Википедија

Frančeska Kačini

Frančeska Kačini (18. septembar 1587 – posle 1641) je bila italijanska kompozitorka, pevačica, lautista, pesnikinja i učiteljica muzike ranog baroka. Bila je poznata i po nadimku "La Kečina", koju su joj dali Firentinci i verovatno je deminutiv za „Frančeska“. [1] Bila je ćerka Đulija Kačinija. Njeno jedino sačuvano scensko delo, La liberazione di Ruggiero, smatra se najstarijom operom žene kompozitora.[2]

Frančeska Kačini
Frančeska Kačini
Lični podaci
Datum rođenja(1587-09-18)18. septembar 1587.
Mesto rođenjaFirenca, Veliko vojvodstvo Toskana
Datum smrti1640.(1640-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (52/53 god.), nepoznat
Mesto smrtiFirenca, Veliko vojvodstvo Toskana
Zanimanjekompozitorka, pevačica, pesnikinja,
lautista, profesorka

Lični život

uredi

Mladost

uredi

Kačini je rođena u Firenci, i stekla je humanističko obrazovanje (latinski, nešto grčki, kao i savremeni jezici i književnost, matematika) pored ranog muzičkog obrazovanja kod oca. Prema Lilijani Paneli, prvo utemeljeno svedočanstvo o Frančeskinoj pevačkoj aktivnosti, zajedno sa njenom sestrom Setimijom, na dvoru Mediči, bilo je 1602; u svom dnevniku Čezare Tingi beleži da je 3. aprila 1602. u crkvi Svetog Nikole u Pizi, gde se dvor premeštao svake godine tokom posta, polihorsku muziku režirao „Đulio Romano (Đulio Kačini), sa ženom (drugom ženom, Margeritom) i dve ćerke koje dobro pevaju“.[3]

U svojoj mladosti, Kačini je nastupala sa svojim roditeljima, polubratom Pompeom, sestrom Setimijom i verovatno drugim neimenovanim Kačinijevim učenicima u ansamblu savremenika koji se nazivao le donne di Giulio Romano. Nakon što ju je angažovao sud, nastavila je da nastupa sa porodičnim ansamblom sve dok Setimijin brak i preseljenje u Mantovu nije izazvalo njegov raspad. Kačini je služila na dvoru Mediči kao učitelj, kamerni pevač, trener proba i kompozitor i kamerne i scenske muzike do početka 1627. Do 1614. bila je najskuplje plaćeni muzičar na dvoru, dobrim delom zato što je njena muzička virtuoznost tako dobro ilustrovala ideju o ženskoj izvrsnosti koju je projektovala de fakto regent Toskane, velika vojvotkinja Kristina od Lorene. Do 1623. zaradila je 240 skudija.[4]

Kasniji život

uredi

Nakon što je Frančeskin prvi muž (Đovani Batista Sinjorini, sa kojim je imala jednu ćerku, Margeritu, 1622) umro u decembru 1626. godine, brzo je dogovorila da se ponovo uda u oktobru 1627, ovog puta za melofilnog plemića iz Luke, Tomasa Rafaelija. Iako je njeno službeno ime ostalo Frančeska de Đulio Kačini, tek je otkriće dokumenata u kojima se koristi Frančeska Rafaeli omogućilo da se prate njeni tragovi od 1627. do 1634.[5] Živela je u Rafaelijevim kućama Lučeze, očigledno je rodila sina (takođe Tomasa, 1628. godine), i imala je neku muzičku vezu sa porodicom Buonvisi u Luki, sve do njegove smrti 1630.[6] Iako je kao žena plemića odbila bar jedan zahtev za nastup (u Parmi, 1628), nakon što je ostala udovica, Kačini je odmah pokušala da se vrati u službu Medičija. Njen povratak odložen je zbog kuge 1630–1633, do 1634. Kačini se vraća u Firencu sa svoje dvoje dece, služeći na dvoru kao učiteljica muzike svojoj ćerki Margeriti i princezama Mediči koje su živele u ili često posećivale samostan La Kročeta, i komponovala je i izvodila kamernu muziku i manje zabave za ženski dvor. Kačini je napustila službu Medičija 8. maja 1641. i nestala iz javnih evidencija.[7]

 
Prva muzička knjiga, Frančeska Kačini

Profesionalna karijera

uredi

Veruje se da je Kačini bila brz i plodan kompozitor, jednak po produktivnosti svojim dvorskim kolegama Jakopom Perijem i Markom da Galjanom. Veoma malo od njene muzike je preživelo. Većinu scenske muzike komponovala je za izvođenje u komedijama pesnika Mikelanđela Buonarotija Mlađeg (unuka umetnika) kao što su La Tancia (1613), Il passatempo (1614) i La fiera (1619). Godine 1618. objavila je zbirku od trideset šest solo pesama i sopran/bas dueta (Il primo libro delle musiche) [6] koja je zbirka savremenih stilova, u rasponu od intenzivno dirljivih, harmonično avanturističkih tužbalica do radosnih svetih pesama na italijanskom i latinskom, i duhovitih strofičnih pesama o radostima i opasnostima romantične ljubavi.[8]

U zimu 1625. Kačini je komponovala svu muziku za 75-minutni "balet - komediju" pod nazivom La liberazione di Ruggiero dall'isola d'Alcina koji je izveden za poljskog prestolonaslednika Ladislava Sigismonda (kasnije Vladislava IV). Kombinujući duhovite parodije ranih operskih scena sa trenucima iznenađujućeg emocionalnog intenziteta, partitura pokazuje da je Kačini ovladala čitavim spektrom muzičko-pozorišnih sredstava u svoje vreme i da je imala snažan osećaj za muzički dizajn velikih razmera. La liberazione se toliko dopala princu da je naložio da se izvede u Varšavi 1628. Ovo se takođe smatra prvom operom koju je napisala žena.[9] Nema dokaza koji bi sugerisali da je Kačini komponovala neku od pratećih pesama, međutim, poznato je da su njeni vršnjaci Mikelanđelo Buonaroti, Andrea Salvadori i Frančesko Galteroti.[10]

Kompozicioni stil

uredi

Muzički i kompozicioni stil Kačinijeve je upoređen sa Monteverdijem i Jakopom Perijem, a počela je da komponuje muziku nakon završetka perioda renesanse, postajući ključni igrač u probijanju baroknog stila muzike.[11] Komponovala je u veoma inovativnom muzičkom kontekstu.[12] Za mnoge svoje pesme bila je autor prateće poezije, koja je takođe imala tendenciju da bude komična.[13]

Primećeno je da Primo libro Kačinijeve koristi samo-refleksivnost. To je zato što mnoge njene pesme u ovoj kolekciji imaju naslove koji izgledaju kao da "odgovaraju" jedni drugima. Na primer pesmu "Che fai?" što znači "šta radiš?" sledi „Ardo“ što u prevodu znači „gorim“. Pesme su takođe napredne u pogledu kontrole daha potrebne za izvođenje, koordinacije ruku i glasa, kao i vokalnog opsega. Kačini koristi romanski na jedinstven i nekonvencionalan način u ovim pesmama.[14] Pesme u ovoj zbirci praćene su instrumentalnim delom, sa namerom da individualni izvođač improvizuje harmonije. Iako muzički komadi nisu označavali određeni instrument koji bi se koristio za sviranje pratnje, verovatno je teorba široko korišćena.[15]

Radovi

uredi

Frančeska Kačini je napisala deo ili celu muziku za najmanje šesnaest postavljenih dela. Veruje se da su svi osim La liberazione di Ruggiero i neki odlomci iz La Tancia i Il passatempo objavljeni u kolekciji iz 1618. izgubljeni. Njene sačuvane partiture otkrivaju da je Kačini izuzetno vodila računa o notaciji svoje muzike, fokusirajući posebnu pažnju na ritmičko postavljanje slogova i reči, posebno unutar ornamenata, i na preciznu notaciju često veoma dugih melismi. Iako se njena muzika ne ističe posebno po ekspresivnim disonancijama koje je u modu uveo njen savremenik Monteverdi, Kačini je bila majstor dramskog harmonskog iznenađenja: u njenoj muzici je harmonija, više od kontrapunkta, ono što najsnažnije prenosi uzbuđenje.

Opersko-scenska dela:

  • La Stiava (izvedena 1607) [6] (izgubljena) [16]
  • La mascherata, delle ninfe di Senna, balet, Palaco Piti, Firenca, 1611.[16]
  • La tancia, scenska muzika, Palaco Piti, Firenca, 1611 [16]
  • Il passatempo, scenska muzika za balet, Palaco Piti, Firenca, 1614.[16]
  • Il ballo delle Zingane, balet, Palaco Piti, Firenca, izgubljena muzika, 1615 [16]
  • Il Primo libro delle musiche a 1–2 voci e basso continuo (1618) [16]
  • La fiera, scenska muzika, Palaco Piti, Firenca, 1619.[16]
  • Il martirio de S. Agata, Firenca, 1622 [16]
  • La liberazione di Ruggiero dall'isola d'Alcina, muzička komedija, Vila Pođio Imperiale, Firenca (1625) [16]
  • Rinaldo inamorato, naručio knez Vladislav od Poljske, 1626.[16]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Alexander and Savino 1997, str. 20.
  2. ^ McVicker, Mary Frech (2011). Women composers of classical music : 369 biographies from 1550 into the 20th century. Jefferson, N.C.: McFarland. ISBN 978-0-7864-4397-0. OCLC 630498292. 
  3. ^ AA. VV. (1973). Istituto Enciclopedia Italiana/ Liliana Pannella, ur. Dizionario Biografico degli italiani. str. 20.  Rome
  4. ^ Cunningham, Caroline (1996). Schleifer, Martha Furman; Glickman, Sylvia, ur. Women Composers: Music Through the Ages. New York: G.K. Hill. str. 226—228. 
  5. ^ Cusick, Suzanne G. (1993). „"Thinking from Women's Lives": Francesca Caccini after 1627”. The Musical Quarterly. 77 (3): 484—507. ISSN 0027-4631. JSTOR 742392. doi:10.1093/mq/77.3.484. 
  6. ^ a b v Rebecca Cypess: "Francesca Caccini: Italian composer and singer" at britannica.com Accessed 2 November 2017
  7. ^ Briscoe, James R. (1987). Historical Anthology of Music by Women. ISBN 0-253-21296-0. 
  8. ^ Primo Libro delle Musiche (Caccini, Francesca) at IMSLP.org Accessed 31 October 2017
  9. ^ Silbert, Doris (1946). „Francesca Caccini, Called La Cecchina”. The Musical Quarterly. 32 (1): 50—62. ISSN 0027-4631. JSTOR 739564. doi:10.1093/mq/XXXII.1.50. 
  10. ^ Cusick, Suzanne G.; Stimpson, Catharine R. (2009). Francesca Caccini at the Medici Court. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-13213-6. doi:10.7208/chicago/9780226338101.001.0001. 
  11. ^ „Francesca Caccini, the composer”. OUPblog (na jeziku: engleski). 2013-09-17. Pristupljeno 2021-08-12. 
  12. ^ Eschner, Kat. „Three Things to Know About Francesca Caccini, the Renaissance Musical Genius You've Never Heard Of”. Smithsonian Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-12. 
  13. ^ „Composer Profile: Francesca Caccini, Opera's First Female Composer”. Opera Wire (na jeziku: engleski). 2021-01-21. Pristupljeno 2021-08-12. 
  14. ^ Cusick, Suzanne G.; Stimpson, Catharine R. (2009). Francesca Caccini at the Medici Court. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-13213-6. doi:10.7208/chicago/9780226338101.001.0001. 
  15. ^ Duncan, Cheryll (2018). „The Siren of Heaven—A Glimpse into the Life and Works of Francesca Caccini by Juliet Fraser (soprano) and Jamie Akers (theorbo) (review)”. Early Modern Women. 12 (2): 218—223. ISSN 2378-4776. S2CID 194970810. doi:10.1353/emw.2018.0022. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z i McVicker, Mary Frech (2011). Women composers of classical music : 369 biographies from 1550 into the 20th century. Jefferson, N.C.: McFarland. ISBN 978-0-7864-4397-0. OCLC 630498292. 

Izvori

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франческа_Качини&oldid=27543812”