Filipina Velzer

Filipina Velzer
Filipina Velzer
	Filipina Velzer, oko 1557.
Datum rođenja	1527.
Mesto rođenja	Augzburg
Datum smrti	24. april 1580.
Mesto smrti	Ravenzburg

Filipina Velzer (Augzburg, 1527 — Ravenzburg, 24. april 1580) bila je morganatska supruga Ferdinanda II, nadvojvode Austrije. Dobila je titule baronice od Zinenburga, markgravine od Burgaua, landgravine od Nelenburga i grofice od Oberhoenberga i Niderhoenberga.

Biografija

Otac Filipine Velzer bio je Franc (Fridrih) Velzer (rođen 2. novembra 1497. u Augzburgu; umro 29. oktobra 1572. u Ravenzburgu), augzburški trgovac i plemić. Njena majka je bila Ana, Frajin fon Cinenburg (rođena Adler) (rođena 1507; umrla 5. januara 1572. u Vajerburgu/Inzbruku). Bila je nećaka svetskog trgovca i bankara Bartolomeja V. Velzera, iako je njihova međusobna veza ostala otvorena zbog neadekvatnih izvora. Sveukupne nepotpune informacije o njenoj biografiji (naročito o njenoj mladosti) dovele su do razvoja mnogih mitova ubrzo nakon njene smrti, od kojih je najstariji i još uvek najuporniji mit o njenoj prevelikoj lepoti.

Carev sin, nadvojvoda Ferdinand II od Habzburga, princ od Tirola, tajno se oženio buržoaskom Filipinom - mnoge kraljevske kuće su koristile brakove za spajanje saveza, a to je bilo planirano i za Ferdinanda II, što nije nezanemarljiv proces. Prema dokumentovanom Ferdinandovom uverenju iz 1576. godine, brak je sklopljen u januaru 1557. godine. Njihov period poznanstva je neizvestan. Romantična istoriografija 19. veka pretpostavljala je da je njihov prvi susret bio u vezi sa Augzburškom dijetom (sastanci Carske skupštine Svetog rimskog carstva održavani u nemačkom gradu Augzburgu) 1548. godine. Pošto Ferdinand tamo nije bio svedok nijednog čina i ne pominje se u drugim zapisima prisutnih, malo je verovatno da je Ferdinand uopšte bio tamo.

Prvi put kada se definitivno može dokazati kontakt između Filipine i Ferdinanda je na karnevalskoj zabavi u Plzenju. Tamo su se našli na balu pod maskama (uključujući spektakularni "balet na vodi") u februaru 1555. godine. Godinu dana kasnije, 12. maja 1556. godine, može se prvi put dokumentovati Ferdinandova poseta zamku Breznjice u Češkoj, kada je Katarina fon Loksan (Lokšani), Filipinina tetka, posredovala susretu. Postala je Ferdinandova poverenica, koji je u to vreme bio guverner u Bohemiji, i verovatno je bila uključena u organizovanje sastanka njih dvoje. Zamak Breznjice je postao rezidencija za Filipinu, mesto tajnog venčanja i rođenja njenog i Ferdinandovog prvog deteta.

Najkasnije 1559. godine, car Ferdinand I je saznao za neodgovarajući brak svog sina i došlo je do nagodbe. Brak je morao biti tajan. Sva deca su bila isključena iz habzburške linije nasledstva, ali je trebalo da budu obezbeđena kupovinom vlastelinstva i dobijanjem habzburškog grba. Osim toga, oni, kao i Filipina, dobijaće finansijsku podršku. Ovim propisom car je želeo da izrazi svoje negodovanje i ograniči nastale pravne posledice. Međutim, kao otac, on je želeo da oprosti i uzme Filipinu i njenu decu pod svoju zaštitu. Par se trudio da ispuni zahteve kad god je to bilo moguće. Na primer, Filipinina deca su zvanično prihvaćena kao nahočad u zamku. Blizanci Marija i Filip, koji su kasnije rođeni u zamku Purglic (Krivoklat), umrli su kao bebe. Kada su se roditelji preselili iz Bohemije u Tirol, tela su tajno odneta i sahranjena u dvorskoj crkvi u Inzbruku. Njihovi pohabani dečji kovčezi otkriveni su slučajno tokom restauratorskih radova 1897. godine, a zatim su skeleti ponovo sahranjeni u dupli kovčeg.

Od 1576. pa nadalje tajna braka je završena. Najstariji sin Andrija je trebalo da bude postavljen za kardinala, za šta je bio potreban dokaz o legitimnom poreklu. Papa je oslobodio zakletve nadvojvodu Ferdinanda, koji je potom pružio dokaze najbolje što je mogao.

Brak je klasifikovan kao srećan. Filipina je rodila dva sina, a potom i blizance, koji su rano umrli.

Njeno omiljeno sedište u zamku Ambras preuređeno je u sjajan renesansni zamak. Imala je uređenu baštu začinskog bilja i mešala lekove zajedno sa svojim ličnim lekarom dr Georgom Handšom i njenim farmaceutom, dr Gorinom Guarantom. Farmakopeja koja joj se povremeno pripisuje dolazi iz ruke njene majke Ane Velzer. Pored toga, Filipini se već dugo pripisuje kuvarska knjiga o jelima tog vremena. Kuvar je najverovatnije takođe naručila njena majka Ana, a napisala su je najmanje tri različita pisara. Njen molitvenik, sa mnogo crteža, takođe je sačuvan do danas.

Zalagala se za običan narod i za plemiće koje traže pomoć, što je prenošeno u pisanoj formi kroz mnoge molbe upućene njoj. To i činjenica da je svojim lekovima pokušala da pomogne ljudima oko sebe najverovatnije ju je spaslo od klevete zbog njenog neodgovarajućeg porekla. Njen muž joj je prepisao nekoliko dobara i dao mnogo poklona. Dobila je titule markgravine od Burgaua, landgravine od Nelenburga i grofice od Ober- i Niderhoenberga.

Od 1570. godine pojavili su se zdravstveni problemi. Umrla je 24. aprila 1580. godine. Njen muž je naredio da joj izrade grobnicu od belog mermera u srebrnoj kapeli dvorske crkve u Inzbruku. Štaviše, celog života se brinuo o njenim slugama i takođe se brinuo o siromašnima koje je pomagala Filipina.

Njeni sinovi, Andreas od Austrije (rođen 15. juna 1558. zamak Breznjice, Češka; umro 12. novembra 1600. u Rimu, Italija), biskup Konstance i Briksena, i Karl od Austrije (rođen 22. novembra 1560. zamak Purglic, Češka; umro 31. oktobra 1618, Iberlingen, Nemačka), carski general u Mađarskoj, uzdignuti su u markgrofove od Burgaua (u to vreme deo Gornje Austrije).

Potomci

Markgrof Andreas od Burgaua^[1] (15. jun 1558 — 12. novembar 1600). Postao je kardinal 1576, markgrof od Burgaua 1578, biskup Konstance 1589 i biskup Briksena 1591. Imao je dvoje vanbračne dece.
Karl, markgrof od Burgaua (22. novembar 1560 — 30. oktobar 1618), markgrof od Burgaua. Oženio se svojom prvom rođakom, Sibilom (1557–1627), najmlađom ćerkom ćerke Vilijama, vojvode od Julih-Klev-Berga (28. jul 1516 - 5. januar 1592), i Marije, nadvojvotkinje od Austrije, ćerkom Ferdinanda II, svetog rimskog cara. Nisu imali zakonitu decu. On i njegova ljubavnica Kjara Elisa Izabela di Ferero imali su troje vanbračne dece.
Nadvojvoda Filip od Austrije (7. avgust 1562 — 9. januar 1563), Marijin blizanac.
Nadvojvotkinja Marija od Austrije (7. avgust 1562 — 25. januar 1563), Filipova blizanka.

Radovi

De re coquinaria (kuvar), rukopis v. 1545, zamak Ambras kod Inzbruka . Inv. br. PA 1473
Kuvar i lekarska knjiga, rukopis oko 1545, zamak Ambras kod Inzbruka. Inv. br. PA 1474

Književnost i muzika

Sigrid-Maria Größing: Kaufmannstochter im Kaiserhaus. Philippine Welser und ihre Heilkunst, Vienna: Kremayr und Scheriau, 1992, 254 Pages, ISBN 3-218-00531-0
Sigrid-Maria Größing: Die Heilkunst der Philippine Welser. Außenseiterin im Hause Habsburg. Augsburg: Sankt-Ulrich-Verlag, 1998, 160 Pages, ISBN 3-929246-28-7
Karl Beer: Philippine Welser als Freundin der Heilkunst. In: Gesnerus 7 (1950) 80-86
Alfred Auer: Philippine Welser & Anna Caterina Gonzaga die Gemahlinnen Erzherzog Ferdinands II.. Wien: Kunsthistorisches Museum Wien, Sammlungen Schloß Ambras, 1998, 72 pages, ISBN 3702007725
Anna Schuppe: incidental music for Philippine Weiser (theatre production)^[2]

Reference

^ „The Cardinals of the Holy Roman Church – Biographical Dictionary – Consistory of 19 November 1576”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2017. g. Pristupljeno 09. 11. 2023.
^ Cohen, Aaron I. (1987). International encyclopedia of women composers (Second edition, revised and enlarged izd.). New York. str. 74. ISBN 0-9617485-2-4. OCLC 16714846.

Spoljašnje veze

University of Hamburg (german)
Die Heilkunst der Philippine Welser (german) (The medical science of Philippine Welser)

[1] „The Cardinals of the Holy Roman Church – Biographical Dictionary – Consistory of 19 November 1576”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2017. g. Pristupljeno 09. 11. 2023.

[2] Cohen, Aaron I. (1987). International encyclopedia of women composers (Second edition, revised and enlarged izd.). New York. str. 74. ISBN 0-9617485-2-4. OCLC 16714846.

[1]

[2]