Википедија

Franc Antel

Franz Antel (1913-2007), аустријски филмски продуцент, сценариста и режисер

Franc Antel (nem. Franz Antel; Beč, 28. jun 1913 – Beč, 11. avgust 2007) bio je austrijski filmski producent, scenarista i režiser.[1]

Franc Antal
Datum rođenja(1913-06-28)28. jun 1913.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti11. avgust 2007.(2007-08-11) (94 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
ZanimanjeFilmski scenarista, režiser i producent
Aktivni period1948-2003

Biografija

uredi

Rođen u Beču, Antel je u međuratnim godinama radio uglavnom kao filmski producent. Posle Drugog svetskog rata počeo je da piše i režira filmove. Kasnih 1940-ih, 1950-ih i 1960-ih, režirao je uglavnom komedije (romantične, slapstik i mjuzikle) i filmove sa temom austrougarske istorije, koji su od tada, podjednako za austrijske i nemačke TV stanice, bili osnovni deo popodnevnog vikend programa. Nešto drugačiji je bio film o aferi Oberst (pukovnik) Redl koja je potresla Austro-Ugarsku monarhiju uoči Prvog svetskog rata. Sam Antel je kasnije prokomentarisao ovaj period: „Uvek sam želeo da pružim dobru zabavu ljudima u bioskopu. Posle projekcije ljudi treba da kažu: E, sad sam dobro raspoložen, izaći ću da popijem čašu vina“ (nemački original: "Ich wollte die Leute im Kino immer gut unterhalten. Die Besucher sollten nach der Filmvorführung sagen: So, jetzt bin ich gut aufgelegt, jetzt geh ich auf ein Viertel Wein.")[2]

Od kasnih 1960-ih, podstaknut novim prilikama u filmskoj industriji koje je donela seksualna revolucija, Antel je postepeno prebacio svoje glavno interesovanje na meku pornografiju i vulgarnost. Tu se ističe njegova serija filmova Frau Virtin („domaćica“), režirana pod pseudonimom Fransoa Legran, kojom je pokušao da dobije međunarodno priznanje. Naslovi su uključivali Slatki gresi seksi Suzan (1967), Seksi Suzan ponovo u grehu (1968), Divlji, željni i seksi (1969) i Nemoj reći tati (pod naslovom: Nestašne nimfe u SAD) (1972).

Antel je pričao anegdotu o sebi opisujući kako je, da bi opravdao svoju reputaciju ženskaroša, nosio par visokih potpetica u svom prtljagu koje bi potom povremeno stavljao u hodnik ispred svoje hotelske sobe – posebno kada je putovao sam.

Među najpoznatijim glumcima sa kojima je Antel radio od 1940-ih do 1970-ih bili su Hans Mozer, Pol Herbiger, Oskar Verner, Kurd Jurgens, Toni Kertis, Herbert Fuks, Hajnrih Švajger, Artur Kenedi, Kerol Bejker, Edvige Feneh, Džordž Hilton, Marisa Berenson, Brit Ekland, Andrea Fereol.

1981. je bila prekretnica u Antelovoj karijeri kada je adaptirao za bioskope pozorišnu predstavu Ulriha Behera i Pitera Prezesa. Smešten u doba Anšlusa 1938. do posle završetka rata, Bokerer govori o bečkom mesaru po imenu Karl Bokerer (glumi ga Karl Merkac) kome zdrav razum, a ne intelekt govori da se suprotstavi nacistima i koji se usuđuje da pokaže otpor samo zato što nije u potpunosti svestan mogućih fatalnih posledica svojih postupaka. Dok Bokerer i njegova supruga preživljavaju rat nepovređeni, njihov sin se pridružuje SA, ali je posle neke unutrašnje intrige poslat na front i ubijen. Film je uvršten na 12. Moskovski međunarodni filmski festival.[3]

Snažna antifašistička poruka filma, dirljivi dijalozi i nastupi najpopularnijih austrijskih glumaca i glumica (Ida Krotendorf, Alfred Bem, Hajnc Mareček, Hans Holt, Dolores Šmidinger i mnogi drugi) učinili su Bokerer neobično uspešnim filmom i dali novi podsticaj Antelovoj karijeri. Napravio je tri nastavka, koji prate živote Bokerera sve do 1960-ih, a svaki prikazuje ključni istorijski događaj u Austriji ili nekoj od njenih susednih zemalja:

Izabrana filmografija

uredi
  • Moja ćerka živi u Beču (My Daughter Lives in Vienna, 1940)
  • Pevačka kuća (The Singing House, 1948)
  • Bez greha na alpskim pašnjacima (No Sin on the Alpine Pastures, 1950)
  • Predradnik rudnika (The Mine Foreman, 1952)
  • Traži se idealna žena (Ideal Woman Sought, 1952)
  • Zdravo službeniče (Hallo Dienstmann, 1952)
  • Carski valcer (The Emperor Waltz, 1953)
  • Super voćka (Ein tolles Früchtchen, 1953)
  • Najslađe voće (The Sweetest Fruits, 1954)
  • Crveni princ (The Red Prince, 1954)
  • Ruže sa juga (Roses from the South, 1954)
  • Kongresni plesovi (The Congress Dances, 1955)
  • Bračni sanatorijum (Marriage Sanitarium, 1955)
  • Špijuniranje (Spionage, 1955)
  • Carski bal (Emperor's Ball, 1956)
  • Ljubav, devojke i vojnici (Love, Girls and Soldiers, 1958)
  • Blago sa jezera Toplice (Der Schatz vom Toplitzsee, 1959)
  • ...a pljačkaši nastavljaju da lupaju (…und ewig knallen die Räuber, 1962)
  • Doručak sa smrću (Frühstück mit dem Tod, 1964)
  • Veliki slobodni sastav (Die große Kür, 1964)
  • Zov šume (Call of the Forest, 1965)
  • Velika sreća (Das große Glück, 1967)
  • Slatki gresi seksi Suzan (1967)
  • Kula zabranjene ljubavi (Der Turm der verbotenen Liebe, 1968)
  • Seksi Suzan ponovo u grehu (Sexy Susan Sins Again, 1968)
  • Zašto sam dvaput rekao da? (Why Did I Ever Say Yes Twice?, 1969)
  • Kuća zadovoljstva (House of Pleasure, 1969)
  • Moj otac, majmun i ja (My Father, the Ape and I, 1971)
  • Zvali su ga Krambambuli (Sie nannten ihn Krambambuli, 1972)
  • Plavo cveta encijan (Blue Blooms the Gentian, 1973)
  • Prvo te nasamarim, onda te upucam (Prima ti suono e poi ti sparo, 1975)
  • Ponovo haraju stari neznanci - Sudbonosnom kombinacijom opljačkali smo banku (I soliti ignoti colpiscono ancora - E una banca rapinammo per fatal combinazion, 1976)
  • Kazaova i kompanija (Casanova & Co., 1977)
  • Ljubavni hotel u Tirolu (Love Hotel in Tyrol, 1978)
  • Bokerer (Der Bockerer, 1981)
  • Johan Štraus - Kralj bez krune (Johann Strauß – Der König ohne Krone, 1987)
  • Bokerer II - Austrija je slobodna (Der Bockerer II – Österreich ist frei, 1996)
  • Bokerer III— Most na Andau (Der Bockerer III — Die Brücke von Andau, 2000)
  • Bokerer IV— Praško proleće (Der Bockerer IV — Der Prager Frühling, 2003)

Dodatna literatura

uredi
  • Franz Antel, Christian F. Winkler: Hollywood an der Donau. Geschichte der Wien-Film in Sievering. Vienna, 1991 (ISBN 3-7046-0230-2)

Autobiografija:

uredi
  • Franz Antel (with Peter Orthofer): Verdreht, verliebt, mein Leben, Vienna, Munich 2001 (ISBN 3-85002-464-4)
  • Franz Antel (with Ingrid Pachmann and Peter Orthofer): „Servus Franz, grüß dich!“ Anekdoten aus 75 Jahren Filmschaffen von Franz Antel. Der Antel in Bildern und Anekdoten, Vienna 2006 (ISBN 3-85485-170-7)
  • Franz Antel (with Bernd Buttinger): Franz Antel. Ein Leben für den Film, Mariahof 2006 (ISBN 3-9501887-9-7, ISBN 978-3-9501887-9-0)

Izvori

uredi
  1. ^ „AFP: Austrian film director Franz Antel dies aged 94”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 03. 06. 2022. 
  2. ^ „Antel über "Servus, Franz, grüß dich!" - Wien-Magazin”. wiev1.orf.at. Pristupljeno 30. 3. 2019. 
  3. ^ „12th Moscow International Film Festival (1981)”. MIFF. Arhivirano iz originala 2013-04-21. g. Pristupljeno 2013-01-25. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Антел&oldid=27374620”