Udruženje dramskih umetnika Srbije

Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) udruženje je osnovano 1919. godine. Danas okuplja dramske umetnike i umetničke saradnike.

Istorija

Osnovano je u vreme Prvog svetskog rata, kada je grupa glumaca, prešavši Albaniju, 1919. godine, stvarala pozorište na Krfu i razmišljala o osnivanju Udruženja glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije). Prva Skupština, na kojoj je Kralj Aleksandar I Karađorđević prihvatio da štiti i bude visoki pokrovitelj Udruženja, održana je 15. septembra 1919, a Udruženje glumaca bilo je prvo koje je tada, u Beogradu, okupilo sve glumce, ali i ostale scenske ljude, te operske pevače i baletske igrače. Za predsednika je izabran glumac Sava Todorović.

Predratno Udruženje ostvarivalo je niz značajnih aktivnosti. Održavalo je veze sa Internacionalnom unijom, ugovaralo za svoje članove saradnju sa inostranim kompanijama ili snimanje filmova, organizovalo gostovanja stranih umetnika, sakupljalo novac od dobrotvora, davalo pozajmice članovima i pomagalo im da ostvare pravo na povišicu ili bolju penziju, pomagalo bolesne članove i porodice preminulih članova, imalo umetničku berzu rada, artističku poslovnicu, bilo pokrovitelj proslava i glumačkih godišnjica, izdavalo staleški list, osnovalo udruženjsko Povlašćeno pozorište. Vremenom je Udruženje razradilo više službi preko kojih je delovalo: Centralnu upravu, Centralni penzioni fond, Umetničku berzu rada, Povlašćenu koncertnu i artističku poslovnicu, Bolesnički fond… Udruženje je bilo priznato, uvažavano i pomagano od strane članova, uglednih pojedinaca i društva (arhive beleže, između ostalog, pokroviteljstva Kralja Aleksandra I i kralja Petra I i odlikovanje ordenom Svetog Save III reda).

Krajem 1947. izvršena je likvidacija Udruženja glumaca Kraljevine Jugoslavije, a sva imovina popisana i predata Komitetu za kulturu i umetnost Vlade FNRJ. Pozorišne stvari i nameštaj su, potom, predati novoosnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a ostalo je dato Ministarstvu za nauku i kulturu. Kada je 1950. ponovo osnovano, staleško udruženje (sada sa nazivom Udruženje dramskih umetnika Srbije) postalo je pravni naslednik predratnog udruženja i predata mu je imovina udruženja, ali su potom nekretnine pripale SIV Jugoslavije i tada počinju višedecenijski bezuspešni pokušaji da se imovina povrati.

Posleratno Udruženje dramskih umetnika Srbije mnoge svoje aktivnosti zasniva na tradiciji i vrednostima predratnog Udruženja. Po Pravilima ustanovljenim na Osnivačkoj skuštini (1950) članovi su mogli biti samo glumci i reditelji, a u godinama koje su usledile pod okrilje Udruženja primljeni su i dramski pisci i dramaturzi, kao i umetnički saradnici — organizatori, inspicijenti i sufleri. U cilju razvoja i unapređenja dramske umetnosti, afirmacije članova, zaštite njihovih autorskih i drugih prava iz oblasti profesije kojom se bave, saradnje sa pozorištima i drugim organizacijama, institucijama, udruženjima, itd. Udruženje je razvilo niz aktivnosti. Od 1. jul 1983. utvrđuje status samostalnog umetnika/umetničkog saradnika. Početkom 1985. Udruženje postaje Savez dramskih umetnika Srbije i dobija status društvene organizacije.

Jula 2010. godine je, u skladu sa Zakonom o udruženjima, izvršena preregistracija u Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS). U skladu sa Zakonom o kulturi, od 2011. ima status reprezentativnog udruženja u kulturi.

Nagrada Udruženja Dramskih umetnika SR Srbije dodeljena Stevi Žigonu, deo porodičnog legata porodice Žigon u Adligatu

Prvi predsednik Udruženja bio je Sava Todorović (izabran na osnivačkoj Skupštini 1919), a potom su tu čast i dužnost imali Dragutin P. Gošić (izabran 1925), zatim Boža Nikolić (izabran 1929), pa Jovan Gec (1940—1941). U posleratnom periodu predsednici su bili:

• Raša Plaović (1950—1952)
• Joža Rutić (1952—1956)
• Strahinja Petrović (1956—1959)
• Mira Stupica (1959—1961)
• Joža Rutić (1961—1963)
• Branko Pleša (1963—1968)
• Slavko Simić (1968—1973)
• Milan Puzić (1973—1976)
• Miodrag Radovanović (1976—1980)
• Miroslav Bijelić (1980—1982)
• Mira Banjac (1982—1984)
• Predrag Manojlović (1984—1986)
• Predrag Ejdus (1986—1990)
• Dragan Nikolić (1990—1992)
• Svetlana Bojković (1992—1996)
• Svetislav Goncić (1996—1998)
• Tihomir Stanić (1998—2000)
• Danica Maksimović (2000—2002)
• Branislav Milićević Kockica (2002—2004)
• Sonja Jauković (2004—2006)
• Milan Gutović (2006—2008)
• Ljiljana Đurić (2008—2013)
• Vojislav Brajović (od 2013)

Ludus

Ludus su pozorišne novine koje izlaze u izdavaštvu Udruženja dramskih umetnika Srbije od 5. novembra 1992. godine. Pokrenute sa ciljem afirmacije pozorišne umetnosti, bolje informisanosti i komunikacije u kulturi i nastoje da prikažu najaktuelnija dešavanja i prikaze pozorišne scene Srbije i novosti iz inostranstva.

Prvi broj lista Ludus izašao je septembra 1983. Uređivao ga je Dejan Đurović, koji mu je ludirajući dao ime, dodavši „L” na skraćenicu UDUS (Udruženje dramskih umetnika Srbije). Ludus je tada bio u obliku biltena, podrazumevao je volenterski rad i deljen je besplatno. Nakon osam objavljenih brojeva, zbog nedostatka sredstava list se ugasio. Iz jednog od tih brojeva pamti se aforizam: „Homo homini ludus est”. U jednom periodu (2007—2008) novine, ponovo zbog nedostatka sredstava, nisu izlazile. Od osnivanja do danas uređivali su ih Feliks Pašić, Aleksandar Milosavljević, Mirjana Ojdanić, Tatjana Nježić i Maša Stokić.

Od oktobra 2014. Ludus izlazi i u elektronskoj formi.

Nagrade UDUS

Udruženje književnika dodeljuje:

• Dobričin prsten
• Nagradu Miloš Žutić
• Nagradu Bojan Stupica
• Nagradu Ljubinka Bobić

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt