Википедија

Uticaj alkohola na zdravlje

Uticaj alkohola na zdravlje je višestruk ako se u organizam unese u većim količina. Tada on deluje kao toksična materija, kancerogen i depresant, i ima štetan uticaj i na sve moguće načine usporava reakcije organizma i narušava zdravlje.[2]

Konzumacija alkohola ima efekte (direktne ili indirektne, trenutne i odložene) na mnoge organe i na celo telo; uticaj alkohola uključen je u više od 200 bolesti ili zdravstvenih problema prema navodima SZO)[1]

Opšte informacije uredi

Animacija, uticaj alkohola na zdravlje

Alkoholu je u organizmu u proseku potreban jedan sat da razgradi jednu jedinicu alkohola, ali to vreme odnosno dužina zadržavanja alkohola u telu, može da varira u zavisnosti od starosti, telesne težine i metabolizma konzumenta.[3]

Nakon unosa, alkoholu je potrebno oko 10 minuta da se apsorbuje u krv. Njegovi efekti postaju potpuni nakon oko 30 do 90 minuta od ingestije.

Najveća količina alkohola se razlaže u jetri, dok se ostatak eliminiše preko pluća (odakle dolazi neprijatan zadah), bubrega i znojnih žlezdi (znoja).

Štetne posledice jednokratnog konzumiranja alkohola uredi

 
Zdravstveni rizici konzumiranja alkohola.

Privremeni efekti koji se mogu javiti nakon jednokratnog unosa alkohol (ili ubrzo nakon toga) uključuju:[4]

  • osećaj opuštenosti ili pospanosti
  • osećaj euforije ili vrtoglavice
  • promene raspoloženja
  • snižene inhibicije
  • impulsivno ponašanje
  • usporen ili nejasan govor
  • mučnina i povraćanje
  • dijareja
  • bol u glavi
  • promene sluha, vida i percepcije
  • gubitak koordinacije
  • problemi sa fokusiranjem ili donošenjem odluka
  • gubitak svesti ili praznine u pamćenju (često se naziva zamračenje)

Neki od ovih efekata, poput opuštenog raspoloženja ili smanjenih inhibicija, mogu se pojaviti brzo, nakon samo jednog pića. Drugi, poput gubitka svesti ili nejasnog govora, mogu se razviti nakon nekoliko pića.

Efekti povezani sa dehidracijom, kao što su mučnina, glavobolja i vrtoglavica, možda se neće pojaviti nekoliko sati, a mogu zavisiti i od toga šta se i koliko pije i da li osoba u međuvremenu pije vodu.

Ovi efekti možda neće dugo trajati, ali to ih ne čini beznačajnim. Impulzivnost, gubitak koordinacije i promene raspoloženja mogu uticati na pravilno rasuđivanje i ponašanje i doprineti dalekosežnijim posledicama, uključujući nesreće, povrede itd.

Dugoročne štetne posledice alkohola uredi

Dugotrajna upotreba alkohola (više od osam alkoholnih pića nedeljno za žene i više od 15 za muškarce), može dovesti do trajnijih posledica i koji uključuju:

  • uporne promene raspoloženja, uključujući anksioznost i razdražljivost
  • nesanica i druge probleme sa spavanjem
  • oslabljen imuni sistem, što znači da možete češće da se razboljevate
  • promene libida i seksualne funkcije
  • promene u apetitu i težini
  • problemi sa pamćenjem i koncentracijom
  • poteškoće u fokusiranju na zadatke
  • povećane napetosti i sukoba u romantičnim i porodičnim odnosima

Fizički efekti alkohola na telo uredi

Alkohol u funkcionalnom skupu sadrži ugljenik, kiseonik i vodonik, što zajedno čine hidroksilni skup prema kome su alkoholi prepoznatljivi, opšta formula je R-OH. Alkohol šteti organizmu i ugrožava njegov rad nakon previše pijenja alkohola, bilo jednokratno ili tokom duđeg vremena, i može ozbiljno uticati na zdravlje, ljudsko telo i njegove organe i sisteme na više načina.

Centralni nervni sistem uredi

Alkohol ometa komunikacijske puteve mozga i može uticati na način na izgled i funkkciju mozga. Ovi poremećaji mogu promeniti raspoloženje i ponašanje i otežati jasno razmišljanje i i uticati na kretanje, odnosno koordinaciju pokreta.[5]  

 
Prekomerne količine alkohola izazivaju niz simptoma, uključujući zamagljen vid i dvostruki vid.

Jedan od glavnih načina da se prepozna uticaj alkohola na ljudsko telo, je njegov uticaj na centralni nervni sistem.

Nejasan govor, ključni je znak intoksikacije alkoholom, a dešava se zato što alkohol smanjuje komunikaciju između mozga i tela. Ovo otežava govor i koordinaciju - vreme reakcije na razmišljanje i ravnotežu. To je jedan od glavnih razloga zašto nikada ne bi trebalo da osoba koja je konzumirala alkohol upravlja vozilom.[6]

Tokom vremena, alkohol može da ošteti centralni nervni sistem, a među prvim senzacijama su utrnulost i peckanje u stopalima i rukama.

Pijenje takođe može uticati na opštu sposobnost, kao što su:

  • dugoročna sećanja,
  • jasan misaoni tok,
  • pravljanje racionalog izbora.

Tokom vremena, piće takođe može oštetiti frontalni režanj mozga (deo mozga odgovoran za vitalne funkcije), kao što su kontrola impulsa, kratkoročno pamćenje i rasuđivanje.

Hronična teška konzumacija alkohola takođe može izazvati trajno oštećenje mozga, uključujući Vernike-Korsakov sindrom koji se sastoji u demenciji (propadanja svih psihičkih funkcija) i polineuropatiji (slabost i bol mišića ekstremiteta).[7]

Srce uredi

Puno pijenje alkohola tokom dužeg vremena ili previše u jednoj prilici može oštetiti srce, uzrokujući probleme koji uključuju:

  • Kardiomiopatiju, bolest miokarda kojem nije prethodilo autoimunsko, inflamatorno ili infektivno oboljenje srca.
  • Aritmiju - nepravilan rad srca
  • Srčani udar (infarkt)
  • Visok krvni pritisak  

Sistem organa za varenje uredi

Veza između konzumiranja alkohola i sistem organa za varenje možda neće odmah izgledati jasna. Neželjeni efekti se često javljaju tek nakon što je došlo do oštećenja na ovom sistemu. Nastavak pijenja može pogoršati ove simptome.

Piće može oštetiti tkiva u digestivnom traktu, i sprečiti creva da vare hranu i pravilno apsorbuju hranljive materije i vitamine. Vremenom, ovo oštećenje može izazvati neuhranjenost.

Obilno piće takođe može dovesti do sledećih znakova i simptoma od strane digestivnog trakta:

  • Izbacivanje gasova,
  • Nadutost trbuha
  • Osećaj punoće u stomaku
  • Proliv ili izmenjenaa stolica
  • Ulcerozni kolitis i/ili hemoroidi (zbog dehidracije i zatvora), koji mogu izazvati opasno unutrašnje krvarenje, koje ponekad može biti fatalno bez pravovremene dijagnoze i lečenja.[8]

Jetra uredi

Obilno pijenje alkohola utiče na jetru i može dovesti do raznih funkcionalnih poremećaje i upale jetre. Godine zloupotrebe alkohola mogu uzrokovati upalu i otok jetre. Ovo oštećenje takođe može izazvati ožiljke poznate kao ciroza. Ciroza je poslednja faza bolesti jetre, koja može rezultovati otkazivanjem jetre, koje može biti fatalno.[5]

U najčešće bolesti jetre izazvane zloupotrebom alkohola spadaju:[5]

  • Steatoza, ili masna jetra, je prva faza alkoholom izazvane bolesti jetre, u kojoj mast počinje da se akumulira oko ćelija jetre. Može se izlečiti ako pacijent prestane da pije alkohol.
  • Alkoholni hepatitis, koji može izazvati ožiljke ili cirozu, koje može trajno oštetiti jetru. Zloupotreba alkohola uzrokuje upalu (otok) jetre u ovoj fazi. Ishod zavisi od težine oštećenja. U nekim slučajevima, lečenje može preokrenuti oštećenje, dok teži slučajevi alkoholnog hepatitisa mogu dovesti do otkazivanja jetre.[6]
  • Fibroza jetre, koja može trajno oštetiti jetru.
  • Alkoholna ciroza jetre, je najteži oblik alkoholom izazvane bolesti jetre, kod koje nestaju ožiljne promene koje se ne mogu izlečiiti. Ciroza u krajnjem ishodu bolesti može dovesti do otkazivanja funkcija jetre.[9]

Pankreas uredi

Alkohol uzrokuje da pankreas proizvodi toksične supstance koje na kraju mogu dovesti do pankreatitisa, opasne upale i oticanja krvnih sudova u pankreasu koji sprečava pravilno varenje, ali i endokrinu funkciju pankreasa.[10]

Pankreatitis može aktivirati oslobađanje digestivnih enzima pankreasa i izazvati bol u stomaku, ili može postati dugotrajno (hronično) stanje i izazvati ozbiljne komplikacije.[10]

Kako pankreas pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi izlučivanjem insulina zbog pankreatitisa ili bolesti jetre, možete nastati nizak nivo šećera u krvi ili hipoglikemija.[11]

Oštećeni pankreas takođe može sprečiti telo da proizvodi dovoljno insulina za korišćenje šećera. Ovo može dovesti do hiperglikemije ili previsokog nivoa šećera u krvi.

Ako telo ne može da upravlja i izbalansira nivo šećera u krvi, možete doživeti veće komplikacije i neželjene efekte povezane sa šećernom bolesti. Zato se pacijentima koji imaju dijabetes ili hipoglikemiju izbegavanje unosa prevelike količine alkohola.[12]

Rak (tumor) uredi

Prema Nacionalnom institutu za rak: „Postoji snažan naučni konsenzus da prekomerno pijenje alkohola može izazvati nekoliko vrsta raka. Takođe u Izveštaju o kancerogenima, Nacionalni toksikološki program Ministarstva zdravlja i ljudskih službi SAD navodi da konzumiranje alkoholnih pića deluje kao jedan od poznatih kancerogena za ljude.

Dokazi pokazuju da što više alkohola osoba pije – posebno što više alkohola osoba pije redovno tokom dužeg vremena – to je veći rizik od razvoja raka povezanog sa alkoholom.

Čak i oni koji piju samo jedno piće dnevno kao i ljudi koji ne piju prekomerno (4 ili više pića za žene i 5 ili više pića za muškarce u jednoj sesiji) imaju umereno povećan rizik od nekih oblika karcinoma.

Na osnovu podataka iz 2009, procenjeno je da incidenca smrtnih slučajeva od raka 3,5% samo u Sjedinjenim Američkim Državama (te godine je oko 19.500 smrtnih slučajeva bilo povezano sa alkoholom).

Kao korelacija između konzumiranja alkohola i povećanog rizika od određenih vrsta raka navode se:

  • Rak glave i vrata, uključujući karcinom usne duplje, ždrela i larinksa.
  • Rak jednjaka, posebno karcinom skvamoznih ćelija jednjaka. Pored toga, otkriveno je da ljudi koji naslede nedostatak enzima koji metaboliše alkohol imaju značajno povećan rizik od karcinoma skvamoznih ćelija jednjaka ako konzumiraju alkohol.
  • Rak jetre.
  • Rak dojke, na osnovu studija koje su konzistentno otkrile povećan rizik od raka dojke kod žena sa povećanim unosom alkohola. Žene koje piju oko 1 piće dnevno imaju 5 do 9 procenata veće šanse da razviju rak dojke od žena koje uopšte ne piju.
  • Kolorektalni karcinom

Imunski sistem uredi

Previše pijenja može oslabiti imunski sistem, čineći od tela mnogo lakšu metu za mnoge bolesti. Hronični alkoholičari su podložnije oboljevanju od bolesti poput upale pluća i tuberkuloze nego ljudi koji ne piju previše. Puno pijenje alkohola mođe da usporava sposobnost tela da spreči infekcije – čak i do 24 sata nakon opijanja.

Ljudi koji puno piju tokom dužeg vremenskog perioda takođe imaju veću verovatnoću da razviju upalu pluća ili tuberkulozu nego opšta populacija. Brojne studije pokazuju patogeni uticaj alkohola na imuni sistem izazivajući osetljivost na tuberkulozu kod onih koji piju. Pored toga, postoje potencijalni društveni putevi koji povezuju alkoholizam i tuberkulozu. Teška upotreba alkohola snažno utiče i na incidencu i na ishod bolesti i utvrđeno je da je povezana sa izmenjenom farmakokinetikom lekova koji se koriste u lečenju tuberkuloze, društvenom marginalizacijom i izolacijom, većom stopom ponovne infekcije, većom stopom neuspeha lečenja i razvojem oblika tuberkuloze otpornih na lekove. Na osnovu dostupnih podataka, procenjeno je da se oko 10% slučajeva tuberkuloze u svetu može pripisati alkoholu.[13]

Seksualno i reproduktivno zdravlje uredi

Konzumiranje alkohola može smanjiti vaše inhibicije, tako da možete pretpostaviti da alkohol može pojačati vašu zabavu u spavaćoj sobi.

U stvarnosti, međutim, teško piće može:

  • sprečiti proizvodnju polnih hormona
  • smanjite svoj libido
  • sprečiti da dobijete ili održite erekciju
  • otežavaju postizanje orgazma

Prekomerno pijenje može uticati na vaš menstrualni ciklus i potencijalno povećati rizik od neplodnosti .

Upotreba alkohola tokom trudnoće uredi

Nema pouzdani izvora o količini unetog alkohola koja se smatra bezbednom za trudnice.[14] To je zato što pijenje alkohola tokom trudnoće ne utiče samo na majčino zdravlje, već i na zdravlje ploda, i može dovesti do pobačaja, mrtvorođenja ili prevremenog porođaja.[15]

Alkohol može poremetiti razvoj fetusa u bilo kojoj fazi trudnoće - uključujući i najraniju fazu pre nego što žena i sazna da je trudna. Alkohol lako prelazi iz krvotoka majke u krv bebe u razvoju. Alkohol prisutan u krvotoku bebe u razvoju može ometati razvoj mozga i drugih kritičnih organa, struktura i fizioloških sistema.

 
Crte lica deteta sa fetalnim alkoholnim sindroma, često udruženog sa mentalnom retardacijom .

Prenatalna izloženost alkoholu je vodeći uzrok urođenih mana i neurorazvojnih abnormalnosti, pa tako deca izložena alkoholu tokom boravka u materici mogu doživeti niz komplikacija nakon rođenja, koje se mogu pojaviti u bilo kom trenutku tokom detinjstva i trajati ceo život. Over komplikacije uključuju oštećenje mozga i rezultujuća oštećenja ponašanja i kognitivnog funkcionisanja:[16][17]

  • teškoće u učenju
  • poteškoće u razumevanje i praćenju uputstava
  • prebacivanje pažnje
  • kontrolisanje emocija i impulsivnosti
  • komuniciranje i druženje
  • obavljanje svakodnevnih životnih veština, uključujući hranjenje, kupanje, brojanje novca, određivanje vremena i vođenje računa o ličnoj bezbednosti,
  • hronične zdravstvene probleme,
  • razvojne poremećaje.

Istraživanja pokazuju da deca mogu biti više pogođena prenatalnom izlaganjem alkoholu ako njihove majke borave u nepovoljnim životnim uslove i prolaze kroz visok nivo stresa. To može uključivati:[14]

  • društvenu izolaciju,
  • život u okolnostima u kojima je zloupotreba alkohola uobičajena i prihvaćena,
  • život u zajednici u kojoj su resursi za prenatalnu negu ograničeni.[14]

Skeletni i mišićni sistemi uredi

Dugotrajna upotreba alkohola može uticati na gustinu kostiju, što dovodi do tanjih kostiju i povećava rizik od preloma ako padnete. Oslabljene kosti takođe mogu sporije zarastati.

Pijenje alkohola takođe može dovesti do slabosti mišića, grčeva i na kraju atrofije .

Psihološki efekti uredi

Dugotrajna upotreba alkohola može dovesti do promena u mozgu koje utiču na:[4]

  • pamćenje i koncentraciju,
  • kontrolu impulsa,
  • emocije, raspoloženje,
  • ličnost

Redovno konzumiranje alkohola takođe može uticati na opšte mentalno zdravlje i dobrobit, delom zato što alkohol može pogoršati simptome određenih mentalnih zdravstvenih stanja, uključujući:

Izvori uredi

  1. ^ World Health Organization (Organisation mondiale de la santé), Global status report on alcohol and health - 2014 ed. (Rapport de situation mondial sur l'alcool et la santé 2014), 392 pages, Luxembourg. . 2014. ISBN 978-92-4-156475-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ „Alkohol i alkoholna pića”. zjzs.org.rs. Pristupljeno 20. 12. 2022. 
  3. ^ Logan BK, Jones AW (2000). „Endogenous ethanol 'auto-brewery syndrome' as a drunk-driving defence challenge”. Medicine, science, and the law. 40 (3): 206—15.
  4. ^ a b Guerri, C.; Pascual, M.A. (2010). "Mechanisms involved in the neurotoxic, cognitive, and neurobehavioral effects of alcohol consumption during adolescence". Alcohol. 44 (1): 15–26.
  5. ^ a b v „Alcohol-Related Liver Disease: Symptoms, Treatment and More”. Healthline (na jeziku: engleski). 2012-06-25. Pristupljeno 2021-12-30. 
  6. ^ a b „Alcoholic Hepatitis: Causes, Symptoms, and Diagnosis”. Healthline (na jeziku: engleski). 2021-11-02. Pristupljeno 2021-12-30. 
  7. ^ Kolb, Bryan; Whishaw, Ian Q. (2003). Fundamentals of human neuropsychology. New York: Worth Publishers. str. 473. ISBN 978-0-7167-5300-1. . OCLC 55617319.
  8. ^ „Ulcerative Colitis and Alcohol”. Healthline (na jeziku: engleski). 2013-04-09. Pristupljeno 2021-12-30. 
  9. ^ „Alcoholic Liver Cirrhosis: Causes, Symptoms & Diagnosis”. Healthline (na jeziku: engleski). 2012-07-16. Pristupljeno 2021-12-30. 
  10. ^ a b „Acute Pancreatitis: Causes, Symptoms, & Risks”. Healthline (na jeziku: engleski). 2015-10-06. Pristupljeno 2021-12-30. 
  11. ^ „Symptoms of Hypoglycemia”. Healthline (na jeziku: engleski). 2021-11-17. Pristupljeno 2021-12-30. 
  12. ^ „Diabetes: Symptoms, Causes, Treatment, Prevention, and More”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-10-04. Pristupljeno 2021-12-30. 
  13. ^ Rehm, Jürgen; Samokhvalov, Andriy V; Neuman, Manuela G; Room, Robin; Parry, Charles; Lönnroth, Knut; Patra, Jayadeep; Poznyak, Vladimir; Popova, Svetlana (2009-12-05). „The association between alcohol use, alcohol use disorders and tuberculosis (TB). A systematic review”. BMC Public Health. 9: 450. ISSN 1471-2458. PMC 2796667  . PMID 19961618. doi:10.1186/1471-2458-9-450. 
  14. ^ a b v „Fetal Alcohol Exposure | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA)”. www.niaaa.nih.gov. Pristupljeno 2021-12-30. 
  15. ^ Stratton, K., Howe, C., and Battaglia, F. (eds.) Fetal Alcohol Syndrome: Diagnosis, Epidemiology, Prevention, and Treatment. The Institute of Medicine Report. Washington, DC: National Academy Press, 1996.
  16. ^ Hamilton, D.A., Barto, D., Rodriguez, C.I., Magcalas, C.M., Fink, B.C., Rice, J.P., Bird, C.W., Davies, S., and Savage, D.D. Effects of moderate prenatal alcohol exposure and age on social behavior, spatial response perseveration errors and motor behavior. Behavioral Brain Research 269: 44–54, 2014
  17. ^ Moore, E.M., Migliorini, R., Infante, M.A., and Riley, E.P. Fetal alcohol spectrum disorders: Recent neuroimaging findings. Current Developmental Disorders Reports 1(3):161–172, 2014.
  18. ^ „Hangover Anxiety: How to Deal with “Hangxiety””. Healthline (na jeziku: engleski). 2021-11-10. Pristupljeno 2021-12-30. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утицај_алкохола_на_здравље&oldid=27442181”