Википедија

Fridrih Rutner

ентомолог (1914–1998)

Fridrih Rutner (nem. Friedrich Ruttner; Heb, 15. maj 1914 — 3. februar 1998) bio je austrijski član SA, nacista, SS-lekar, neurolog, stručnjak za pčele i zoolog.

Fridrih Rutner
Fridrih Rutner
Lični podaci
Datum rođenja(1914-05-15)15. maj 1914.
Mesto rođenjaHeb, Austrougarska
Datum smrti3. februar 1998.(1998-02-03) (83 god.)
Mesto smrtiLunz am See, Austrija
ObrazovanjeUniverzitet u Beču
Naučni rad
PoljeZoologija
InstitucijaPčelarski institut u Oberurzelu
Poznat poPčelarstvo

Biografija

uredi

Fridrih Rutner je rođen u Hebu, (današnja Češka), bio sin limnologa Franca Rutnera (1882—1961). Studirao je medicinu na Univerzitetu u Beču, gde je 1936 zbog nezakonitih aktivnosti vezanih za nacionalsocijalizam privremeno isključen iz studija. (Austrija do 1939. nije bila anektirana od strane Trećeg rajha). Doktorirao je 1938. godine i postao član NSDAP (Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija), (član broj 6360728). Od 1939. bio je član Instituta za genetska biološka istraživanja (Erbbiologische Forschungsinstitut) radeći sa Hermanom Boehmom (nem. Hermann Boehm), profesorom Rasne higijene u Vodećoj školi Nemačkog lekarskog udruženja (Führerschule der Deutschen Ärzteschaft) u Alt Rehseu, pod čijim je mentorstvom bio podučavan genetici ”Nasledne biologije i rasne higijene” u kontekstu Nacističke rasne teorije. Članstvo u školi bilo je ograničeno na članove Nacističke stranke koji su pokazali "političku pouzdanost” a obrazovanje nije bilo usredsređeno na medicinsku, nego na ideološku obuku u skladu sa rasnom politikom nacističke Nemačke sa ciljem da se postigne rasna čistoća. Kao bivši član NSDAP-a pre i posle Anšlusa, SA (Sturmabteilung) i SS-a (Schutzstaffel), smenjen je iz univerzitetske službe 1945. od strane Saveznika usled njihove politike denacifikacije [1]

Naredne godine, 1946. u mestu Lunz am See u Austriji, zajedno sa ocem Francom (1882—1961),[2] šefom tamošnje Biološke stanice i bratom Hansom (1919—1979),[3] (koji je diplomirao na Univerzitetu za prirodne nauke u Beču) osnovao je Institut za proučavanje pčela, koji je ubrzo postao deo Ministarstva poljoprivrede.

Godine 1948. u Lincu formira se radna grupa "Genetika pčela" Biološke stanice Linc, koja je prerasla 1957. godine u ”Institut za pčelarstvo”, koji je zatim podređen Ministarstvu poljoprivrede kao Savezni zavod za pčelarstvo. Tokom 1948. godine je demonstrirao prvi dokaz višestrukog parenja matice tokom bračnog leta.[4][5]

U to vreme studirao je i zoologiju na Univerzitetu u Beču. Profesor zoologije na Katedri za biologiju u Beču postao je 1965. godine. Od novembra 1964. pa do penzionisanja 1981. godine, takođe je vodio Pčelarski institut u Oberurzelu u Njemačkoj. Ovaj institut je otkrio prve grinje varoe u Njemačkoj 1976. godine.

Rutner je gajio intenzivne istraživačke kontakte sa naučnicima i pčelarima iz celog sveta. Zajedno sa francuskim kolegom Žanom Luveauksom (fr. Jean Louveaux) je osnovao specijalizovani časopis Apidologie (eng. Apidologie) 1970. godine koji je i danas jedan od najvažnijih naučnih časopisa o pčelama.

Rutnerovi pristupi oplemenjavanja i uvođenje veštačke oplodnje matice imali su trajni uticaj na pčelarstvo u Njemačkoj i Austriji.

Rutner je napisao, pored ostalih radova, Prirodnu istoriju Pčela [6] On je dalje razvio metod morfometrije kako bi napravio razliku između različitih podvrsta Medonosnih pčela. Njihove fizičke karakteristike se preklapaju do te mere da se mogu razlikovati samo sinhronim merenjima i upoređivanjem brojnih izmerenih vrednosti. Konkretno, merne tačke na krilima i uglovi između krilnih žila pomeraju jedni prema drugima u skladu sa određenim zakonitostima. Međutim, morfometrijska diferencijacija podvrste je teška i određivanje mnogih lokalnih oblika zavisi od tačne metode merenja. [7]

Rutner je umro 1998. godine u mestu gde je i radio i stvarao, Lunz am See.

Reference

uredi
  1. ^ „Die Führerschule der deutschen Ärzteschaftin Alt Rehse”. www.ns-eugenik.de. Pristupljeno 2021-05-04. 
  2. ^ „Prof. Dr. Franz Ruttner”. www.zobodat.at. Pristupljeno 2021-05-04. 
  3. ^ „Hofrat DI Hans Ruttner”. www.zobodat.at. Pristupljeno 2021-05-04. 
  4. ^ Hans Ruttner, Friedrich Ruttner: [Investigations into flight activity and mating behaviour of drones. V. drone collection points and mating distance.] (PDF) In: Apidologie 3, no. 3, 1972, p. 203–232. (in German). „Hans Ruttner, Friedrich Ruttner: Untersuchungen über die Flugaktivität und das Paarungsverhalten der Drohnen. V.-Drohnensammelplätze und Paarungsdistanz.” (PDF). hal.archives-ouvertes.fr. Pristupljeno 2021-05-04. 
  5. ^ Friedrich Ruttner: [Drones from Apis cerana Fabr. at a drone collection site.] In: Apidologie 4, no. 1, 1973, p. 41–44. (in German). „Drohnen von Apis cerana Fabr. auf einem Drohnensammelplatz.” (PDF). apidologie.org. Pristupljeno 2021-05-04. 
  6. ^ „Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen”. www.perlentaucher.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-05-04. 
  7. ^ Ayça Özkan Koca & İrfan Kandemir (2013): Turkish Journal of Zoology 37: 205-210. „Comparison of two morphometric methods for discriminating honey bee (Apis mellifera L.) populations in Turkey.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 04. 05. 2021. 

Literatura

uredi
  • Friedrich Ruttner: Biogeography and taxonomy of honeybees. Springer, Berlin 1988 (englisch).
  • Friedrich Ruttner: Breeding techniques and selection for breeding of the honeybee. British Isles Bee Breeders' Association, 1988 (englisch).
  • Friedrich Ruttner: Die instrumentelle Besamung der Bienenkönigin. Apimondia Dr.- u. Verl.- Haus, Bukarest 1969.
  • Friedrich Ruttner: Die Zuchtauslese bei der Biene. Anleitungen zur Kör- und Belegstellenpraxis. Niederösterreichische Imkerschule, Wiener Neustadt 1963.
  • Friedrich Ruttner: Die Zuchtauslese bei der Biene. Ehrenwirth, München 1967.
  • Friedrich Ruttner: Historische Entwicklung des Bienenstockes. Apimondia, Bukarest 1979.
  • Friedrich Ruttner: Însămîn ţarea artificială a mătcii. Editura Apimondia, Bucureşti 1976, Ed. a 2-a, rev., ed. / sub conducerea F. Ruttner (rumänisch).
  • Friedrich Ruttner: Institut für Bienenkunde (Polytechnische Gesellschaft) der Johann-Wolfgang-Goethe-Universität, Frankfurt am Main anlässlich des 40jährigen Bestehens des Instituts für Bienenkunde. Frankfurter Sparkasse von 1822, Frankfurt am Main 1977.
  • Friedrich Ruttner: Königinnenzucht. Apimondia-Verlag, Bukarest 1980.
  • Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen. Ehrenwirth, München 1992.
  • Friedrich Ruttner: Naturgeschichte der Honigbienen. Kosmos, Stuttgart 2003, 2. Auflage.
  • Friedrich Ruttner: Zuchttechnik und Zuchtauslese bei der Biene. Ehrenwirth, München 1973–1996, 3.–7. Auflage.
  • Roy A. Grout, Friedrich Ruttner: Beute und Biene. Ehrenwirth, München 1971.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Рутнер&oldid=27450545”