rekao Avramu da će Sara uskoro roditi sina.

 
Stari zavet sa delima, ikona iz 17. veka. Kompozicija uključuje scenu Abrahamovog susreta sa anđelima, pranja nogu, Sare koja kuva, sluge koji ubija tele. Anđeo izvodi Lota i njegove kćeri iz Sodome, a Lotova žena se pretvara u stub od soli, a zatim je Lot prikazan sa njegovim kćerima. Na ikoni Rubljova nema nijednog od ovih detalja.

Tema Trojstva je dobijala različita tumačenja u različitim vremenskim periodima, ali do 19–20 veka konsenzus među naučnicima je bio sledeći: tri anđela koja su posetila Avrama predstavljala su hrišćansko Trojstvo, „jednog Boga u tri lica“ – Bog Otac, Sin i Sveti Duh.[9] Likovni kritičari smatraju da je ikona Andreja Rubljova stvorena prema ovim konceptom. U svom nastojanju da otkrije doktrinu o Trojstvu, Rubljov je napustio većinu tradicionalnih elemenata zapleta koji su obično bili uključeni u slike Abrahamove i Sarine priče o gostoprimstvu. On nije naslikao Avrama, Saru, scenu klanja teleta, niti je dao bilo kakve detalje o obroku. Anđeli su prikazani kako razgovaraju, a ne jedu. „Gestovi anđela, uglađeni i uzdržani, pokazuju uzvišenu prirodu njihovog razgovora“.[10] Tiha zajednica tri anđela je centar kompozicije.

Na Rubljovljevoj ikoni, oblik koji najjasnije predstavlja ideju Trojstva jeste krug. To je osnova kompozicije. U isto vreme, anđeli nisu umetnuti u krug, već ga stvaraju, tako da naše oči ne mogu da se zaustave ni na jednoj od tri figure i radije se zadržavaju unutar ovog ograničenog prostora. Upečatljiv deo centralne kompozicije je šolja sa telećom glavom, što nagoveštava žrtvu raspeća i služi kao podsećanje na Evharistiju (likovi levog i desnog anđela čine siluetu koja podseća na čašu). Oko šolje, koja je postavljena na sto, odvija se tihi dijalog gestova.[11]

Levi anđeo simbolizuje Boga Oca. On blagosilja čašu, a ruka mu je naslikana u daljini, kao da predaje čašu centralnom anđelu. Viktor Lazarev sugeriše da središnji anđeo predstavlja Isusa Hristosa, koji zauzvrat blagosilja i čašu i prihvata je sa naklonom kao da kaže „Oče moj, ako je moguće, neka se od mene uzme ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“.( Matija 26:39)[12] Priroda svakog od tri elementa otkriva se kroz njihove simboličke atribute, odnosno kuću, drvo i planinu.[6] Polazna tačka božanske uprave je stvaralačka volja Božija, stoga Rubljov postavlja Avraamovu kuću iznad odgovarajuće glave anđela. Hrast se može tumačiti kao drvo života,[6] i služi kao podsetnik na Hristovu smrt na krstu i njegovo kasnije vaskrsenje, koje je otvorilo put za večni život. Hrast se nalazi u sredini, iznad anđela koji simbolizuje Hristosa. Najzad, planina je simbol duhovnog uspona, koji čovečanstvo ostvaruje uz pomoć Duha Svetoga.[10] Jedinstvo Trojstva izražava jedinstvo i ljubav između svih stvari.(Jovan 17:21)

Krila dva anđela se preklapaju, Oca i Sina. Plava boja Sinove haljine simbolizuje božansku prirodu, smeđa boja predstavlja zemlju, njegovu ljudskost, a zlatna govori o carstvu Božijem.[13] Krila Duha Svetoga ne dodiruju krila Sinova, neprimetno su podeljena kopljem Sinovim. Plava boja odežde Svetog Duha simbolizuje božanstvo, zelena boja predstavlja novi život.[14] Položaj i Duha Svetoga i glave Sina pokazuju njihovu potčinjenost Ocu, ali njihovo postavljanje na prestole na istom nivou simbolizuje jednakost.[15]

Rize uredi

 
Riza Borisa Godunova za Trojstvo sa catama dodatim u vreme Mihaila I, izrađena od zlata i srebra sa dragim kamenjem, biserima. Kraj 16. stoleća.

Prema zapisima Trojičke lavre Svetog Sergija iz 1575. godine, ikona je „pokrivena zlatom“ po naređenju Ivana Groznog, odnosno poručena je zlatna riza koja je dodata ikoni. Zlatna riza je obnovljena 1600. godine za vreme carstva Borisa Godunova. Nova riza je kopirala rizu iz perioda Ivana Groznog, dok je original prebačen u novu kopiju Trojstva koja je naslikana specijalno za tu svrhu. Godine 1626. Mihail I je naredio da se u rizu dodaju zlatne cate sa emajlom i dragim kamenjem. U 18. stoleću dodata je pozlaćena srebrna odeća anđela.[16] Još jedna kopija rize nastala je 1926–28. Obe kopije se danas čuvaju kao deo ikonostasa Trojičke lavre.

Datiranje i poreklo uredi

Precizno datovanje Trojstva je upitno. Istorijskih podataka nema mnogo, a ni na početku 20. veka istoričari se nisu usuđivali da tvrde bilo kakve činjenice i mogli su samo da nagađaju i iznose pretpostavke.[10] Ikona se prvi put pominje 1551. godine u Knjizi od sto glava, zbirci crkvenih zakona i propisa Stoglavskog sinoda..U Knjizi su, između ostalog, navedene i odluke Sinoda koje su donete o ikonografiji Svetog Trojstva, a posebno detalji koji su se smatrali kanonski neophodnim za takve ikone, poput krstova i oreola.

... ikonopisac [mora] da slika ikone na osnovu antičkih primera, kao što su to radili grčki ikonopisci, i kao Rubljov i drugi prethodnici... (rus. Писати иконописцем иконы с древних переводов, како греческие иконописцы писали, и как писал Ондрей Рублев и прочие пресловущие иконописцы...)

Učesnici Stoglavskog sinoda bili svesni izvesne ikone Trojstva koju je stvorio Andrej Rubljov i koja je, po njihovom mišljenju, odgovarala svakom crkvenom kanonu i mogla bi se uzeti kao uzor.[17][18]

Sledeći poznati izvor koji pominje Trojstvo je Legenda o svetim ikonopiscima (rus. Сказание о святых иконописцах ) sastavljen krajem 17. ili početkom 18. stoleća. Delo sadrži niz polulegendarnih priča, uključujući i pominjanje da je Nikon Radonješki, učenik Sergija Radonješkog, zamolio Andreja Rubljova „da naslika lik Svetog Trojstva u čast oca Sergija“.[19] Ovaj pozni izvor većina istoričara smatra nepouzdanim. Međutim, zbog nedostatka drugih činjenica, ova verzija nastanka Trojstva je opšte prihvaćena.[2]

Prvobitna drvena Trojička crkva izgorela je 1411. godine, a Nikon Radonješki je odlučio da podigne novu crkvu. Do 1425. godine podignuta je kamena Saborna crkva Svetog Trojstva, koji postoji i danas. Veruje se da je Nikon, koji je postao iguman posle smrti Sergija Radonješkog, predosetio smrt i pozvao Andreja Rubljova i Danila Črnog da završe uređenje nedavno izgrađene saborne crkve. Ikonopisci su trebali da urade freske i izrade ikonostas.[20] Ali ni Žitije Svetog Sergija, agiografski prikaz njegovog života, ni Žitije Svetog Nikona, ne pominju ikonu Trojstva, već je samo zapisana kao ukras saborne crkve u periodu 1425–1427.

 
Jedina preostala freska koju je oslikao Andrej Rubljov u Uspenskom saboru.

Ovo datovanje je zasnovano na datumima izgradnje obe crkve. Ipak, likovni kritičari, uzimajući u obzir stil ikone, ne smatraju da je stvar rešena. Igor Grabar datira Trojicu 1408–1425, Julija Lebedeva je predložila 1422–1423, Valentina Antonova predložila 1420–1427. Ne zna se da li je Trojjstvo nastala tokom Rubljovljevog vrhunca stvaralaštva 1408—1420 ili kasnije u njegovom životu. Stilska analiza pokazuje da je mogla nastati oko 1408. godine, jer je stilski slična njegovim freskama u Uspenskom saboru (nastalim otprilike u isto vreme).[21] S druge strane, Trojstvo pokazuje čvrstinu i savršenstvo koje nisu imale premca čak ni najbolje ikone Trjojstva naslikane između 1425. i 1427.[22]

Sovjetski istoričar Vladimir Plugin imao je teoriju da ikona nema nikakve veze sa Nikonom Radonješkim, već da ju je u Trojičku lavru doneo Ivan Grozni. On je izneo teoriju da su svi dosadašnji naučnici posle istoričara Aleksandra Gorskog pogrešno pretpostavili da je Ivan Grozni samo „poklopio zlatom” ikonu koja se već čuvala u lavri.[23] Plugin je naveo da je ikonu u lavru doneo sam Ivan, a da je Trojstvo nastala mnogo ranije, verovatno 150 godina pre tog datuma.[10] Međutim, 1998. godine Boris Klos je istakao da Troicka priča o opsadi Kazanja, napisana pre juna 1553,[24] sadrži jasan navod da je Ivan Grozni samo „ukrasio“ postojeću ikonu za Lavru.[25][26]

Autorstvo uredi

Rubljov je prvi put nazvan autorom ikone sredinom 16. veka u delu „Knjiga od sto glava“. Naučnici sa sigurnošću tvrde da se sredinom 16. stoleća smatralo da je Rubljov autor ikone sa takvim imenom. Ruski etnograf Ivan Snegirjov izneo je sugestiju da je Trojstvo koja se čuva u Trojičkoj lavri Svetog Sergija zapravo ikona Anderja Rubljova, koji je tada bio jedan od retkih ruskih ikonopisaca poznatih po imenu. Hipoteza je dobila na popularnosti među naučnicima i do 1905. godine je preovladala.[27] Trojstvo je i danas generalno prihvaćeno kao njegovo delo.

Ipak, nakon čišćenja ikone, likovni kritičari su bili toliko zadivljeni njenom lepotom da su se pojavile neke teorije da ju je stvorio italijanski slikar. Prvi koji je dao sugestiju bio je Dmitrij Rovinski još pre čišćenja, ali je njegova ideja „odmah ugašena beleškom mitropolita Filareta; i opet, na osnovu legende, ikona je pripisana Rubljovu. Ona je nastavila da služi onima koji su proučavali stil ovog slikara kao jedno od njegovih glavnih umetničkih dela“. Dmitrij Ajnalov,[28] Nikolaj Sičov i potom Nikolaj Punin upoređivali su Trojstvo sa delima Đota i Dučia.[29] Viktor Lazarev ga je uporedio sa delima Pjera dela Frančeska.[30] Ipak, najverovatnije su nameravali da ukažu na visok kvalitet slike jer niko od njih nije tvrdio da je nastala pod uticajem Italijana. Viktor Lazarev to sumira: „U svetlu nedavne analize možemo definitivno konstatovati da Rubljov nije bio upoznat sa delima italijanske umetnosti i stoga nije mogao ništa da pozajmi od njih. Njegov glavni izvor bila je vizantijska umetnost ere Paleologa, posebno slike nastale u prestonici Konstantinopolju. Elegancija anđela, motiv nagnutih glava, pravougaoni oblik obroka su potekli upravo odatle.“[8]

Istorija uredi

 
Trojstvo kakvim se moglo videti pre 1904. (fotomontaža). Slika je prekrivena rizom i premazana slojem ulja za sušenje.

Prema arhivu Trojičke lavre Svetog Sergija, ikona se čuvala u Trojičkoj katedrali od 1575. godine. Zauzeo je glavno mesto (desno od carskih dveri ) u donjem sloju ikonostasa . Bila je to jedna od najpoštovanijih ikona u manastiru, privlačeći velikodušne donacije vladajućih monarha (prvo Ivana Groznog, zatim Borisa Godunova i njegove porodice), ali glavni predmet poštovanja u manastiru bile su mošti Sergija Radonješkog . Do kraja 1904. godine, Trojstvo je bila skrivena od očiju ispod teške zlatne rize, koja je ostavljala otvorene samo lica i ruke anđela („slika lica“).

Na prelazu iz 19. u 20. stoleće rusku ikonografiju su istoričari umetnosti „otkrili” kao zaseban oblik umetnosti. Ikone su izvađene iz riza koje su ih prekrivale skoro u potpunosti osim lica i ruku i zatim očišćene. Čišćenje je bilo neophodno jer su ikone bile tradicionalno premazane slojem ulja za sušenje. U normalnim uslovima, ulje za sušenje je potpuno potamnilo za 30–90 godina. Preko zatamnjenog sloja mogla bi se naslikati nova ikona. Obično je imala istu temu, ali je stil promenjen u skladu sa novim estetskim principima tog vremena. U nekim slučajevima, novi slikar je zadržao proporcije i kompoziciju originala, ali je u drugim slučajevima kopirao temu, ali je prilagođavao proporcije figura i poza te menjao druge detalje. To se zvalo „obnova ikone“ (rus. поновление икон ).[31] Trojstvo je bila „obnovljeno“ četiri-pet puta.[32] Prva obnova se verovatno dogodila za vreme vladavine Borisa Godunova. Sledeći je najverovatnije završena do 1635. godine. Istoričari umetnosti najveći deo oštećenja sloja boje pripisuju tom periodu. Oštećenja od plovućca posebno su vidljiva na odeći i pozadini anđela. Trojstvo je dodatno obnovljena 1777. godine u vreme mitropolita Platona, kada je prepravljen ceo ikonostas. Vasilij Gurjanov je naveo da je obnavljan još dva puta 1835. i 1854. godine: od strane slikaria Paleške škole i umetnika I. M. Mališeva.[32]

Čišćenje iz 1904 uredi

Početkom 20. veka mnoge ikone su čišćene i za mnoge od njih se ispostavilo da su remek-dela. Na kraju su se naučnici zainteresovali za Trojstvo. U poređenju sa drugim ikonama kao što su Bogorodica Vladimirska ili Bogorodica Kazanska, Trojstvo nije bilo posebno poštovana, jer u njoj nije bilo ničeg posebnog, nije bila „čudotvorna“ ili mirotočiva, i nije postala ivor za veliki broj reprodukcija. Međutim, imala je izvesnu reputaciju zbog činjenice da se verovalo da je upravo ona ikona iz Knjige sto poglavlja. Pošto se ime Andreja Rubljova pojavilo i u Knjizi, bio je veoma poštovan među hrišćanskim vernicima. Pripisivano mu je mnogo različitih ikona i fresaka, npr. freske u Uspenskoj crkvi u Gorodoku. Čišćenje Trojstva bi teoretski moglo otkriti savršen primer njegovog stila i pružiti pomoći pri ispitivanju ostalih ikona koje su mu pripisivane na osnovu legendi ili opšte etabliranih verovanja.[17]

Po pozivu igumana Trojičke lavre u proleće 1904. godine, Vasilij Gurjanov je izvadio ikonu iz ikonostasa, skinuo rizu i potom je očistio od „obnova“ i ulja za sušenje.[17][33] Ilja Ostrouhov ga je preporučio za posao. Pomogli su mu V. A. Tjulin i A. I. Izrazcov. Nakon uklanjanja rize, Gurjanov nije otkrio Rubljovljevu sliku, ali je otkrio rezultate svih "obnova". Rubljovljeva umetnost je bila ispod njih. Napisao je: „Kada je sa ove ikone skinuta zlatna riza, videli smo savršeno naslikanu ikonu. Pozadina i margine su obojene braon, zlatni natpisi bili su novi. Sva odeća anđela bila je prefarbana u nijansu jorgovana i izbeljena ne bojom, već zlatom; sto, planina i kuća su prefarbani… Ostala su samo lica po kojima se moglo oceniti da je ova ikona drevna, ali i ona su bila zasenčena smeđom uljanom bojom“.[34] Kao što je postalo jasno tokom još jedne restauracije 1919. godine, Gurjanov na nekim mestima nije dosegao prvobitni sloj. Nakon što je Gurijanov uklonio tri gornja sloja, od kojih je poslednji naslikan u stilu Paleške škole, otkrio je originalni sloj. Restaurator i očevici događaja ostali su zaprepašćeni. Umesto tamnih zadimljenih tonova ulja za sušenje i odeće smeđe boje koja je bila tipična za ikonografiju tog vremena, videli su svetle boje i providnu odeću koja ih je podsećala na italijanske freske i ikone iz 14. veka.[17] Zatim je ikonu preslikao prema sopstvenim stavovima o tome kako bi trebalo da izgleda. Nakon toga je Trojstvo vraćena na ikonostas.

Gurjanovljeve napore kritikovali su čak i njegovi savremenici. Nikolaj Sičov je 1915. godine istakao da je njegova restauracija zapravo sakrila umetničko delo od nas.

Ikona u rizi Sredina 19. stoleća — 1904 1904. godine 1905—1919 Trenutno stanje
         
Ikona u rizi Borisa Godunova. Fotografija Gurijanova i njegovog tima iz 1904. Izgled okone iz 1904. godine, Riza je upravo uklonjena. Originalni rad je skriven ispod sloja nastalog tokom „obnove“ iz 19. veka. U gornjem desnom uglu (glava i rame desnog anđela) vidi se pokušaj uklanjanja tih radova. Fotografija Gurijanova i njegovog tima iz 1904. Fotografija iz 1904. napravljena nakon Gurjanovljevog čišćenja. Fotografija iz 1905. napravljena nakon Gurjanovljeve prerade, koju su kritikovali tadašnji likovni kritičari. Restauracija iz 1919. otkrila je Rubljovljev umetnički rad. Sačuvani su brojni tragovi Gurjanovljevog rada i tragovi iz prethodnih vekova. Površina ikone danas je kombinacija slojeva nastalih u različitim vremenskim periodima.

Čišćenje iz 1918 uredi

 
Svetla mrlja na haljini desnog anđela je platno koje je izronilo prilikom čišćenja ispod novog sloja boje Vasilija Gurjanova. Fotografija iz 1918–19.

Čim je ikona ponovo postavljena kao deo ikonostas crkve, ubrzo je ponovo potamnela i bilo je potrebno intervenisati radi sprečavanja daljeg propadanja. Komitet za čišćenje drevnih slika Rusije preuzeo je odgovornost za restauraciju 1918. godine. Jurij Olsufjev je bio vođa tima u kome su bili i Igor Grabar, Aleksandar Anisimov, Aleksis Gričenko iuz Odbor za zaštitu umetničkih dela pri Lavri Svetog Sergija, u kojem su bili i sam Jurij Olsufjev, Pavel Florenski, Pavel Kapterev. Radovi na restauraciji počeli su 28. 28. novembra 1918. i trajali su do 2. januara 1919. godine. Izvršili su ga I. Suslov, V. Tjulin i G. Čirikov. Sve faze čišćenja su detaljno zabeležene u Dnevniku. Na osnovu ovih zapisa i ličnih zapažanja Jurija Olsufjeva, 1925. godine nastao je sažetak radova pod nazivom Protokol br. 1.[32] Ovi dokumenti se čuvaju u arhivi Tretjakovske galerije. Neki detalji i linije su restaurirani, neki drugi detalji su ocenjeni kao previše oštećeni da bi se izvršila restauracija.[32]

Problemi sa čuvanjem Trojstva počeli su 1918–19, odmah nakon čišćenja. Dva puta godišnje, u proleće i u jesen, povećavala se vlažnost u sabornoj crkvi i ikona je prenošena u takozvano Prvo ikonohranište. Stalne promene temperature i vlažnosti uticale su na stanje ikone.

U Tretjakovskoj galeriji uredi

Pre Oktobarske revolucije Trojstvo je ostala u Sabornoj crkvi Svetog Trojstva, ali nakon što ju je sovjetska vlada poslala u nedavno osnovanu Centralnu nacionalnu restauratorsku radionicu. Dana 20. aprila 1920. godine, Savet narodnih komesara izdao je dekret pod nazivom O pretvaranju istorijskih i umetničkih vrednosti Trojstva. U dekretu su sama Lavru i sve njene zbirke potpale pod nadležnost Zemaljskog prosvetnog komesarijata „radi demokratizacije umetničkih i istorijskih objekata pretvaranjem navedenih zgrada i zbirki u muzeje“. Trojstvoe završila u Nacionalnom parku Zagorsk i Muzeju istorije i umetnosti. Ikona je 1929. godine stigla u Tretjakovsku galeriju u Moskvi, dok je kopija koju je napravio Nikolaj Baranov zamenila original u ikonostasu.

 
Soba Andreja Rubljova u Tretjakovskoj galeriji .

Ikona se čuva u sobi Andreja Rubljova Tretjakovske galerije. Iz Galerije je izneta samo dva puta. Prvi put 1941. godine tokom evakuacije tplp, Drugog svetskog rata. Privremeno je premeštena u Novosibirsko pozorište opere i baleta u Novosibirsku. Dana 17. maja 1945. Trojstvo je vraćena u Tretjakovsku galeriju. U maju 2007. Trojstvo je izneta za izložbu Evropa-Rusija-Evropa, ali je deo daske bio iščašen i morao je da se popravi i ojača. Od 1997. ikona se na Duhove premešta iz sobe Andreja Rubljova u crkvu Tretjakovske galerije.

Prvi predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin imao je ideju da ikonu preda Crkvi. Međutim, Valentin Janin je uz pomoć tadašnjeg ministra kulture Jurija Melentjeva uspeo da se sastane sa predsednikom i ubedi ga da se predomisli. Stvar je završena dekretom objavljenim u Ruskoj gazeti, Trojstvo je proglašeno trajnim vlasništvom Tretjakovske galerije.

Godine 2008. Levon Nersesjan, jedan od zaposlenih u Galeriji, otkrio je da je patrijarh Aleksije zatražio da se ikona donese u Lavru za verski praznik u leto 2009.[35] Većina naučnika se složila da je klima unutar Saborne crkve potpuno nepodesna za čuvanje ikona, da bi je sveće, tamjan i transport mogli uništiti. Jedini koji je podržao ovaj potez bio je direktor Galerije. Svi ostali zaposleni, likovni kritičari i istoričari umetnosti bili su protiv. Direktorka je optužena za prekršaj.[1]

Valentin Janin je rekao: „Trojstvo je izvanredno umetničko delo, nacionalno nasleđe, koje treba da bude dostupno ljudima ljudima svih uverenja bez obzira na njihovu religiju. Izuzetna umetnička dela treba da se čuvaju ne u crkvama da ih vidi uski krug parohijana, već u javnim muzejima.“[1] Ikona je na kraju ostala u muzeju.

Konzervacija uredi

 
Pukotina prolazi kroz lice desnog anđela, na pojedinim mestima se otkinula farba, a ima tragova eksera kojima je ranije bila pričvršćena riza na ikonu.

Sadašnje stanje Trojstva se razlikuje od prvobitnog stanja. Promene na delu su izvršene najranije već 1600. godine, a najverovatnije i ranije. Stanje najbliže prvobitnom koje su restauratori uspeli da ostvare bilo je posle restauracije 1918. godine..Ta restauracija otkrila je većinu originalnog dela Rubljova, ali su sačuvani brojni tragovi rada Gurjanovog. Sadašnji izgled je kombinacija slojeva stvorenih tokom različitih vremenskih perioda. Ikona je trenutno ojačana šponkama, odnosno malim klinovima koji se koriste posebno za ikone.

Danas se Trojstvo čuva u posebnom staklenom ormariću u muzeju uz održavanje konstantne vlažnosti i temperature.

Tretjakovska galerija je saopštila da je sadašnje stanje „stabilno“.[1] Postoje uporne praznine između slojeva zemlje i boje, posebno na marginama. Primarni problem je vertikalna pukotina koja prolazi kroz podlogu u prednjem delu, koju je u nepoznato vreme izazvalo pucanje između prve i druge uzemljene ploče. Gurjanov je snimio pukotinu tokom svog čišćenja: fotografija iz 1905. prikazuje pukotinu.

Pukotina je postala primetna 1931. godine i delimično je otklonjena u proleće 1931. godine. Tada je razmak dostigao 2 milimetra u gornjem delu ikone i 1 milimetarm na licu desnog anđela. Jurij Olsufjev je pokušao da popravi ikonu premestivši ikonu u posebnu prostoriju sa veštački izazvanom visokom vlažnošću od oko 70%. Razmak između dasaka je skoro potpuno zatvoren za 1-5 meseci. Do leta 1931. napredak u smanjivanju obima puktoine kroz izlaganje dela vlazi je prestao da daje rezultate. Tada je odlučeno da se sloj gesa i sloj boje ojačaju mastikom i time popuni praznina.[1]

Restauratori nisu mogli da budu sigurni kako su različiti slojevi boje tokom različitih vremena mogli reagovati na najmanje promene ambijenta. Najmanja klimatska promena i dalje može prouzrokovati nepredvidivu štetu. Komitet restauratora Tretjakovske galerije je opširno razmatrao različite predloge kako da se ikona dodatno ojača, a 10. novembra 2008. komitet je zaključio da se ni u kom slučaju ne sme menjati sadašnje, stabilno stanje ikone.[1]

Kopije uredi

Postoje dve osvštane kopije Trojstva. Po pravoslavnom crkvenom predanju, osveštana kopija ikone i original (koji se naziva i protograf) su potpuno zamenljivi.[1]

  • Godunovljeva kopija, koju je Boris Godunov naručio 1598–1600. godine radi premeštanja ikone u rize Ivana Groznog. Čuvana je u Sabornoj crkvi Trojstva.
  • Kopija Baranova i Čirikova, naručena 1926–28 za Međunarodnu izložbu restauracije ikona 1929.[1] Zamenila je originalnu ikonu nakon što je premeštena u Tretjakovsku galeriju u Moskvi.

Obe ikone se sada čuvaju u ikonostasu Saborne crkve Svetog Trojstva a u Sergijevom Posadu.

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z Stenogramma rasširennogo restavracionnogo soveщaniя v Gosudarstvennoй Tretьяkovskoй Galeree po voprosu "Troicы" Rubleva 17 noяbrя 2008 goda (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2008-12-22. 
  2. ^ a b „The Trinity by Andrei Rublev” (na jeziku: ruski). Tretyakov Gallery. Pristupljeno 2008-12-22. 
  3. ^ Averincev, S. S. "Krasota iznačalьnaя." Naše nasledie . 4 (1988): 25—26.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  4. ^ Družkova, NATALIЯ IVANOVNA. "sovremennыe vizualьno-kommunikacionnыe sredstva v prepodavanii teorii i istorii izobrazitelьnogo iskusstva [Эlektronnый resurs]." Pedagogika iskusstva: эlektron. nauč. žurn. Učreždeniя Ros. akademii obrazovaniя «Institut hudožestvennogo obrazovaniя 1 (2014).
  5. ^ „Explanation of Andrei Rublev's Icon”. St John's Anglican Church. Arhivirano iz originala 2008-07-19. g. Pristupljeno 2008-12-22. 
  6. ^ a b v E.V.Gutov, ur. (2011-04-27). „1”. Pashalьnыe čteniя: Tezisы dokladov studenčeskoй naučno-teoretičeskoй konferencii (PDF) (na jeziku: ruski). Nižnevartovsk: Izdatelьstvo Nižnevartovskogo gosudarstvennogo gumanitarnogo universiteta. str. 4—5. ISBN 9785899888670. 
  7. ^ „Holy Trinity of Andrei Rublev” (na jeziku: ruski). AndreiRublev.ru. Pristupljeno 2008-12-23. 
  8. ^ a b Lazarev V. N. „Russkaя ikonopisь ot istokov do načala XVI veka. Glava VI. Moskovskaя škola. VI.15. "Troica" Andreя Rubleva”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-23. 
  9. ^ „Rublev's Icon of the Trinity”. wellsprings.org.uk. Pristupljeno 2008-12-23. 
  10. ^ a b v g „"Svяtaя Troica" Andreя Rubleva. Opisanie, istoriя ikonы”. Arhivirano iz originala 2011-08-25. g. Pristupljeno 2008-12-23. 
  11. ^ Audioэkskursiя po Tretьяkovskoй Galeree // «Troica» Rubleva. Tekst L. Nersesяna
  12. ^ Lazarev V. N. Andreй Rublev i ego škola. M.,1966. S. 61–62
  13. ^ „Christ”. 
  14. ^ „The Spirit”. 
  15. ^ Gulяeva, E. Ю. "«TROICA» ANDREЯ RUBLEVA-VELIČAЙŠEE DOSTIŽENIE RUSSKOGO DUHA." Ežemesяčnый naučnый žurnal № 6/2014. http://social-scope.ru/files/ARHIV/29-30.12.2014/scope_6_december.pdf#page=33 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
  16. ^ „Oklad "Troicы"”. Portal «Kulьtura Rossii». Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-23. 
  17. ^ a b v g A. Nikitin. Zagadka «Troicы» Rubleva. (Pervaя publikaciя: Nikitin A. Kto napisal «Troicu Rubleva»? // NiR, 1989, № 8–9.)
  18. ^ Stoglav. Izd. D. E. Kožančikova. SPb., 1863, s. 128
  19. ^ Nikitin, Andreĭ Leonidovich (2001). Osnovaniя russkoй istoriй: mifologemы i faktы (na jeziku: ruski). Agraf. ISBN 9785778400412. 

    The Legend on Saint Icon Painters: "Prepodobnый otec Andreй radonežskiй, ikonopisec, prozvaniem Rublev, mnogaя svяtыя ikonы pisal, vse čudotvornыe. Яko že pišet o nem v Stoglave svяtogo čudnogo Makariя mitropolita, čto s ego pisьma pisati ikonы, a ne svoim umыslom. A preže živяše v poslušanii u prepodobnogo otca Nikona Radonežskogo. On povele pri sebe obraz napisati svяtыя Troicы v pohvalu otcu svoemu svяtomu Sergiю Čudotvorcu".
  20. ^ Svяtaя Troica Andreя Rubleva. Opisanie, istoriя ikonы
  21. ^ Balяzin, Volьdemar Nikolaevič (2007). Neoficialьnaя istoriя Rossii (na jeziku: ruski). OLMA Media Grupp. str. 71. ISBN 978-5373012294. 
  22. ^ „"Troica" na Ikon-art.info”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-28. 
  23. ^ (Gorskiй A. V.). Istoričeskoe opisanie Svяto-Troickiя Sergievы lavrы. M., 1857, s. 10.
  24. ^ (Nasonov A. N. Novыe istočniki po istorii Kazanskogo «vzяtiя». — Arheografičeskiй ežegodnik za 1960 god. M., 1962, s. 10)
  25. ^ (Kloss 1998, s. 83)
  26. ^ „Andreй Rublev. Biografiя. Proizvedeniя. Istočniki. Literatura”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. 
  27. ^ Anisimov A. I. Naučnaя restavraciя i «Rublevskiй vopros». /'/ Anisimov A. I. O drevnerusskom iskusstve. M., 1983, s. 105—134.
  28. ^ Aйnalov D. V. Istoriя russkoй živopisi ot XVI po XIX stoletie. SPb., 1913, s. 17
  29. ^ Punin N. Andreй Rublev. Pp, 1916
  30. ^ Lazarev V. N. Russkaя srednevekovaя živopisь. M., 1970, s. 299
  31. ^ „Restavraciя ikon. Metodičeskie rekomendacii”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-28. 
  32. ^ a b v g Ю. G. Malьkov. K izučeniю «Troicы» Andreя Rubleva. // Muzeй № 8. Moskva, Sovetskiй hudožnik, 1987. c.238–258
  33. ^ Gurьяnov V. P. Dve mestnыe ikonы sv. Troicы v Troickom sobore Svяto-Troicko-Sergievoй lavrы i ih restavraciя. M., 1906 g.
  34. ^ Rogozяnskiй, Andreй. „Troica Rublёva, tihoe ozarenie Sergievskoй Rusi.”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-26. 
  35. ^ „Blog L. V. Nersesяna”. Arhivirano iz originala 2012-02-26. g. Pristupljeno 2008-12-28. 

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тројство_(Андреј_Рубљов)&oldid=26166462”