Википедија

Tupoljev Tu-95

Tupoljev Tu-95 (NATO klasifikacija Bear) je sovjetski strateški bombarder podzvučne brzine. Jedan je od najuspešnijih strateških bombardera bivšeg SSSR, a još uvek je u upotrebi u ruskoj vojsci.

Tupoljev Tu-95
Tupoljev Tu-95
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1956.
Uveden u upotrebu1956. (MS - 1981)
Statusoperativan
Prvi korisnikSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primerakapreko 500
Dužina47,09
Razmah krila55,05
Visina13,2
Površina krila295
Prazan94.400
Normalna poletna171.000
Maks. masa pri uzletanju187.700 kg
Maks. spoljni teret15.000 kg
Turbo-elisni motor4 ×TVD NK-12MP
TEM snaga4 × (15.000КС) / 11.000 kW
Brzina krstarenja750 km/h
Maks. brzina na Hopt920 km/h
Taktički radijus kretanja7.000 km
Dolet15.000 km
Plafon leta13.716 m
Brzina penjanja600 m/min

Pogon su mu četiri „Kuznjecov“ turbo-elisna motora, od kojih svaki ima kontra-rotacione propelere što ga - uz aerodinamičke osobine - čini jednim od najbržih ikad napravljenih elisnih aviona.

Projektovanje i razvoj uredi

 
A.N.Tupoljev (1944.)

U toku rata zahvaljujući potrebi bombardovanja udaljenih ratišta kao što je to bilo evropsko i pacifičko bojište Amerikanci su razvili nekoliko tipova strateških bombardera kao što su B-17, B-24 i Boing B-29. Sovjeti su imali prilike da u toku rata koriste američke strateške bombardere koji su prinudno sletali na sovjetsku teritoriju zbog mehaničkog kvara ili oštećenja u borbi. Tako je od 73 primeraka B-17, osposobljeno 23 primeraka, od 73 primeraka B-24, osposobljeno je 30 komada i oni su korišćeni u ratnim operacijama. Tri primerka B-29 je prinudno ateriralo na sovjetsku teritoriju nakon bombardovanja Japana, Sovjeti su ih zadržali pravdajući se svojom neutralnošću u pacifičkom ratu. Nakon Drugog svetskog rata glavni protivnik Sovjetskom Savezu postaju SAD, a činjenica je da Sovjeti tada nisu imali avion dugog dometa, kako bi parirali Amerikancima. Pojavom atomskog oružja bilo je neophodno imati avion nosivosti preko 5 tona i radijusa preko 7.000 kilometara. Na bazi B-29, razvijen je sovjetski strateški bombarder Tupoljev Tu-4 (1947), a kasnije (1951) povećani Tu-85 sa doletom od 13.000 kilometara. Oba ova aviona su za pogon, koristili klipne motore.

 
Bombarder Tu-4
 
Bombarder Tu-95

Na osnovu onoga što su radili Amerikanci i Britanci u domenu razvoja strateških bombardera na mlazni pogon, vlada Sovjetskog Saveza je 1950. godine prihvatila predlog S. M. Mjasiševa da se projektuje strateški bombarder na mlazni pogon brzine 950 km/h, doletom preko 13.000 km i nosivosti preko 5 t, koga bi pogonila 4 turbomlazna motora PM-3 projektnog biroa Mikulina. Formiran je poseban projektantski biro OKB-23 koji je u veoma kratkom vremenu od 1,5 do 2 godine, spremio za testiranje avion koji je dobio oznaku M-4. Iskustva iz Korejskog rata su pokazala da je ova odluka bila ispravna jer se videlo da strateški bombarderi na klipni pogon ne mogu da prežive napade mlazne lovačke avijacije.

Na osnovu studije CAGI instituta „Ispitivanje karakteristika leta teških mlaznih aviona sa strelastim krilima“, u birou Tupoljeva (OKB-156) su rezultati ove studije poslužili još 1948. godine, za definisanje osnove za projekat bombardera na mlazni pogon Tu-16. Pošto se u to vreme uveliko radilo na projektu strateškog bombardera Tu-85, razmatrana je mogućnost primene ovog krila i na taj bombarder, tako je rođena ideja za projekt "95". Već 1950. godine dozvoljeno je OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) da radi na projektu strateškog bombardera velikih brzina i doleta mase preko 150 t i doleta preko 13.000 km. Za trup aviona Tu-95 je iskorišćen trup aviona Tu-85, krila su strelasta (kosa u odnosu na trup aviona) sa uglom nagiba od 35° a za pogon su predložena četiri turboelisna motora, postavljena na krilima, koji kao najekonomičniji mogu obezbediti ovako veliki zahtevani dolet i veću brzinu u odnosu na klipne motore. Pošto su ovako snažni turboelisni motori (iznad 12.000KS) zahtevali elisu prečnika 7 m problem je rešen uvođenjem dve elise sa suprotnim smerom okretanja na svakom od motora.[1][2]

Vlada Sovjetskog Saveza 11. jula 1951. godine izdaje dekret kojim se nalaže OKB-156 da izradi projekat a vazduhoplovnoj industriji da napravi avion sa rokom septembar 1952. godine. To je i izvršeno, tako da je prvi prototip poleteo 12. novembra 1952, a u operativnu upotrebu je uveden 1956. godine.

Avion Tu-95 je bio namenjen za udar po neprijateljskim vojnim bazama, lukama, vojno industrijskim objektima, političkim i administrativnim centrima duboko u pozadini neprijateljske teritorije. Mogao je da nosi pojedinačne bombe težine od 5 do 9t, atomsko i konvencionalno naoružanje. Pored ovog širokog spektra strateških ciljeva, ovaj avion je bio namenjen i za postavljanje mina, torpedni i bombaški napad na brodove na udaljenim ratištima.

Tehnički opis uredi

 
Stajni trap aviona Tu-95
 
Crtež aviona Tu-95

Avion Tu-95 je strateški bombarder potpuno metalne konstrukcije, uglavnom napravljen od aluminijumskih legura kao i legura magnezijuma i čelika. Avion je visokokrilac sa četiri turboelisna motora koji se nalaze na krilima. Turboelisni motori Kuznjecov NK-12M su bili opremljeni diferencijalnim prenosnikom, koji je omogućavao postavljanje dve elise sa suprotnim smerom obrtanja, što je pored aerodinamičkih svojstava aviona omogućilo avionu Tu-95 postizanje maksimalne brzine od 920 km/h. Svaka elisa ima četiri metalna peraja promenljivog koraka. Tu-95 predstavlja najbrži avion sa ovom vrstom pogona na svetu. Pored toga ovi motori se odlikuju veoma niskom specifičnom potrošnjom goriva po 250 do 300 gr/ KS/h i 10 puta dužim resursima od bilo kog avio motora toga doba. Oblik krila ovog aviona je strelast sa uglom nagiba od 35°. Ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima dva točka „blizanca“ sa gumama niskog pritiska a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod krila aviona i svaka ima po 4 točka sa niskopritisnim gumama. Te noge se uvlače u prostor iza motora lociranih bliže trupu aviona. Avion ima ukupno 10 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama. Avion je bio opremljen najsavremenijom avionikom i elektronskim uređajima koje je tada mogao da proizvede Sovjetski Savez. Posada je smeštena u dve kabine pod pritiskom koje se nalaze na početku i kraju trupa aviona. Avion nije imao sistem za automatsko izbacivanje posade u slučaju potrebe polazeći od pretpostavke da zbog brzine aviona posada ima vremena da iskoči iz oštećenog aviona. Za hitnu evakuaciju posade iz aviona predviđena su vrata koja se nalaze na podu kabina. Tokom eksploatacije aviona, a ona traje 55 godina vršena su značajna osavremenjavanja aviona i on je od klasičnog bombardera postao raketonosac koji može da ponese od 6 do 16 raketa dometa 2.500 km ukupne težine 15 t. Pored toga opremljen je sistemom za dopunjavanje gorivom u letu tako da mu je dolet povećan na preko 32.000 km. U toku razvoja i dugogodišnjeg korišćenja Tu-95 nastale su mnoge varijante ovog aviona.[3][4]

Varijante aviona Tupoljev Tu-95 uredi

 
Varijanta aviona Tu-95 avion Tu-142M u patroli 1986. godine
 
Avion Tu-95K-22 naoružan raketom u bazi u Engelsu
  • Tu-20 - prvobitna oznaka za avione Tu-95 i Tu-142
  • Tu-95/1, Tu-95/2 - prototipovi aviona Tu-95
  • Tu-95M - prvi serijski proizvedeni model Tu-95 sa toplotnom, radiološkom i svetlosnom zaštitom nosi dve atomske bombe,
  • Tu-95M-5 - model aviona Tu-95M nosač raketa,
  • Tu-95U - namenjen za obuku pilota, nastao na osnovu modela Tu-95M,
  • Tu-95K-20 - model aviona Tu-95, nosač raketa K-20, poseduje nosni radar,
  • Tu-95KD - model aviona kao Tu-95K-20, nosač raketa K-20, poseduje nosni radar, opremljen sistemom za dopunu goriva u letu,
  • Tu-95RT - pomorski izviđački,
  • Tu-95MP - pomorski izviđački i komunikacioni avion,
  • Tu-95MS - model aviona Tu-95 naoružan krstarećim raketama, postoji nekoliko podtipova u zavisnosti od broja raketa,
  • Tu-96 - razvojni model, pokušaj povećanja brzine aviona,
  • Tu-119 - razvojni model, pokušaj testiranja motora na atomski pogon konvertovan model Tu-95M,
  • Tu-142 - pomorska verzija aviona, uveden 1960. godine, u donosu na Tu-95M ima duži trup i bolje motore,
  • Tu-142M - pomorska verzija aviona, postoji nekoliko verzija, razlika u opremi određena prema nameni aviona,
  • Tu-142LL - leteća laboratorija namenjena testiranju motora,

Naoružanje (Tu-95MS) uredi

  • 6 do 16 raketa tipa H-20/H-22/H-26/H-55 (maksimalno 15 tona)
  • Nuklearne bojeve glave snage od 20 do 50 Mt
  • Konvencionalne bombe (slobodno padajuće težina od 1.500 do 9.000kg)
  • Jedan ili dva odbrambena topa GŠ-23, 23 mm, smešteni u repu aviona

Operativno korišćenje uredi

 
Tu-95 u pratnji američkog nosača aviona Enetrprajs

Avion Tupoljev Tu-95/Tu142 se proizvodio od 1955. do 2000. godine i proizvedeno je ukupno preko 500 primeraka ovih aviona. Proizvodnja se odvijala u Fabrici N° 18 iz Samare (Kujbišev), model Tu-142 se pored fabrike u Samari proizvodio i u Fabrici N° 86 u Taganrogu. Avion je uveden u upotrebu 1956. godine pretrpeo nekoliko osavremenjavanja i danas je u operativnom statusu. Koristi ga Komanda strateške avijacije Rusije i mornarica. Avion ima 7 do 16 članova posade već u zavisnosti od namene aviona. Avion se uglavnom koristi za svakodnevno patroliranje svetskim morima i okeanima. Jedno vreme 90-ih godina ovo patroliranje je bilo obustavljeno što zbog nedostatka para što zbog nesnalaženja najvišeg ruskog rukovodstva u novonastaloj situaciji nestanka bipolarnog odnosa snaga.

korišćenje u svetu uredi

 
Tu-142 iz sastava indijskog ratnog vazduhoplovstva

Avion je prvo koristila Komanda strateške avijacije Sovjetskog Saveza, do 90-ih godina postojale su baze u inostranstvu: Kuba, Gvineja, Angola, Somalija i Vijetnam, sa tim bazama i bazama u Sovjetskom Savezu ovim avionima je bio pokriven ceo svet. Raspadom Sovjetskog Saveza izvestan broj ovih aviona je ostalo u Ukrajini koja ih nije koristila s obzirom da su rakete sa bojevim glavama prethodnim sporazumima vraćeni u Rusiju. Ovi avioni bez naoružanja nisu korišćeni, propadali su jer su troškovi održavanja bili veliki a pod pritiskom zapada da se reši ovih aviona Ukrajina je deo aviona vratila Rusiji za oprost dela naftnog i gasnog duga a deo je uništen ostao je jedan muzejski primerak. Nekoliko ovih aviona koristi indijska ratna mornarica radi patroliranja Indijskim okeanom.[5]

Zemlje koje koriste ili su koristile ovaj avion uredi

 
Tu-95D u pratnji američkog A-7E Corsair

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Tupolev Tu-95”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tu-95 BEAR (TUPOLEV)”. www.globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev Tu-95 - strategic bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Aerospaceweb.org”. www.aerospaceweb.org. Pristupljeno 14. 9. 2011.  Tekst „ Aircraft Museum - Tu-95 and Tu-142 'Bear'” ignorisan (pomoć)
  5. ^ „Tu-95 BEAR (TUPOLEV) - Russian and Soviet Nuclear Forces”. www.fas.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura uredi

  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
 
Tu-95 sletanje u smiraj dana
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Zgerđa, Dragan (jun 2003). „Staljinov džin”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). 49: 9—11. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake, Jon (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher (1995). „Tupolev Tu-95,Tu-142”. Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. str. 230—233. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 72. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze uredi

 
Tupoljev Tu-95 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-95&oldid=27027905”