Википедија

Harison Aful

Harison Aful (engl. Harrison Afful; Tema, 24. jul 1986) profesionalni je fudbaler iz Gane koji igra kao bek za Šarlot i reprezentaciju Gane. Osim za Šarlot, Aful je nastupao za Akademiju Fajenord, Esperans i Kolambus Kru a proveo je jedno vreme na pozajmici u Asante Kotoku.

Harison Aful
Aful sa Ganom 2015.
Lični podaci
Datum rođenja (1986-07-24)24. jul 1986. (37 god.)
Mesto rođenja Tema, Gana
Visina 1,68 m
Pozicija Odbrambeni igrač
Juniorska karijera
0000—2005. Akademija Fajenord
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2009.
2007—2009.
2009—2015.
2015—2021.
2022—2023.		 Akademija Fajenord
→Asante Kotoko
Esperans
FK Kolambus
Šarlot		 148
68
183
164
21		 (7)
(3)
(17)
(6)
(0)
Reprezentativna karijera**
2006.
2008—2018.		 Gana do 20
Gana
84
(0)
* Datum aktuelizovanja: 10. oktobar 2022.
** Datum aktuelizovanja: 18. novembar 2018.

Aful je prošao kroz omladinski tim Akademije Fajenord, provodeći svoje prve dve profesionalne sezone u seniorskom timu. Potom je prešao na pozajmicu u Asante Kotoko, provevši dve sezone u timu gde je osvojio Premijer ligu Gane u sezoni 2007–08. Nakon četiri godine profesionalnog fudbala, Aful je po prvi put napustio Ganu da bi se pridružio Esperansu u tuniskoj prvoj ligi. Igrao je narednih šest sezona za Esperans, nastupajući za klub više od 180 puta. Esperans je osvojio četiri titule prvaka tokom Afulovog igranja za tim, pojavio se u tri finala KAF Lige šampiona koju je i osvojio 2011. Aful je postigao jedan gol tokom tog dvomeča u finalu. U leto 2015, Aful se preselio u Sjedinjene Države i potpisao za Kolambus, gde je pomogao klubu da stigne do osvajanja MLS kupa u svojoj prvoj sezoni.

Za reprezentaciju Gane je debitovao na Afričkom kupu nacija 2008. godine, na kojem je doprineo da Gana osvoji treće mesto na turniru. Nastupio je za Crne Zvezde na još četiri AFKON turnira gde je bio drugoplasirani 2010. i 2015. godine. Pozvan je u tim Gane za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014 i igrao je na dve utakmice tokom turnira. Prvi put je bio kapiten reprezentacije u prijateljskoj utakmici protiv Konga 1. septembra 2015. godine.

Detinjstvo uredi

Rođen u Temi u Gani, Aful je odrastao 23 kilometra dalje u Nungui. Svoju ljubav prema fudbalu je stekao tako što je reprezentaciju Gane gledao na televiziji.[1]

Klupska karijera uredi

Akademija Fajenord uredi

Aful se pridružio Akademiji Fajenord nakon što ga je kao mladića otkrio Sem Ardej.[2] Od omladinaca se popeo do prvog tima, nastupivši 148 puta i postigao 11 golova u svim takmičenjima za akademiju. Aful je 2008. godine bio na suđenju sa Fajenordom, matičnim klubom akademije, ali je posle četiri nedelje pušten bez ugovora.[3][4] Takođe je proveo vreme trenirajući za Stabek, Helsingborg i Mamelodi Sandauns, ali se vratio u Ganu pošto nije uspeo da sklopi ugovor.[5][6][7]

Pozajmica Asante Kotoko uredi

Nakon ispadanja Akademije Fajenord u prvu diviziju Gane, Aful se vratio u Premijer ligu Gane uz pozajmicu Asanteu Kotoku.[8] Ovaj potez je omogućen zahvaljujući klauzuli u ugovoru Jordana Opokua. Godinu ranije ga je kupio Kotoko, a njegov ugovor je omogućio Asanteu Kotoku da izabere jednog igrača kojeg će dovesti na pozajmicu iz akademije. Oni su to iskoristili tako što su izabrali Afula.[9]

Aful je impresionirao glavnog trenera Kotoka Bašira Hejforda svojim nastupom tokom prijateljskog meča, što mu je omogućilo da se probije u prvi tim nakon što se u početku činilo da nije bio u Hejfordovim planovima.[10] Debitovao je u ligi za klub i postigao gol u pobedi od 3:0 protiv Ol Bleksa 2. decembra 2007.[11] Aful je proglašen za najboljeg igrača lige pošto je Asante Kotoko osvojio titulu u Premijer ligi Gane 2007–08.[12] Po isteku prvobitne jednogodišnje pozajmice, vratio se na Akademiju Fajenord i učestvovao u višestrukim suđenjima u Evropi i Africi. Ta suđenja su se pokazala neuspešnom, a Aful se vratio u Asante Kotoko na pozajmicu u drugoj polovini sezone 2008–09.[13] Tokom pozajmice je postigao pet golova u 68 nastupa u svim takmičenjima.[14] Po isteku pozajmice, Kotoko je navodno započeo razgovore o trajnom transferu, ali nije mogao da postigne dogovor sa akademijom.[15]

Esperans uredi

2009—2010: Početak u Esperansu uredi

Dana 25. avgusta 2009, Aful je zvanično potpisao trogodišnji ugovor sa tuniskim klubom Esperans Sportive de Tunis (EST). Trenirao je sa klubom pre zvanične premijere i postigao je gol u prijateljskoj utakmici, čime je ubedio tim da potpišu ugovor.[16] Debitovao je za EST 12. septembra, odigravši punih 90 minuta u pobedi od 4:0 nad CS Sfaksijenom.[17] Aful je postigao svoja prva dva gola za klub u proleće 2010. godine, protiv Bizertina 28. aprila i Hamam-Suse 15. maja.[18] Sezonu je završio sa dva gola iz 23 nastupa u svim takmičenjima, dok je Esperans osvojio svoju drugu uzastopnu titulu u tuniskoj prvoj ligi.[19]

2010—2013: Uspeh u Ligi šampiona uredi

 
Aful je postigao dva gola u pet utakmica KAF Lige šampiona sa Esperansom.

U svojoj drugoj sezoni u klubu, Aful nije igrao veliku ulogu u timu. Pojavio se 17 puta bez postignutog gola dok je njegov tim osvojio svoju treću uzastopnu titulu prvaka, ali je bio u startnoj postavi u finalu kupa Tunisa kada je Esperans pobedio Etoil du Sahel.[20][21] Umesto toga, on je postao stalni deo tima na utakmicama KAF Lige šampiona 2010. Aful je debitovao na turniru 16. jula 2010, nastupivši u utakmici Grupe A protiv Setifa.[22] Nastavio je da se pojavljuje u svakoj utakmici turnira od grupne faze pa nadalje, pomažući da EST dođe do finala KAF Lige šampiona 2010. protiv Mazembea . Aful je odigrao 90 minuta u prvoj utakmici i porazu EST-a od 5:0.[23] Postigao je gol u 24. minutu revanša, što je bio njegov prvi gol na takmičenju, ali je EST uspeo samo da odigra nerešeno (1:1) i poražen je ukupnim rezultatom.[24] Tokom sezone, Aful se pojavio 31 put u svim takmičenjima i jednom postigao gol.[25]

Kao i prethodne sezone, Aful je igrao loše u ligaškim mečevima: pojavio se u 16 ligaških mečeva bez golova, dok je Esperans stigao do četvrte uzastopne ligaške titule.[26][27] Sa druge strane, u KAF Ligi šampiona, Aful je ponovo igrao glavnu ulogu dok je njegov tim drugu godinu zaredom prošao u kontinentalno finale. Ušao je sa klupe u prvoj utakmici finala KAF Lige šampiona 2011. godine, zamenivši Vajdija Buazija u 90. minutu remija sa Vidad Kazablankom.[28] Aful je bio u startnoj postavi u revanšu, igrajući na poziciji desnog beka na Stadeu 7. novembar. U 22. minutu je uputio udarac levom nogom u gornji ugao i postigao gol koji je doneo Esperansu pobedu od 1:0 i drugu titulu Lige šampiona u istoriji kluba.[29] Na osnovu osvajanja Lige šampiona, Esperans se kvalifikovao za Svetsko klupsko prvenstvo 2011.[30] Aful je ušao sa klupe u četvrtfinalu protiv Al Sada i počeo meč za peto mesto protiv Montereja.[31][32] Igrao je 31 put u svim takmičenjima i jednom postigao gol tokom sezone.[27]

Iako je Afulov ugovor sa timom istekao krajem juna, on je 2. jula 2012. potpisao trogodišnje produženje ugovora.[33] Sa rešenom situacijom u vezi sa ugovorom, došli su i golovi u ligaškim mečevima gde je postigao golove protiv Zarzisa 21. novembra,[34] Kairuana 8. decembra[35] i Kluba Afrika 31. marta 2013. [36] Aful je ponovo odigrao vitalnu ulogu za EST u Ligi šampiona, pomažući timu da se plasira u svoje treće uzastopno finale protiv Al Ahlija. Odigrao je 73 minuta u prvoj utakmici finala KAF Lige šampiona 2012. godine, pomažući timu da ostvari nerešen rezultat 1:1, ali je suspendovan u revanšu zbog žutih kartona.[37] Aful nije mogao da pomogne svom timu i EST je izgubio revanš rezultatom 2:1.[38] Tokom sezone je nastupio 28 puta u svim takmičenjima i postigao tri gola.[39]

2013—2015: Završne sezone uredi

Sezona 2013–14 bila je najaktivnija sezona u Afulovoj karijeri do sada: nastupio je u rekordnih 38 mečeva u svim takmičenjima i postigao šest golova. U ligaškim mečevima je postigao dva gola pre početka godine, Stade Tunisiena 3. novembra i LPS Tozeura 25. decembra.[40][41] Nastavio je svoju dobru formu nakon što je angažovan novi trener Rud Krol, kada je postigao gol u revanšu protiv Tunisiena 15. februara.[42] Aful je potom postigao gol za pobedu protiv Sfaksiena 2. aprila, pomažući Esperansu da osvoji svoju četvrtu ligašku titulu u pet sezona u klubu.[43][44] Dodao je još deset nastupa u KAF Ligi šampiona 2013, ali je EST poražen od Orlando Pajratsa u polufinalu čime je timu onemogućen četvrti uzastopni prolaz u finale.[45] Aful je zatim igrao i u KAF Ligi šampiona 2014. postigavši golove u prvom i drugom kolu kvalifikacija, pomažući ESTu u pobedama nad Gor Mahijom i Real Bamakom.[46][47]

Prema izveštajima iz medija, u aprilu 2014, Olimpik iz Marselja je bio zainteresovan da dovede Afula u njihove redove.[48] Francuski klub je navodno tražio da potpiše sa Afulom pre nego što je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014, u pokušaju da zadrži njegovu cenu. Međutim, nakon sezone, EST je najavio da Aful može da napusti klub tek nakon Svetskog prvenstva.[49] Nastavio je da privlači interesovanje i nakon Svetskog prvenstva, sa 13 evropskih klubova koji su bili zainteresovan za njega.[50] Međutim, Al Vahda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je pobedio u trci. Podvrgnut je lekarskom pregledu, ali je klub otkazao ugovor nakon što je EST prekinuo komunikaciju i tako se Aful vratio u EST.[51]

Nakon što je svaki potencijalni transfer tokom leta propao, Aful se vratio u Tunis da bi započeo sezonu 2014–15. Dana 31. avgusta, u meču u gostima kod Bizertina, postigao je dva gola i pomogao ESTu da ostvari pobedu od 3:1.[52] Aful neće ponovo postići gol do kraja sezone, a Esperans je završio treći u ligaškom takmičenju, što je njihov najgori rezultat u ligi tokom Afulovog boravka u klubu.[53] Pošto mu je ugovor istekao krajem juna 2015. godine, pričalo se da će ponovo potpisati dvogodišnji ugovor sa timom.[54] U poslednjem mesecu svog ugovora, dva puta se pojavio na Kupu Konfederacije KAF 2015.[53] Međutim, Aful i klub nisu mogli da se dogovore oko novog ugovora, pa je otišao posle šest sezona, 183 nastupa i 17 golova sa ESTom.[55]

Slučaj FIFA uredi

Nakon njegovog odlaska iz Tunisa krajem juna 2015, Afulu nisu isplaćene preostale plate i bonusi koje mu klub duguje. Podneo je tužbu FIFA-i zbog toga, a u maju 2016. organizacija je stala na stranu Afula. FIFA je naložila Esperansu da isplati preostali novac u roku od mesec dana od dana donošenja odluke; ako to ne urade, izgubili bi šest bodova u ligi na startu. FIFA je takođe odlučila da će, ako se ne isplati suma, EST ispasti u drugu diviziju tuniške lige. Klub je platio i kaznu "u desetinama hiljada švajcarskih franaka FIFA-i".[56]

Kolambus Kru uredi

2015—2016: Početne godine u Kolambusu uredi

Nakon što mu je ugovor sa ESTom istekao krajem juna, Aful se pridružio MLS klubu Kolambus Kru.[57] Klubu ga je preporučio bivši reprezentativac Gane Džo Ado, koji je igrao zajedno sa glavnim trenerom Krua Gregom Berhalterom 1990-ih.[58] Iako je transfer najavljen 30. jula 2015, Aful se pridružio timu tek nakon što je dobio vizu i zbog toga je morao da sačeka da debituje u klubu do 19. avgusta. Prvu utakmicu je odigrao u remiju 2:2 sa Njujork Sitijem, igrajući 60 minuta pre nego što ga je zamenio Hektor Himenez.[59] Aful je propustio samo nekoliko mečeva dok je nastupao sa reprezentacijom ali se vratio da započne svaku utakmicu i pomogne timu u osvajanju MLS kupa 2015.[60] Protiv Portland Timbersa u finalu, odigrao je punih 90 minuta i dobio žuti karton a Kolambus je poražen rezultatom 2:1. [61] Aful je odigrao 14 nastupa u svojoj prvoj sezoni u Kolambusu, a 7. decembra je klub otkupio opciju ugovora.[62]

Pričalo se da će Aful napustiti tim uoči početka sezone 2016, a mediji iz njegove rodne Gane su tvrdili da će se pridružiti turskom Mersinu Idmanu Jurduu kada mu ugovor istekne krajem 2015.[63] Međutim, do transfera nije došlo i on se vratio u Kolambus. Aful je ponovo propustio nekoliko utakmica zbog reprezentacije, ali je uspeo da postigne svoj prvi MLS gol u sezoni u 54. minutu utakmice protiv Toronta 13. jula.[64] Postigao je još dva gola u poslednjem mesecu sezone, pobedonosni gol u utakmici protiv Čikago Fajera 1. oktobra i još jedan gol u porazu od Njujork Red Bulsa u zadnjem kolu 16. oktobra.[65][66] On je dobio crveni karton u remiju 1:1 sa Di si junajtedom 16. jula, ali je liga dva dana kasnije povukla taj karton.[67] Aful je sezonu završio sa tri gola i tri asistencije u 30 nastupa.[68]

2017—2019: Povrede i problemi u klubu uredi

Godina 2017. za Afula je bila poremećena povredama: razderotina kolena u martu,[69] presečen nerv na ruci u aprilu,[70] istegnuće butine krajem leta,[71] i uganuće stopala u oktobru.[72] Iako nije postigao gol tokom regularne sezone, uspeo je da se upiše u strelce u plej-ofu MLS kupa 2017. U prvoj utakmici polufinala konferencije protiv Njujork Sitija, Aful je postigao pogodak u trećoj minuti nadoknade i doneo Kolambusu pobedu od 4:1; taj gol je na kraju bio presudan u dvomeču pošto je Kolambus prošao u finale konferencije sa ukupnim rezultatom 4:3.[73] Završio je sezonu sa jednim golom iz 29 nastupa i ponovo je opciju produžavanja ugovora.[74]

Aful se vratio sledeće godine sa dva gola i šest asistencija u ukupno 35 nastupa. U jednom periodu od tri utakmice u julu i avgustu, imao je asistenciju u svakom meču i pomogao Kolambusu da ostvari tri uzastopne pobede.[68] Aful je bio treći u timu po broju šuteva na gol, iza Gjasija Zardesa i Pedra Santosa, ali je postigao samo dva gola: protiv San Hoze ertkvejksa u aprilu i Njujork Sitija u septembru.[75] Dodao je asistenciju u nokaut rundi plej-ofa MLS kupa 2018. godine, i time pomogao Kolumbusu u pobedi nad Di si junajtedom.[76]

Nakon jedne godine bez povreda, Aful je bio ograničen na samo 24 nastupa u svim takmičenjima tokom 2019. Na domaćem meču protiv Atlanta junajteda 30. marta, sudario se sa zemljakom Džonatanom Mensahom i zadobio frakturu vilice.[77] Aful je propustio jedanaest mečeva zbog povrede. Vratio se 11. juna i debitovao na US Open Kupu u pobedi nad Pitsburg Riverhaundsima.[78] Iako nije postigao gol u toj godini, Aful je imao dve asistencije u periodu od tri meča u avgustu.[68] Njegov ugovor je istekao nakon te sezone, i ekipa objavila da su dve strane još uvek u pregovorima;[79] devet dana kasnije, dve strane su se međusobno dogovorile da Aful ostane u klubu sa novim ugovorom.[80]

2020—2021: Trofeji sa timom uredi

U prvoj sezoni pod novim ugovorom, Aful se pojavio u obe utakmice za ekipu pre nego što je sezona 2020. prekinuta zbog pandemije Kovid 19.[81] Nakon nastavka sezone, tri puta je nastupio na MLS turniru pošto je Kolambus eliminisan u osmini finala od Minesote junajted.[82] Aful je zatim odigrao sve osim jedne utakmice tokom preostalog dela regularne sezone, postigavši gol u porazu od Orlando Sitija rezultatom 2:1 4. novembra.[83] U plej-ofu MLS kupa 2020, počeo je svaku utakmicu u startnoj postavi i došao je drugi put do finala takmičenja.[84] Protiv Sijetl Saundersa u finalu, imao je asistenciju Lukasu Zelarajanu kod pobedničkog gola u pobedi od 3:0.[85] Aful je postigao jedan gol u ukupno 26 nastupa u sezoni i osvojio svoj prvi trofej od dolaska u Kolumbus 2015.[86] Nakon te sezone, ekipa je otkupila opciju iz njegovog ugovora, obezbeđujući njegov povratak za sedmu sezonu u Kolambusu.[87]

U svojoj poslednjoj sezoni sa timom, Aful je odigrao 30 nastupa u svim takmičenjima 2021. godine.[68] Propustio je prvi meč sezone, utakmicu KONKAKAF Lige šampiona protiv Real Estelija, nakon što je prijavljeno da je zadržan zbog protokola Kovid 19, ali se vratio da igra protiv istog tima nedelju dana kasnije.[88] Aful je bio deo startne postave tokom jeseni gde je imao dve asistencije, ali je i dobio crveni karton u remiju sa Sinsinatijem u julu.[89] Ušao je sa klupe na utakmici kupa šampiona 2021, i tako pomogao ekipi da pobedi Kruz Azul i osvoji svoj drugi trofej tokom njegovog boravka u klubu.[90] Međutim, ekipa je kupila Afulovog nameravanog naslednika tokom letnjeg prelaznog roka, a nakon što je doživeo uganuće kolena početkom oktobra, Stiven Moreira je preuzeo Afulovo mesto u startnoj postavi.[91] Na kraju sezone, Afulu je istekao ugovor i dve strane su sporazumno raskinule ugovor.[92] Odigrao je 188 utakmica i postigao sedam golova tokom sedam sezona sa ekipom. Aful je bio nezaštićen na draftu za proširenje MLS-a 2021.[93]

Šarlot uredi

Nakon što je napustio Kolambus, Aful je 17. decembra 2021. potpisao ugovor sa još jednim MLS klubom, Šarlot. Potpisao je jednogodišnji ugovor sa klupskom opcijom otkupa za narednu sezonu.[94]

Reprezentativna karijera uredi

Aful je debitovao u reprezentaciji Gane do 20 godina, pojavio se šest puta i postigao gol za ekipu. Međutim, borio se da obezbedi mesto u timu posle 2006. godine, a kasnije je rekao da „njegovi neuspešni pokušaji u juniorskim reprezentacijama [nisu] rezultat njegovog lošeg učinka“.[95]

Debitovanje za seniorski tim i AFKON turniri uredi

 
Aful je osvojio tri medalje Afričkog kupa nacija.

Aful je debitovao za seniorsku reprezentaciju na Afričkom kupu nacija 2008. Nije bio imenovan u preliminarni tim od 40 igrača, ali ga je trener Klod Le Roj naknadno pozvao u tim koji je učestvovao na turniru.[96] Aful je svoj prvi meč za seniorski nacionalni tim odigrao 9. februara u meču za treće mesto, ušavši kao zamena u 89. minutu u pobedi nad Obalom Slonovače rezultatom 4:2.[97] Iako je Le Roj podneo ostavku u maju 2008, Aful je nastavio da dobija pozive pod vođstvom Selasa Tetea i novog selektora Milovana Rajevca: pojavio se 10 puta u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. godine, pomažući Crnim zvezdama da se kvalifikuje za finalni turnir.[98] Potom je pozvan na Afrički kup nacija 2010, i iako je Gana uspela da se plasira u finale turnira, on nije odigrao ni jedan minut.[99] Aful je izostavljen iz tima Gane za Svetsko prvenstvo 2010, ne uspevši čak ni da uđe u preliminarni spisak Crnih zvezda.[100] Nakon što je nastupio protiv Južne Afrike u prijateljskoj utakmici u avgustu, Aful nije odigrao nijednu utakmicu skoro dve godine.[101]

Priprema za Svetsko prvenstvo 2014 uredi

 
Aful je prvi put bio kapiten Gane sa 29 godina.

Aful je opozvan u nacionalni tim u junu 2012, pošto ga je Džejms Kvesi Apija doveo za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. protiv Lesota i Zambije.[102] Nakon što se samo dva puta pojavio u kvalifikacijama, Aful je pozvan u tim Gane za Afrički kup nacija 2013. zajedno sa svojim klupskim saigračem Emanuelom Klotijem.[103] Aful se pojavio pet puta na turniru i odigrao 90 minuta u plej-ofu za treće mesto pošto su Crne zvezde poražene od Malija sa 3:1.[104]

Dana 12. maja 2014, Aful je imenovan u preliminarni tim Gane od 30 ljudi za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014.[105] Trener Džejms Kvesi Apija ga je potom 2. juna imenovao u ekipu koja je putovala na prvenstvo.[106] Aful je odigrao dve utakmice pošto je Gana eliminisana u grupnoj fazi. Tokom turnira je imao jednu asistenciju u remiju protiv budućeg svetskog šampiona Nemačke 21. juna.[107]

Uspeh u AFKON-u i neuspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo uredi

Nakon što se pojavio u svih šest mečeva u kvalifikacionom ciklusu za Kup Afričkih nacija u Gani 2015, Aful je imenovan u tim za završni turnir 7. januara 2015.[108] Pojavljivao se u svakom meču na turniru, pomažući Crnim zvezdama da dođu do finala protiv Obale Slonovače. Aful je postigao pogodak u izvođenju penala kao osmi izvođač, ali je Gana poražena rezultatom 9:8 u udarcima sa bele tačke; po drugi put je sa nacionalnim timom završio kao vicešampion AFKON-a.[109] Kasnije te godine, Aful je prvi put bio kapiten Gane, dovodeći tim do pobede od 3:2 nad Kongom 1. septembra.[110] Vratio se u tim za AFKON dve godine kasnije, izborivši mesto u timu Gane za Afrički kup nacija 2017.[111] Aful je igrao svaki minut na turniru, pomažući Gani da zauzme četvrto mesto nakon što je tim izgubio od Burkine Faso u meču za treće mesto.[112]

Iako se Gana pojavila na tri uzastopna svetska prvenstva, Crne zvezde nisu uspele da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018 u Rusiji. Aful se pojavio šest puta u kvalifikacijama, uključujući četiri meča u trećoj rundi kvalifikacija[113], pošto je Gana zauzela treće mesto u svojoj grupi nije se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo prvi put od 2002. godine.[113][114] U jesen 2018. vratio se u tim Gane po prvi put nakon neuspeha u kvalifikacijama i dva puta je nastupio na Afričkom kupu nacija 2019. u kvalifikacijama kada su Crne zvezde obezbedile mesto na finalnom turniru. Aful nije bio uvršten u spisak Gane za turnir pošto je imao povredu koju je zadobio na klupskom nivou.[115]

Statistika karijere uredi

Klubovi uredi

Ažurirano 10. oktobra 2022. [18][25]
Klub Sezona Liga Kup[a] Kontinentalno Ostalo Ukupno
Liga Nast. Gol. Nast. Gol. Nast. Gol. Nast. Gol. Nast. Gol.
Akademija Fajenord[b] 2005. Prva liga Gane 0 0 — — 0 0 0 0
2006/07. Prva liga Gane 0 0 — — — 0 0
2008. Prva divizija Gane 0 0 — — — 0 0
2009. Prva divizija Gane 0 0 — — — 0 0
Ukupno 0 0 0 0 0 0 0 0 148 11
Asante Kotoko (pozajmica)[b] 2007/08. Prva liga Gane 0 1+ — 3[v] 0 1+[g] 0+ 0 0
2008/09. 0 0 — 0 0 0 0 0 0
Ukupno 0 1+ 0 0 3 0 1+ 0+ 68 5
Esperans 2009/10. Prva liga Tunisa 18 2 1 0 0 0 4[d] 0 23 2
2010/11. 17 0 2 0 12[đ] 1 — 31 1
2011/12. 16 0 0 0 13[đ] 1 2[e] 0 31 1
2012/13. 17 3 — 11[đ] 0 — 28 3
2013/14. 27 4 1 0 10[đ] 2 — 38 6
2014/15. 23 2 0 0 9[ž] 2 — 32 4
Ukupno 118 11 4 0 55 6 6 0 183 17
Kolambus Kru 2015. MLS 9 0 0 0 — 5[z] 0 14 0
2016. 30 3 0 0 — — 30 3
2017. 24 0 0 0 — 5 1 29 1
2018. 32 2 0 0 — 3 0 35 2
2019. 22 0 2 0 — — 24 0
2020. 21 1 — — 5[i] 0 26 1
2021. 26 0 — 3[j] 0 1[k] 0 30 0
Ukupno 164 6 2 0 3 0 19 1 188 7
Šarlot 2022. MLS 21 0 3 1 — — 24 1
Ukupno u karijeri 303+ 18+ 9 1 61 6 26+ 1+ 611 41
  1. ^ Uključuje utakmice u tuniškom kupu i U.S. Open kupu
  2. ^ a b Detaljna statistika po sezoni za ovaj klub nije poznata.
  3. ^ Nastupi na afričkom kupu konfederacija
  4. ^ Nastup u Svag kupu
  5. ^ Nastupi na Kupu šampiona Severne Afrike
  6. ^ a b v g Nastupi u KAF Ligi Šampiona
  7. ^ Nastupi na Svetskom prvenstvu za klubove
  8. ^ Šest nastupa i jedan gol u KAF Ligi šampiona, tri nastupa i jedan gol u Kupu Konfederacije KAF
  9. ^ Nastupi u plej-ofu MLS kupa
  10. ^ Jedno pojavljivanje u MLS nokaut fazi, četiri nastupa u plej-ofu MLS kupa
  11. ^ Nastupi u KONKAKAF Ligi šampiona
  12. ^ Nastup na MLS Kupu Šampiona

Reprezentacija uredi

 
Aful je jedan od deset igrača sa najvećim brojem utakmica u istoriji reprezentacije Gane.
Ažurirano 18. novembra 2018. [101]
Gana
Godina Nastupi Golovi
2008 10 0
2009 7 0
2010 3 0
2011 0 0
2012 5 0
2013 14 0
2014 10 0
2015 14 0
2016 8 0
2017 11 0
2018 2 0
2019 0 0
2020 0 0
2021 0 0
Ukupno 84 0

Trofeji i nagrade (kao igrač) uredi

Asante Kotoko

  • Prva liga Gane: 2007/08.
  • SVAG Kup: 2008.
  • Republički kup: 2008.

Esperans[116]

  • Prva liga Tunisa: 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2013/14.
  • Tuniski kup: 2010/11.
  • KAF Liga šampiona: 2011.

Kolambus Kru

Individualno uredi

Reference uredi

  1. ^ Scribner, Megan (9. 7. 2018). „"Even if I get one minute to play, I will make use of it."”. Columbus Crew SC. Major League Soccer. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  2. ^ Abayateye, Michael (13. 2. 2017). „Harrison Afful's tribute to Sam Arday”. Prime News Ghana. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  3. ^ „Feyenoord heeft Ghanese back op proef” [Feyenoord has Ghanaian back on trial]. Trouw (na jeziku: holandski). PCM Publishing. 4. 7. 2008. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  4. ^ „Feyenoord heeft plannen met Afful” [Feyenoord has plans for Afful]. NU.nl (na jeziku: holandski). Sanoma. 28. 7. 2008. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  5. ^ „Afful Fails to Impress in Norway”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 7. 11. 2008. Pristupljeno 12. 12. 2020. 
  6. ^ „Afful Fails To Land Sweden Deal”. Modern Ghana. 12. 12. 2008. Pristupljeno 27. 12. 2008. 
  7. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Arhivirano iz originala 11. 08. 2017. g. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  8. ^ Osman, Rahman (6. 5. 2014). „Harrison Afful delighted with Feyenoord's return to Ghana Premier League”. GhanaSoccernet. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  9. ^ Osman, Rahman (7. 7. 2015). „Harrison Afful: Small man, huge drive and passion”. Citi FM. Omni Media Ltd. Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  10. ^ Osman, Rahman (7. 7. 2015). „Harrison Afful: Small man, huge drive and passion”. Citi FM. Omni Media Ltd. Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  11. ^ „Ghana 2007/08 | Onetouch Premier League | Round 1 [Dec 2]”. RSSSF. 21. 12. 2009. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  12. ^ „Harrison Afful at Remington Ellis Management”. Remington Ellis Management. Arhivirano iz originala 25. 2. 2020. g. Pristupljeno 20. 12. 2018. 
  13. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Arhivirano iz originala 11. 08. 2017. g. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  14. ^ Shafei, Malek (24. 7. 2020). „Harrison Afful: Ghana's stalwart that embraced football's global nature”. African Football HQ. Arhivirano iz originala 7. 3. 2021. g. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  15. ^ Awuah Jr., Joe (11. 7. 2009). „Kotoko Open Talks With Harrison Afful”. Modern Ghana. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  16. ^ „Esperance sign Afful”. Kick Off. Media24. 25. 8. 2009. Arhivirano iz originala 11. 08. 2017. g. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  17. ^ Audu, Samm (15. 9. 2009). „African Leagues Team Of The Week: Zesco's Tiny Terrors Cause Some Damage”. Goal. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  18. ^ a b Harison Aful na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
  19. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  20. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  21. ^ Akoto, Patrick (26. 7. 2011). „Afful wins Tunisian Cup with Esperance”. GhanaSoccernet. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  22. ^ „Afful targets Champions League glory with Esperance”. GhanaSoccernet. 16. 7. 2010. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  23. ^ „Mazembe move within touching distance”. Confederation of African Football. 31. 10. 2010. Arhivirano iz originala 18. 9. 2012. g. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  24. ^ „TP Mazembe claim African Champions League crown again”. BBC News Online. BBC. 13. 11. 2010. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  25. ^ a b Harison Aful na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  26. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  27. ^ a b Harison Aful na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  28. ^ Pedroncelli, Peter (6. 11. 2011). „Wydad Casablanca 0-0 Esperance Tunis: First leg of Caf Champions League final ends goalless”. Goal. Perform Group. Pristupljeno 28. 12. 2021. 
  29. ^ „Esperance crowned African champions with win over Wydad”. BBC News Online. BBC. 12. 11. 2011. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  30. ^ „Afful: We Can Go A Long Way”. Peace FM. Despite Group of Companies. 7. 12. 2011. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  31. ^ „Al Sadd set up dream date with Barca”. Al Jazeera English. Al Jazeera Media Network. 11. 12. 2011. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  32. ^ „Club World Cup fifth-place prize eludes Afful”. GhanaSoccernet. 14. 12. 2011. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  33. ^ „Harrison Afful signs new Esperance deal”. GhanaSoccernet. 2. 7. 2012. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  34. ^ Okai Gyimah, Edmund (22. 11. 2012). „Harrison Afful nets winning goal for Esperance in win over Zarzis”. Goal. Perform Group. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  35. ^ [Ligue1, J05] EST 5-1 JSK – But de Harrison Afful (90+3') 08-12-2012 [[Ligue1, J05] EST 5-1 JSK – Goal for Harrison Afful (90+3') 08-12-2012] (YouTube video) (na jeziku: francuski). 20. 12. 2015. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  36. ^ Okai Gyimah, Edmund (31. 3. 2013). „Ghana defender Harrison Afful on target for Esperance against Club Africain”. Goal. Perform Group. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  37. ^ „Afful suspended for Champions League final”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 5. 11. 2012. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  38. ^ „Harrison Afful and Esperance miss out on CAF Champions League trophy”. GhanaSoccernet. 17. 11. 2012. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  39. ^ Harison Aful na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  40. ^ „Harrsion Afful Scores In Esperance Big Win Over Stade Tunisien”. Modern Ghana. 3. 11. 2013. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  41. ^ „Ghana defender Harrison Afful scores in Esperance big Ligue 1 win”. GhanaSoccernet. 25. 12. 2013. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  42. ^ ST – EST : Le but d'Harrison Afful [ST – EST : The goal of Harrison Afful] (YouTube video) (na jeziku: francuski). Espérance Sportive de Tunis. 15. 2. 2014. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  43. ^ „ES Tunis – Palmarès Football” [ES Tunis – Football Honors]. Espérance Sportive de Tunis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  44. ^ „Harrison Afful hopes to maintain blistering goal scoring form”. Joy FM. Multimedia Group Limited. 3. 4. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  45. ^ FourFourTwo Staff (19. 10. 2013). „CAF Champions League: ES Tunis 1 Orlando Pirates 1”. FourFourTwo. Future plc. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  46. ^ „Harrison Afful scores as Esperance thump Gor Mahia 5–0 in Champions League”. GhanaSoccernet. 10. 3. 2014. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  47. ^ „Harrison Afful suspended for CAF Champions League first match-day”. Modern Ghana. 31. 3. 2014. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  48. ^ „Marseille make offer to sign Harrison Afful”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 16. 4. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  49. ^ „Harrison Afful: I have heard of interest from Marseille but...”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 29. 5. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  50. ^ „Ghana defender Harrison Afful attracts 13 offers from Europe after excellent World Cup”. GhanaSoccernet. 11. 7. 2014. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  51. ^ Passela, Amith (12. 2. 2015). „Al Wahda break off deal for Ghana's Harrison Afful”. The National. Abu Dhabi Media. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  52. ^ „Ghanaian Defender Harrison Afful Hits Brace for Esperance de Tunis”. GhanaStar News. 1. 9. 2014. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  53. ^ a b Harison Aful na sajtu Soccerway (jezik: engleski)
  54. ^ „Harrison Afful to extend Esperance contract”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 28. 5. 2015. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  55. ^ „Afful leaves Esperance after six seasons”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 2. 7. 2015. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  56. ^ „FIFA orders Esperance to pay Harrison Afful”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 28. 5. 2016. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  57. ^ ESPN staff (31. 7. 2015). „Columbus Crew sign Ghana defender Harrison Afful”. ESPN.com. ESPN Inc. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  58. ^ „Revealed: Ex-Ghana defender Joe Addo facilitated Harrison Afful's move to Columbus Crew”. GhanaSoccernet. 30. 7. 2015. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  59. ^ Murphy, Pat (19. 8. 2015). „A Wet and Wild Contest Between New York City FC and Columbus Crew SC Ends in a 2–2 Draw”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  60. ^ Jardy, Adam (27. 8. 2015). „Crew: National teams could make 8 miss FC Dallas game”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Arhivirano iz originala 26. 9. 2015. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  61. ^ Webb, Tom (6. 12. 2015). „Columbus Crew vs. Portland Timbers: Goals and Highlights from 2015 MLS Cup Final”. Bleacher Report. Turner Broadcasting System. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  62. ^ Mlot, Josh (7. 12. 2015). „Columbus Crew SC exercises options, makes cuts, as 2016 already begins to take shape”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  63. ^ Guldan, Patrick (30. 12. 2015). „Harrison Afful's rumored transfer now rumored to be off”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  64. ^ „Hamilton's goal gives Toronto FC 1–1 draw with Crew”. WTTE. Cunningham Broadcasting. 13. 7. 2016. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  65. ^ „Crew stay alive with 3–0 win over Fire”. WFMJ-TV. Vindicator Printing Company. 2. 10. 2016. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  66. ^ „Crew SC's late rally falls short in 3–2 loss at NY Red Bulls”. WSYX. Sinclair Broadcast Group. 16. 10. 2016. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  67. ^ Fisher, Tyler (19. 7. 2016). „Harrison Afful gets red card rescinded by league”. Vavel. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  68. ^ a b v g McCauley, Kim (27. 10. 2018). „At the end of a season full of distractions, the Columbus Crew just need a win”. SB Nation. Vox Media. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  69. ^ „Harrison Afful picks up a knock on MLS opener”. Citi FM. Omni Media Ltd. 6. 3. 2017. Pristupljeno 19. 12. 2018. [mrtva veza]
  70. ^ Erickson, Andrew (11. 4. 2017). „Crew Cuts: Berhalter: Swanson diagnosed with 'severe' ankle sprain”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Arhivirano iz originala 27. 11. 2018. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  71. ^ Murphy, Pat (5. 8. 2017). „How to Watch: Columbus Crew SC vs. San Jose Earthquakes”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. „We do not expect...Harrison Afful (thigh strain) to feature in this one...” 
  72. ^ Erickson, Andrew (4. 10. 2017). „Crew Cuts: Crew SC fighting injury bug during international break”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  73. ^ Torres, Guilherme (1. 11. 2017). „Harrison Afful makes magic happen in crucial moment for Columbus Crew SC”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  74. ^ Murphy, Pat (1. 12. 2017). „Columbus Crew SC exercise options on nine players for 2018”. MassiveReport.com. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  75. ^ McCauley, Kim (27. 10. 2018). „At the end of a season full of distractions, the Columbus Crew just need a win”. SB Nation. Vox Media. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  76. ^ „Rooney stopped in shootout as D.C. United's season ends with playoff loss to Crew”. The Baltimore Sun. Tribune Publishing. 1. 11. 2018. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  77. ^ Fisher, Tyler (2. 4. 2019). „Crew lose Afful for at least four to six weeks with a broken jaw”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  78. ^ Myers, Jacob (8. 6. 2019). „Harrison Afful could return to lineup for Open Cup game”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Arhivirano iz originala 08. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  79. ^ Murphy, Pat (21. 10. 2019). „Columbus Crew announces 2020 roster updates”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  80. ^ Guldan, Patrick (30. 10. 2019). „Crew re-sign Harrison Afful”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  81. ^ Mpofu, Lee (17. 5. 2020). „Ghana duo Harrison Afful and Jonathan Mensah return to training with Columbus Crew”. Futaa. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  82. ^ Myers, Jacob (30. 7. 2020). „Tournament exit forces Columbus Crew to diagnose issues”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  83. ^ „Michel scores in 84th minute, Orlando City beats Crew 2–1”. Sports Illustrated. theMaven, Inc. 4. 11. 2020. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  84. ^ Myers, Jacob (6. 12. 2020). „Columbus Crew: Last remaining starter from 2015, Harrison Afful wants another shot at MLS Cup”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  85. ^ Myers, Jacob (12. 12. 2020). „Columbus 3, Seattle 0: Lucas Zelarayan leads Columbus Crew to MLS Cup championship”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  86. ^ „Jonathan Mensah, Harrison Afful win MLS Cup with Columbus Crew”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 13. 12. 2020. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  87. ^ Murphy, Pat (14. 12. 2020). „Crew announces 2021 roster moves”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 20. 12. 2020. 
  88. ^ Myers, Jacob (12. 4. 2021). „Caleb Porter: Nagbe, Etienne ‘doubtful’ for Thursday; Afful, Keita return from 10-day absence”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  89. ^ „Harrison Afful sees RED as Columbus Crew fightback to draw 2–2 with Isaac Atanga's FC Cincinnati”. GhanaSoccernet. 10. 7. 2021. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  90. ^ Costello, Thomas (29. 9. 2021). „Columbus wins first Campeones Cup in Crew history 2–0 vs. Cruz Azul”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 04. 10. 2021. g. Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  91. ^ Myers, Jacob (14. 10. 2021). „Have Columbus Crew found their next right back? Steven Moreira given a chance to earn it”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  92. ^ Myers, Jacob (1. 12. 2021). „Columbus Crew declines options on Wormgoor, Wright-Phillips, four others; Afful out of contract”. The Columbus Dispatch. Gannett. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  93. ^ Murphy, Pat (13. 12. 2021). „The Crew announces protected list for MLS Expansion Draft”. Massive Report. SB Nation. Arhivirano iz originala 24. 01. 2022. g. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  94. ^ „Columbus Crew defender Harrison Afful joins Charlotte FC”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 18. 12. 2021. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  95. ^ Kyei Kumasi, David (23. 2. 2008). „Exclusive Interview With Harrison Afful”. Asante Kotoko S.C. Arhivirano iz originala 29. 8. 2009. g. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  96. ^ Kyei Kumasi, David (23. 2. 2008). „Exclusive Interview With Harrison Afful”. Asante Kotoko S.C. Arhivirano iz originala 29. 8. 2009. g. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  97. ^ Wyatt, Ben (9. 2. 2008). „Final and third place”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  98. ^ „Ghana qualify for 2010 World Cup”. BBC Sport. BBC. 6. 9. 2009. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  99. ^ Mensah, K.N.S. (18. 12. 2009). „African Nations Cup: Ghana Reveal 23-Man Squad For Angola Without Captain Stephen Appiah”. Goal. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  100. ^ Jordan, Andrew (30. 5. 2010). „2010 FIFA World Cup: Ghana's Squad Announced”. Bleacher Report. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  101. ^ a b „Harison Aful”. National Football Teams. Pristupljeno 9. 6. 2012. 
  102. ^ „Harison Aful”. National Football Teams. Pristupljeno 9. 6. 2012. 
  103. ^ Mensah, Kent (9. 1. 2013). „Asante Kotoko's Rashid Sumaila dropped from Ghana's final 23-man 2013 Afcon squad”. Goal. Perform Group. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  104. ^ „Ghana 1 Mali 3 – African Nations Cup result”. Eurosport. Discovery, Inc. 9. 2. 2013. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  105. ^ Shardow, Ameenu (16. 5. 2014). „Ghana coach submits 30-man preliminary squad to FIFA”. African Football. Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  106. ^ „Ghana squad for 2014 World Cup: the 23 chosen by Kwesi Appiah”. The Guardian. 6. 6. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  107. ^ „Afful speed ahead for Ghana”. FIFA. 22. 6. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2018. [mrtva veza]
  108. ^ „Ghana names final squad for AFCON 2015”. Ghana Football Association. 7. 1. 2015. Arhivirano iz originala 6. 12. 2020. g. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  109. ^ Chowdhury, Saj (8. 2. 2015). „Afcon 2015 final as it happened”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  110. ^ „First-time captain Harrison Afful happy to lead Black Stars to win over Congo”. GhanaSoccernet. 2. 9. 2015. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  111. ^ Erickson, Andrew (3. 1. 2017). „Mensah, Afful receive call-up for 2017 Africa Cup of Nations”. The Columbus Dispatch. GateHouse Media. Arhivirano iz originala 10. 9. 2020. g. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  112. ^ „Ghana name weakened side to face Burkina Faso in AFCON 2017 third-place match”. GhanaSoccernet. 4. 2. 2017. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  113. ^ a b „Harison Aful”. National Football Teams. Pristupljeno 9. 6. 2012. 
  114. ^ Erickson, Andrew (16. 5. 2018). „Ghanians Jonathan Mensah, Harrison Afful to miss World Cup”. Akron Beacon Journal. GateHouse Media. Pristupljeno 26. 12. 2018. [mrtva veza]
  115. ^ „2019 AFCON: Harrison Afful excluded from Black Stars squad due to injury”. GhanaWeb. AfricaWeb Holding. 24. 5. 2019. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  116. ^ Akoto, Patrick (26. 7. 2011). „Afful wins Tunisian Cup with Esperance”. GhanaSoccernet. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  117. ^ „2011 CAF Awards”. Confederation of African Football. Arhivirano iz originala 10. 01. 2015. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  118. ^ „Harrison Afful crowned SWAG footballer of the year”. News Ghana. 4. 10. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  119. ^ „Orange AFCON 2015 awards and best XI”. Confederation of African Football. 12. 2. 2015. Pristupljeno 19. 12. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харисон_Афул&oldid=27716437”