Википедија

Franc Vranicki

Канцелар Аустрије (1986-1997)

Franc Vranicki (nem. Franz Vranitzky; Beč, 4. oktobar 1937) je nekadašnji austrijski političar i član Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ). Obavljao je funkciju kancelara Austrije od 1986. do 1997. godine.

Franc Vranicki
Lični podaci
Datum rođenja(1937-10-04)4. oktobar 1937. (86 god.)
Mesto rođenjaBeč, Austrija
NacionalnostAustrijanac
ReligijaKatolička
Porodica
Deca2
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska partija Austrije
16. jun 1986 — 28. januar 1997.
PredsednikKurt Valdhajm (1986–1992)
Tomas Klestil (1992–2004)
PrethodnikFred Sinovac
NaslednikViktor Klima
Potpis

Biografija uredi

Kao sin livničara, rođen je u siromašnoj porodici u Hernalsu, 17. bečkom okrugu. Išao je u gimnaziju i studirao je ekonomiju, diplomirao je poslovnu administraciju 1960. Finansirao je sam svoje studije davajući časove latinskog i englekog, pritom radeći i kao radnik u građevinarstvu. Kao momak, Vranicki je igrao košarku, igrajući i za austrijsku košarkašku reprezentaciju[1] koja je neuspešno pokušala da se kvalifikuje za Letnje olimpijske igre u Rimu 1960.

Godine 1962, Vranicki se oženio sa Kristinom Kristen, sa kojom je imao sina Roberta i ćerku Klaudiju. Iste godine se učlanio i u Socijaldemokratsku partiju Asutrije - SPÖ.

Svoju profesionalnu karijeru je počeo u elektro-inžinjerskoj firmi, pre nego što je prešao u Narodnu banku Austrije. 1969. doktorirao je u studijama međunarodnog biznisa.[2] Sledeće godine, Hans Androš, ministar finansija u vladi Bruna Krajskog, ga je postavio za ekonomskog i finansijskog savetnika.

Od 1976. Vranicki je zaposlen kao menadžer u raznim austrijskim bankama (1976—1981: Zamenik generalnog direktora Kreditanštalta 1981, potom i generalni direktor ove banke, a od 1981—1984. je bio na poziciji generalnog direktora Narodne banke Austrije.) 1984, tadašnji kancelar Fred Sinovac, je postavio Vranickog za ministra finansija.[2] Bio je kritikovan zbog primanja više naknada od svojih različitih funkcija koje je imao u vladinim oblastima.[3]

Kancelar Austrije 1986−1997. uredi

Vranicki je došao na čelo austrijske vlade nakon ostavke dotadašnjeg kancelara Freda Sinovca. Sinovac je dao otkaz iz protesta zbog izbora Kurta Valdhajma za predsednika Austrije na izborima 1986.[4]

Kada je Vranicki preuzeo vladu 16. juna 1986. nastavio je vladajuću koaliciju svojih socijalista sa desničarskom Slobodarskom partijom. Međutim, kada je 13. septembra 1986, na čelo Slobodarske partije došao Jerg Hajder, Vranicki je okončao koaliciju sa njima i austrijski parlament je raspušten[5]. Ubrzo je na parlamentarnim izborima 23. novembra 1986. Socijaldemokratska partija Austrije dobila većinu glasova, ispred Austrijske narodne partije i ove dve partije su sklopile koalicioni savez i formirale vladu januara 1987. sa Vranickim na čelu i Alojzom Mokom kao njegovim zamenikom.

Tokom svoje vladavine Vranicki je normalizovao odnose sa Izraelom[6] i Sjedinjenim Američkim Državama koji su bili zahlađeni nakon zabrinjavajućih otkrića vezanih za učešće predsednika Kurta Valdhajma u Drugom svetskom ratu.[7] Vranicki je gradio bliže odnose sa zemljama Istočne Evrope i bio je veliki zagovornik Evropske unije.[8] Na referendumu iz 1994. Austrijanci su sa 66% glasova za izglasali ulazak svoje zemlje u Evropsku uniju.[9] Januara 1997. Vranicki je stupio sa položaja austrijskog kancelara i partisjkog predsednika.[10]

 
Franc Vranicki 7. oktobra 2020.

Nastavak karijere uredi

Po napuštanju vlade, od marta do oktobra 1997. Vranicki je predstavljao Albaniju u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.[11] Potom se vratio u sektor bankarstva, prvo na funkciju političkog savetnika Vest LB banke i Bavag banke. U decembru 1997. izabran je u bord direktora kompanije Magna, kao i turističke kompanije TUI i hotelskog lanca Medžik Lajf. Takođe je bio član Operativnog odbora Bilderberg grupe.[12]

 
Franc Vranicki na Vikimedijinoj ostavi.

Reference uredi

  1. ^ alexander.huber,alexander.strecha (2021-12-24). „Ex-Kanzler Vranitzky: "Hier wird auch seelischer Missbrauch betrieben"”. kurier.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-04. 
  2. ^ a b „Dipl.-Kfm. Dr. Franz Vranitzky, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-04. 
  3. ^ „Austrian bankers convicted of massive fraud”. The Economic Times. Pristupljeno 2022-05-04. 
  4. ^ Facebook; Twitter; options, Show more sharing; Facebook; Twitter; LinkedIn; Email; URLCopied!, Copy Link; Print (1988-02-15). „Chancellor Threatens to Quit Amid Waldheim Furor”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-04. 
  5. ^ „World Notes Austria - TIME”. 2007-12-05. Arhivirano iz originala 05. 12. 2007. g. Pristupljeno 2022-05-04. 
  6. ^ Henty, Neil, ur. (oktobar 2013). „Sector extends olive branch to Ofsted”. Early Years Educator. 15 (6): 5. ISSN 1465-931X. doi:10.12968/eyed.2013.15.6.5. 
  7. ^ Glass, Andrew (27. 4. 2019). „U.S. bars Austrian leader, April 27, 1987”. POLITICO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-04. 
  8. ^ „Interview with Manfred Scheich: the role of Franz Vranitzky and Alois Mock in the process of accession to the EU (Hildesheim, 2 November 2009)”. CVCE.EU by UNI.LU (na jeziku: engleski). 2011-08-15. Pristupljeno 2022-05-04. 
  9. ^ „Results of the referendum held in Austria on its accession to the European Union (12 June 1994)”. CVCE.EU by UNI.LU (na jeziku: engleski). 2016-07-28. Pristupljeno 2022-05-04. 
  10. ^ „South American Supplement Issue 19 1912-01-30”. The Times Supplements. doi:10.1163/2542-5412-tts-south-america-19. Pristupljeno 2022-05-04. 
  11. ^ Perlez, Jane (1997-03-15). „Albania Chief's Associates Flee; Gunfire Halts Evacuation by U.S.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-04. 
  12. ^ „Former Steering Committee Members | Bilderberg Meetings”. 2010-07-03. Arhivirano iz originala 03. 07. 2010. g. Pristupljeno 2022-05-04. 

Literatura uredi

  • Heimlich, Willibald (2013). Die SPÖ ist tot! Lang lebe die SPÖ!: Inklusive Interviews mit Alfred Gusenbauer, Franz Vranitzky, Josef Ackerl und Josef Broukal. tredition. ISBN 978-3849502355. 
  • Kopeinig, Margaretha (2021). Franz Vranitzky: Politik mit Haltung. Czernin. ISBN 978-3707607468. 
  • Vranitzky, Franz; Pelinka, Peter (2017). Zurück zum Respekt: Überleben in einer chaotischen Welt. edition a. ISBN 978-3990012291. 
  • Knehs-Vranitzky, Claudia; Gross, Peter; Maxonus, Stephan; Weinzierl, Rupert (2007). Ein großer Europäer: Weggefährten über Franz Vranitzky. Löcker Verlag. ISBN 978-3854094715. 
  • Thurnher, Armin (1992). Franz Vranitzky im Gespräch mit Armin Thurnher. Eichborn. ISBN 978-3821811611. 
  • Vranitzky, Franz (2004). Politische Erinnerungen. Paul Zsolnay Verlag. ISBN 978-3552051775. 
  • Vranitzky, Franz (1994). Themen der Zeit. (Passagen Politik). Passagen Verlag. ISBN 978-3851651300. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Враницки&oldid=27557552”