Hans Gajger
Johanes (Hans) Vilhelm Gajger (nem. Johannes (Hans) Wilhelm Geiger; Nojštat an der Vajnštrase, 30. septembar 1882 — Potsdam, 24. septembar 1945) bio je nemački fizičar. Verovatno je najpoznatiji kao jedan od izumitelja Gajger-Milerovog brojača, kao i po Gajger-Marsdenovom ogledu pomoću kog je otkriveno atomsko jezgro.
| Hans Gajger | |
|---|---|
 Hans Gajger (1928) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Johanes Vilhelm Gajger |
| Datum rođenja | 30. septembar 1882. |
| Mesto rođenja | Nojštat an der Vajnštrase, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 24. septembar 1945. (62 god.) |
| Mesto smrti | Potsdam, Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitet u Erlangenu-Nirnbergu |
| Naučni rad | |
| Polje | fizika |
Gajger je rođen u Nojštat-an-der-Hartu u Nemačkoj. Bio je jedan od petoro dece Vilhelma Ludviga Gajgera, profesora filozofije na Univerzitetu u Erlangenu.
Godine 1902, Gajger je započeo studije fizike i matematike na Univerzitetu u Erlangenu i doktorirao je 1906. godine. Već 1907. godine je počeo da radi sa Ernestom Raderfordom na Univerzitetu u Mančesteru. Zajedno su napravili Gajgerov brojač. Godine 1911, Gajger i Džon Mičel Nutal otkrili su Gajger-Nutalov zakon i vršili eksperimente koji su doveli do Raderfordovog modela atoma. Godine 1928, Gajger i njegov student Valter Miler napravili su poboljšanu verziju Gajgerovog brojača, Gajger-Milerov brojač. Gajger je takođe radio sa Džejmsom Čadvikom.
Godine 1912, postao je rukovodilac fizičko-tehničkog instituta (Reichsanstalt) u Berlinu, 1925. profesor u Kilu, 1929. godine u Tibingenu, a od 1936. godine i u Berlinu.
Gajger je umro u Potsdamu, nekoliko meseci po završetku rata.
Spoljašnje veze uredi
- Kratak biografski materijal
- Anotirana bibliografija za Hansa Gajgera iz Alsos digitalne biblioteke za nuklearna pitanja
- The Uranverein, Timeline 2351, fiktivni završetak Drugog svetskog rata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2013)
