Fridrih Frebel

Fridrih Vilhelm Avgust Frebel (nem. Friedrich Wilhelm August Fröbel; Obervajsbah, 21. april 1782 — Bad Libenštajn, 21. jun 1852) je bio njemački pedagog koji je postavio temelje modernom obrazovanju, zasnovanom na spoznaji da svako dijete ima jedinstvene potrebe i mogućnosti. Najpoznatiji je kao osnivač prvog dječjeg vrtića u kome je realizovao metodiku predškolskog vaspitanja. Fridrih Frebel je bio učenik Pestalocija. Prvi je obradio sistem predškolskog vaspitanja i postao je samostalna pedagoška ličnost. Zamisao predškolskog vaspitanja prvi je ostvario utopistički socijalist Oven, dok je tu zamisao preuzeo Frebel.

Fridrih Frebel
Fridrih Frebel
Puno ime	Fridrih Vilhelm Avgust Frebel
Datum rođenja	(1782-04-21)21. april 1782.
Mesto rođenja	Obervajsbah, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	21. jun 1852.(1852-06-21) (70 god.)
Mesto smrti	Bad Libenštajn, Nemačka konfederacija
Supružnik	Louise Fröbel

Biografija

Po svim svjedočenjima o njegovom životu, Frebel je imao teško djetinjstvo.

Rođen je u Obervajsbahu, u tadašnjoj oblasti Švarcburg-Rudolštat, u današnjoj Tiringiji. Nedugo nakon što se rodio, zdravlje njegove majke je počelo da se pogoršava. Umrla je u njegovoj drugoj godini, pa je bez neophodne ljubavi rastao uz oca i maćehu, što je duboko uticalo na njegov kasniji život i rad. Njegov otac, koji je bio pastor u luteranskoj crkvi, umro je 1802. godine. Odrastajući u luteranskoj atmosferi, crkva i luteranska vera su za Frebela predstavljali kamen temeljac ranog obrazovanja. Napisao je „Smatram da je smrt moje majke odlučila manje-više položaj moga celokupnog života“. O njemu su se starali starija braća, sestre i posluga. U četvrtoj godini dobio je maćehu koja se prema njemu odnosila kao majka dok nije dobila svog sinčića, a potom je njeno držanje doprinelo da se mladi Frebel postepeno povuče u sebe i postane zatvoren.

Moj otac je bio zauzet brigom o mojoj budućnosti do samog kraja. Umro je u februaru 1802. Da njegov prosvijetljeni duh pun mira i blagosilja gleda na mene dok pišem; da sada bude zadovoljan sinom koji ga je toliko volio.

— Fridrih Frebel u svojoj autobiografiji

Sa 10 godina je otišao da živi kod svog ujaka, a sa 15, kako je žarko volio prirodu, postao je šegrt kod nekog šumara..  Pošto se u prvoj nastavi koju mu je pružio njegov otac  pokazao kao trom i spor, nije se mnogo očekivalo od njegovih sposobnosti,pa ga je zbog toga otac poslao u seosku žensku školu jer je u njoj bilo više mira, čistoće i reda.

Posle završene srednje škole studirao je matematiku, prirodne nauke, filozofiju, ali ga je siromaštvo otrglo od univerziteta. Prihvatio se učiteljske službe, ali mu je nedostajalo pedagoško naučno obrazovanje. Zato odlazi u Švajcarsku u posetu Pestalociju,a zatim ostaje kod njega dve godine, u Iverdonu. Vaspitni rad ga je obuzeo i Pestaloci je na njega ostavio snažan utisak. Posle toga ponovo odlazi na univerzitet, ali je za vreme rata 1813. godine ponovo prekinuo studiranje i odlučio da se posveti vaspitanju omladine. Godine 1817. osnovao je u mestu Kajlhau „Vaspitni zavod“ za decu školskog uzrasta, gde je uredio vaspitanje prema Pestalocijevim principima. Pestaloci je preporučivao otvaranje vaspitnih zavoda da bi se u njima vaspitavala deca dok su roditelji na poslu.

Godine 1826. napisao je svoje glavno delo „Vaspitanje čoveka“. U tom delu naziru se dve osnovne ideje: ideja o uzajamnoj povezanosti i jedinstvu svega što postoji i ideja o evoluciji. Za prvu ideju kaže da sve što postoji predstavlja jedinstven organizam,koji se dalje deli na manje delove. Njegovo shvatanje teorije evolucije je u osnovi teološko-mistično i pod uticajem Šelinga. Osim navedenog spisa, Frebel je napisao veliki broj članaka o sredstvima za rad u dečijem vrtu i načinu njegovog upotrebljavanja, a isto tako i mnogo pesmica za decu.

Iverdonski duh koji je vladao u zavodu smatralo je prusko ministarstvo prosvete kao štetnu delatnost, te mu je pravilo smetnje. Ipak, on 1831. godine ponovo odlazi u Švajcarsku gde takođe osniva vaspitni zavod, održava kurs za obrazovanje učitelja i dobija upravu doma za siročad u Burgdorfu. Tu je došao na ideju o dečijem vrtu. Po povratku iz Švajcarske, on 1837. godine osniva u Blankenburgu „Zavod za negovanje nagona za zanimanjem u detinjstvu i mladosti“ i pokreće „Nedeljni list“ čiji je moto bio: „Dođite da živimo za svoju decu!“. U listu je iznosio svoje poglede na vaspitanje i na osnovu svoga iskustva je izradio metodiku toga vaspitanja. Dugo je tražio najpodesnije ime za svoj zavod, a našao ga je jednom prilikom kada je posmatrao rascvetana polja. Zavod je nazvao „Dečiji vrt-prvo dečije zabavište“. Frebel je vatreno propagirao podizanje zabavišta, ali je isto tako radio i na pripremanju onih koji će raditi na predškolskom vaspitanju. Za tu ideju je pridobio i pedagoga Distervega. Međutim, zadesio ga je težak udarac dok je još išao ka tome da se vaspitavaju deca pre polaska u školu. Pruske vlasti prebacivale su njegovom vaspitanju bezbožništvo i zato su zabavišta zabranile i zatvorile. Zabrana je bila opozvana tek 9 godina nakon njegove smrti.

Pedagoške ideje Frebela

Filozofska polazna tačka

Svoju pedagošku zamisao zasnovao je na idejnim osnovama koje je preuzeo od nemačke klasične idealističke filozofije (Hegel,Fihte). Zbog toga je njegovo učenje puno mistike i metafizike. Smatra da je u osnovi svega Bog, večno biće koje miruje. Božiji princip deluje u svakoj stvari i u svakom čoveku, i razvija se u svakom biću, prirodi i društvu. Ako prirodom i čovekom vlada isti zakon, onda vaspitanje mora biti u skladu sa prirodom. Svrha čoveka prema Frebelu, sastoji se u tome da se uključi u „božanski poredak“, da razvija svoju suštinu i božansko načelo u sebi.

Vaspitni cilj

Vaspitanje ima za cilj da izvuče svetlo dana i da razvije u čoveku one stvaralačke zametke koji u njemu već postoje. Formulišući nekoliko zakona vaspitanja: samootkrivanje božanskog načela u čoveku, postepeni razvoj čoveka, zakon vapitanja usaglašen sa prirodom, Frebel je nalazio da dete u svom razvoju stvaralački ponavlja istorijske etape geneze ljudske svesti. Na tim filozofskim osnovama razvijao se Frebelov pedagoški sistem.

Vaspitni cilj je i da se dete razvija u skladno raščlanjenu jedinicu. Vaspitni čovek nalazi svoje jedinstvo u Bogu. U Frebelovom vaspitnom cilju jako je naglašena vaspitanikova slobodna samoradnja. Vaspitni cilj je, po Frebelu, u najužoj vezi sa idejom sveopšteg jedinstva i idejom evolucije. Dete, kao deo ljudskog društva treba posmatrati i kao poseban predmet vaspitanja. Sa stanovišta jedinstva, Frebel naglašava društveni karakter vaspitanja deteta, za razliku od nekih mislilaca koji su na vaspitanje deteta gledali kao na specifične individue. Teorija evolucije odnosi se na dete kao na biće u razvoju.

Pedagoški principi

Frebel je svoje pedagoške principe detaljno razvio. Postoje dva principa:

1.    Vaspitanje treba da bude u skladu sa prirodom,

2.    Princip aktivnosti,kao i druga načela koja se tiču prirode deteta.

Načelo da vaspitanje treba da bude u skladu sa prirodom je jedno od najvažnijih Frebelovih načela. On polazi od toga da se vaspitanje organizuje prema zakonima prirode, pa prema tome i prema zakonima prirode deteta. To prilagođavanje prirodi podrazumeva četiri glavne instiktivne težnje deteta: nagon rada, težnja za saznanjem, umetnički i religijski nagon. Iako je ovo učenje pogrešno,Frebel je pravilno upozoravao da dete ima određene sklonosti i na predškolskom nivou, pa ih treba uzimati u obzir. Ne može se u potpunosti prihvatiti stav o davanju potpune slobode detetu, jer bi to dovelo do anarhije u vaspitanju i isključilo planski nastavni rad. Svoj zahtev za skladnošću vaspitanja sa prirodom Frebel je izrazio u principu o skladnosti sa razvojem deteta i njegovom aktivnošću. Princip dečijeg razvoja zahteva da se vaspitanje upravlja prema razvoju i da detetu pomaže u samorazvoju. Vaspitanje treba da pruži uslove da se u vaspitaniku može razviti unutrašnje biće i za to je najbolja igra. Princip aktivnosti zahteva da dete bude što aktivnije i u samom detetu postoji težnja za aktivnošću. Već u predškolskom dobu potrebno je dete zaposliti igrom ili nekim umnim ili ručnim radom. Frebel je ubeđen da detetovom razvoju treba pomoći spolja pa zbog toga veliki značaj pridaje didaktičkom materijalu.

Razvojne faze

Frebel razvoj deteta deli na tri perioda:

·      Rano detinjstvo - (do druge,treće godine)-razvijaju se čula i pokreti;

·      Srednje detinjstvo - (do sedme godine)-period pojačanog razvoja čulnih organa;

·      Dečaštvo – period u kome se pojavljuje težnja za znanjem.

Među glavnim vaspitnim sredstvima nalazi se igra, umetnički rad i rad u prirodi. Naročitu pažnju posvetiti razvoju dečijeg govora, pa Frebel daje nekoliko uputstava za to. Jedno od njih je da nastavu treba spojiti sa posmatranjem i govorom. Frebel je pravilno utvrdio da bolje posmatramo i upoređujemo ako moramo sličnosti i razlike izraziti i u rečima. Odrasli izvanredno utiču na razvoj dečijeg govora (majčina reč, pesmica, priča, bajka), a isto tako utiče i dečija igra i razgovor tamo gde se radi o nazivanju raznih predmeta.

Vaspitna vrednost igre

Igra, po Frebelu, znači početak dečijeg razvoja, početak dečijeg stvaralaštva (fantazija,osećanje,aktivnost) i vodi vaspitanju i obrazovanju. Najveću vaspitnu vrednost postiže igra onda kada pruža mogućnost da dete upozna prirodu, da doživi njenu lepotu i vežba jezik. Ona predstavlja neku vrstu zametka svekolikog budućeg dečijeg života, jer služi kao sredstvo za saznanje. Zadatak vaspitanja je da u ovom periodu razvija sve ono što je priroda dala detetu. Prema tome, dečija igra je „ogledalo života“ i „slobodna manifestacija unutrašnjeg života“. Igra je mali most od unutrašnjeg sveta ka prirodi. Igru treba da prati pesma, a deca treba da uče pesmice napamet.

"Frebelovi darovi"

U radu sa decom je osmislio obrazovni materijal koji je danas poznat pod nazivom „Frebelovi darovi“ (Fröbelgaben), a koji se uglavnom sastojao od geometrijskih drvenih predmeta poput kugle, kocke, lopte, valjka i kocke koja je na više načina podeljena na manje kocke. Tim „darovima“ je Frebel želeo da pod uticajem Pestalocija upozna decu sa osnovnim geometrijskim figurama, oblikom i brojem. Na taj način deca treba da steknu predstave o predmetima svoje okoline. „ Darovi“  su nekakvi simboli okoline. Frebel je tačno propisao red kojim oni treba da se upotrebljavaju, što je bilo i suviše pedantno. Svaki „dar“ ima svoju simboliku. Na primer, lopta treba da upozna dete sa simbolom vasione; posle lopte dolazi kocka, prema svetskom zakonu suprotnosti. „Darovi“ treba da dolaze po strogom redu jedan za drugim. Bez obzira što su Frebelovi „darovi“ bili od izuzetnog značaja u istoriji predškolskog vaspitanja, oni su isuviše mehanizovali vaspitni rad i nisu ostavljali dovoljno prostora da on bude sistematski.

Osim ovih „darova“, Frebel je preporučivao još čitav niz drugih sredstava koji treba isto tako da pomažu detetu pri upoznavanju sveta, a u prvom redu da razvijaju njegovo stvaralaštvo. Tu spadaju razne pločice, štapići, kocke za slaganje. Te forme deca treba sama da izrezuju,crtaju, modeliraju od gline, ilovače, voska.  Deca treba da se vežbaju u nabiranju, opšivanju, bojenju. Isto tako treba da rade u bašti, da gaje biljke i životinje i da se sa njima upoznaju. Tako će zavoleti prirodu, a ujedno će se u njima javiti estetsko i socijalno osećanje. Ideju o radnom vaspitanju,koja će dete zainteresovati za aktivnost, Frebel je našao kod utopističkog socijaliste Furijea.

Frebel je spoznao veliku važnost dječje aktivnosti pri učenju. Aktivnosti u tom prvom dječjem vrtiću su između ostalog sadržale pjevanje, igranje, baštovanstvo i igranje sa „Frebelovim poklonima“.

Vaspitači-majka

Frebel je mnogo očekivao od majčinog vaspitanja, koje stavlja na prvo mesto i zato je pokušao da i majke obrazuje pedagoški. S obzirom na potrebu stručnog i sistematskog vaspitanja dece, a vezano za majke koje nemaju dovoljno ni znanja ni vremena, Frebel preporučuje specijalne vaspitne ustanove – dečije vrtiće, čiji se naziv održao do današnjih dana. Bio je svestan toga da zabavište ne može da zameni porodicu.Vaspitačice treba da pomažu majkama i porodičnom vaspitanju uopšte. Dete je, po Frebelu, u predškolskom uzrastu još uvek u stanju unutrašnje neraščlanjenostii iživljava se u celini u igri.

Njegove ideje o dječjem razvoju i obrazovanju su ušle u šire akademske i kraljevske krugove kroz neumorno zastupanje njegove najveće poštovateljke, baronese Berte Mari fon Marenholc-Belov. Preko nje se Frebel upoznao sa Kraljevskom kućom Holandije, raznim Tiringijskim vojvodama i vojvotkinjama, uključujući vojvotkinju iz Zahsen-Vajmara, iz dinastije Romanova.

Baronesa Berte Mari, vojvoda od Majningena i Frebel su skupili donacije za umjetničko obrazovanje djece u čast stogodišnjice od rođenja Getea. Vojvoda od Majningena je Frebelu pružio svoju lovačku kolibu „Marijental“ u odmaralištu Bad Libenštajn, da bi tu mogao da osposobljava nove vaspitačice za svoj vrtić. Na tom istom mjestu je, u poslednjoj sobi sa lijeve strane na drugom spratu, Frebel 1852. godine preminuo. Njegovi tadašnji pazitelji su objasnili da je preminuo u takvom miru da su to oni oko njega jedva spoznali.

O nastavi

Ako je zadatak predškolskog vaspitanja u prvom redu da razvije kod deteta čula i da ga upozna sa prirodom, da razvije govor i aktivnost, onda je zadatak nastave u tome da dete približi  suštini pojva spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta i njihovim odnosima. Kod deteta treba da se formiraju sledeći predmeti: religija,prirodopis,matematika, jezik. Religija je na prvom mestu, to je nauka o Bogu, prirodopis je nauka o prirodi, matematika dopunjaca prirodopis, a jezikoslovlje je nauka o čoveku. Trebalo je da deca kroz nastavu razvijaju osećaje i motorne aktivnosti, da upoznaju okolinu, razvijaju govor, stvaralačke sposobnosti, navikavanje na disciplinu,rad...

Značaj Frebela

Frebel je prvi razvio sistem predškolskog vaspitanja i u vezi sa tim je dao puno korisnih i upotrebljivih podsticaja. Osvetlio je važnost igre i rada u predškolskom uzrastu, kao i važnost pripremnog perioda za školsko doba. Kao pozitivno treba Frebelu uračunati i učenje o dečijem razvoju i učenje o značaju dečije aktivnosti i stvaralaštva. Nije beznačajno ni njegovo  nastojanje u pogledu metoda rada u zabavištima, briga za odgovarajući didaktički materijal,igračke. Ukazao je, takođe, na važnost pedagoškog obrazovanja osoblja kome je povereno predškolsko vaspitanje i o njima se on lično starao. Uz sve to,važne su njegove misli o nezamenjivosti porodičnog vaspitanja u predškolskom uzrastu. Njegova ideja o predškolskom vaspitanju se veoma proširila i zabavišta su većinom otvarana po njegovom ugledu u čitavom svetu (Francuska,Amerika,Rusija,Italija). Njegova pedagoška misao je bila podređena njegovoj idealističko-metafizičkoj simbolici i interpretaciji. Strogo propisuje red „darova“, igara, zaposlenja i da deca otpevaju po neku pesmu uz određeni posao. Celokupnu dečiju predškolsku aktivnost povezuje sa metafizičkom simbolikom i shvata je suviše formalistički,strogo sistematski. Zato je neophodno reći da on dete u njegovom razvoju koči, jer se često udaljava  od stvarnih potreba dečijeg života. Sve su to slabosti njegovog sistema koje nisu mogle postati pozitivna pedagoška tradicija.  Njegova razrada pitanja igara u teoriji i praksi, zahtev da se nastavni planovi i programi zasnivaju na specifičnostima i interesovanjima deteta kvalifikuju ga među najzasluženijim misliocima svoga vremena.

Spoljašnje veze

• Autobiografija na projektu „Gutenberg“
• Frebelova arhiva
• Podaci o Fridrihu Frebelu
• Sajt o Fridrihu Frebelu
• Frebelova mreža
• Prodaja originalnih „Frebelovih poklona“ preko Interneta
• Glavni Frebelovi zapisi o obrazovanju
• http://www.mojpedijatar.co.rs/kako-se-razvija-govor/
• http://www.tresnjober.com/blog/znacaj-igre-na-predskolskom-uzrastu/