Hans fon Sekt
General Hans fon Sekt (nem. Hans von Seeckt; Šlezvig, 22. april 1866 — Berlin, 27. decembar 1936), visoki oficir nemačke armije. Tokom Prvog svetskog rata bio je na Istočnom frontu. Posle rata se zalagao za savez sa boljševičkom Rusijom protiv Poljske, ali u vreme Kapovog puča, 1920. godine, odbio je da izda naređenje za nastupanje prema pučistima (Rajhsver ne puca na Rajhsver!). U periodu 1930—1932. godine, kao član Narodne partije, bio je poslanik u Rajhstagu, a 1934—1935. bio je savetnik Čang Kaj Šeka.
| Hans fon Sekt | |
|---|---|
 Hans fon Sekt i Oto Gesler | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. april 1866. |
| Mesto rođenja | Šlezvig, Pruska |
| Datum smrti | 27. decembar 1936. (70 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nacistička Nemačka |
Rajhsver uredi
Nakon rata, kao načelnik generalštaba (1919—1920) organizovao je Rajhsver (nem. Reichswehr), novu nemačku armiju. Versajskim ugovorom, Nemačkoj je bila dozvoljena vojska snage 100.000 ljudi, ne više od 4.000 oficira i njen generalštab je raspušten [1], alu su Fon Sekt i njegovi saradnici uspeli da maskiraju niz vojnih ustanova i aktivnosti i prikažu ih kao civilne, tako da su nemačke vojne snage bile efektivno znatno veće. Pored toga, podoficiri Rajhsvera su obučavani u skladu sa dva nivoa višim činom od onoga koji su imali.[2][3]
Pored toga, Fon Sekt je, pre svega finansijskom podrškom, omogućio i veteranima Prvog svetskog rata okupljenim u mnogobrojne veteranske organizacije da nastave sa vojnom obukom mimo zvanične vojske, čime je Rajhsver jačao svoju rezervu sačinjenu od velikog broja iskusnih boraca. Najznačajnija od ovih grupacija je između 1918. i 1935. bila je organizacija „Čelični šlem“, koja je 1930. godine brojala čak 500.000 članova. Unutar nje se u najširem smislu održavao i gajio kult nemačke armije na strogim paravojnim principima, uključujući i nošenje uniformi. Posebna pažnja je pridavana mladima, za koje su organizovane vojne vežbe. Ovo se neformalno nazivalo „Crnim Rajhsverom“. Crnom Rahsveru su pripadale i znatno militantnije snage, kao Organizacija Konzul i Jurišni odredi - SA.[4] Rajhsver je finansirao i razne sportske aktivnosti, sa ciljem sticanja veština koje su se mogle primeniti u vojne svrhe. Na primer, masovno je popularizovano i podsticano jedriličarstvo, i mnogi kasniji asovi Luftvafe su svoje prve letačke veštine stekli na sportskim aerodromima pod rukovodstvom bivših vojnih pilota.
Pakt sa Lenjinom uredi
Fon Sekt je u oktobru 1919, tajno od vlade Vajmarske republike poslao u Moskvu svog bliskog prijatelja Ismaila Enver-Pašu, da uspostavi kontakt sa Sovjetima.[5] Ovo je dovelo do potpisivanja vojnog pakta sa Lenjinom, [6] po kome je nemačkim stručnjacima bilo omogućeno da u Sovjetskom Savezu razvijaju oružje koje je Nemačkoj bilo zabranjeno odredbama Versajskog ugovora, a pre svega tenkove i avione. Isti pakt je omogućio nemačkim predavačima da predaju na ruskim akademijama, a oficirima Rajhsvera da se školuju na njima.
Nemački inženjeri su radili u saradnji sa sovjetskim kolegama naročio intenzivno na razvoju i unapređenju teškog naoružanja u Kami (SSSR), blizu Kazanja. Od 1926. do 1932, nekoliko nemačkih firmi poput Krupa (Krupp), Rajnmetal-Borsiga (Rheinmetall-Borsig), Dajmlera (Daimler) i drugih, radilo je na izgradnji prvih prototipova tenkova testiranih na sovjetskoj teritoriji. Ovi projekti kamuflirani su nazivima „Veliki traktor“ I, II, III i „laki traktor“ i utrli su put prvim lakim tenkovima Panzer Pz I koji su se pojavili već 1934. godine. U ovom periodu i Hajnc Guderijan, otac savremenog tenkovskog ratovanja i autor kapitalnog vojnog dela „Pažnja! Tenkovi!“(nem. Achtung! Panzer!) i kasniji nemački general, proveo je u Kazanju [7]nekoliko godina veoma bitnih za njegovih kasniju karijeru.
Kasniji život uredi
Između 1930. i 1932. Fon Sekt je bio poslanik Rajhstaga kao član Narodne Partije Nemačke (DVP), nakon što mu nije uspelo da bude izabran kandidat Partije Centra. Za vreme predsedničkih izbora 1932, Fon Sekt je pisao svojoj sestri, ubeđujući je da glasa za Hitlera.[8]
U oktobru 1933, Fon Sekt je otputovao u Kinu na čelu nemačke vojne misije.[9] U vreme njegovog dolaska, kinesko-nemački odnosi su bili veoma loši, pre svega zbog nemačke rasističke arogancije, i Čang Kaj Šek je ozbiljno razmatrao mogućnost da otpusti Nemce i angažuje francusku vojnu misiju.[9] Da bi spasao misiju, Fon Sekt je naredio nemačkim oficirima da se ophode taktičnije prema Kinezima i da pokazuju više poštovanja prema njima.[9] Ovo mu je omogućilo da sačuva nemačku poziciju u Kini.[9] Između 1934. i 1935. služio je kao Čang Kaj Šekov savetnik i i pomogao u stvaranju nove osnove za kinesko-nemačku saradnju. Ubrzo nakon toga se vraća u Nemačku, gde se razočarava u Hitlera.
Hans fon Sekt je umro u Berlinu 27. decembra 1936. i sahranjen je na groblju Invelidenfridhof (nem. Invalidenfriedhof).
Reference uredi
- ^ Treaty of Versailles, Part V at Wikisource, article 160.
- ^ Stone 2009, str. 20.
- ^ http://commons.emich.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1201&context=honors
- ^ Wilhelm Frick (1877-1946), Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ^ Wheeler-Bennett 2005, str. 126.
- ^ „German Military in the Soviet Union 1918-1933”. Feldgrau. Pristupljeno 4. 9. 2013.
- ^ „Pointer - Journals - 2003 - Vol 29, No. 3 - Personality Profile: General Heinz Weilhelm Guderian”. Mindef.gov.sg. Pristupljeno 4. 9. 2013.
- ^ Wheeler-Bennett 2005, str. 223.
- ^ a b v g Liang, Hsi-Huey "China, the Sino-Japanese Conflict and the Munich Crisis" pages 342-369 from The Munich Crisis edited by Erik Goldstein and Igor Lukes, Frank Cass: London, 1999 pp. 346.
Literatura uredi
- Stone, David (2009). Hitler's Army, 1939-1945: The Men, Machines and Organization. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 19. 02. 2012.
- Wheeler-Bennett, John W. (2005). Nemesis of Power: The German Army in Politics 1918-1945, 2nd Edition. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-1812-3.
